Шаргарепа је прво наметнута породици, васпитачима, наставницима. Недопустиво је њих окривити за вршњачко насиље.
Пише: Милица Новковић, аутор „Породичног буквара“
Деведесетих година прошлог века развијени су понудили држави плишано, меко васпитање. Држава га је је, у пакету демократске транзиције, прво наметнула родитељима, васпитачима и наставницима. Наметнула им је шаргарепу, уцену или поткупљивање у васпитању, уз законом забрањен штап и дечија права, са кордонима бранитеља деце од „злих“ родитеља и наставника. Био је то почетак краја родитељског и наставничког ауторитета. Био је то почетак урушавања породице и школе. Деца су постала лоши господари, родитељи и наставници још горе слуге. Деца су васпитавала и преваспитавала одрасле, којима је држава плишаним васпитањем везала руке. Деца су доносила одлуке шта ће урадити или не урадити, колико ће учити и да ли ће учити и увек су нам давала до знања колико ће то коштати. Био је то почетак насиља свих облика, као природног пратиоца похлепне свести. Насиље је узрастало, узраста и узрастаће. Мала деца, мало насиље, велика деца, велико насиље, одрасли људи превелико насиље. Никада виђено у историји породице и друштва, бар у Србији.
Истин,а поприлично вешто кријемо насиље, свако из свог разлога, а онда када оно ескалира и када нас узнемири и пробуди, онда узрасте у нама „снага Марка Краљевића“, подигне се цела Србадија на ноге, да решава проблем вршњачког насиља као последицу, али ће и овог пута ћутати о шаргарепи, као узроку.
Шаргарепа је данас намењена модерној жени, штап мушкарцу. Замењени васпитни модели увећали насиље и међу њима.
Е, да је шаргарепа изродила само проблем вршњачког насиља, ни по јада. Али шаргарепа и штап су направили општу пометњу и у односима између мушкарца и жене, између дечака и девојчице, момка и девојке, мужа и жене, где све пршти од насиља. Како се плишано васпитање годинама пелцовало на свим нивоима друштва, дошло је до врло веште зaмене васпитних модела, када су у питању полови. Дечацима, мушкарцима следује казна, штап ако се побуне што их плишана демократије скида с власти, а да им нико није објаснио зашто и шта ће бити даље са идентитетом дечака, момка, мушкарца. Вековима су мушкарци држали штап(власт) у рукама, а сада обрт. Збиља им није лако.
Девојчицама, девојкама, женама данас следује шаргарепа, само ако следе ток развоја плишане демократије. И тако се направи прави рат између жене и мушкарца. Мушкарца прогласише насилником, што и постаде. Девојчице, девојке, жене, условљене позитивно, шаргарепом, полако али сигурно стичу мушки мозак, убрзано билдују мишице, буде свој тестостерон, како би оне узеле штап у руке и мушкарце сатерале у мишју рупу, хоћу рећи у женску енергију. Док се то не деси, штап држи држава и брани жене од мушкараца, као што је до скоро бранила децу од родитеља и наставника. Шаргарепа и штап су прво угрозили породицу, преко деце, а онда су разорили мушко женске односе. Ово су два најјача проблема, који стварају огромну напетост у свима, а где је напетост ту је и насиље. За менe je вршњачко насиље само део пребогатог арсенала насиља.
Напетост празнимо насиљем, пунимо се…погодите чиме?
Готово тридесет година, нараста напетост у деци, у младима, у одраслима. Зашто? Где су шаргарепа и штап у васпитању, где је замена вековних улога мушкарца и жене, штапом и шаргарепом, ту је НАПЕТОСТ. Напетост мора и да се празни, а када се испразни, мора поново да се пуни. И тако смо сели на вртешку која се врти све брже и брже и нико не зна како да је заустави .
Одавно су сви заборавили и на штап и на шаргарепу, ушли смо у зависност од потребе да будемо напети и потребе да празнимо напетост. Напетост се празни свим могућим облицима насиља од физичког, преко емоционалног до сексуалног. Испражњено тражи ново пуњење..
На тржишту свега, то истина, док има потребе за пражњењем и пуњењем. Ту су одлични произвођачи, још бољи трговци и напети потрошачи, без којих ово тржиште не би постојало. Прошетајте мало по интернету, по тв каналима и утврдите шта се све нуди деци, младима, одраслима плишане свести, а они све то хоће, јер су спремни баш за такву понуду. Значи да није проблем у произвођачима и трговцима већ у потрошачу. Мислите о томе.
Ту су: најокрутније игрице, засноване на казни и награди, можеш да играш или посматраш, на исто ти дође, ту су хорор филмови, филмови препуни насиља, смрти, секса, као неизбежним пратиоцем, клипови вршњачког насиља, порно клипови за сваку врсту сексуалног поремећаја, од сексуалне зависноси до …далеко било. Ту су геј параде, као потврда да си „ин“ а дубоко у теби питање да ли је то збиља „ин“, ту је криминал, ту су коцкарнице уживо или он лајн, ту су тв ријалити са насиљем и сексом уживо, једни су посматрачи, њима слични су учесници, ту су ријалити у писаним медијима са истом матрицом, секса и насиља, ријалити у политици, ријалити свуда и на сваком месту. Све понуде понуђача типују на потребу плишане свести свих, да се задовољи звер звана похлепа и потреба за пуњењем и пражњењем напетости.
После пуњења следи пражњење,следи насиље.
Када смо добро напунили мале и велике потрошаче, плишане свести, а увек су то дечак и девојчица, момак и девојка, мушкарац и жена, када смо богатим арсеналом производа увећали похлепу и напетост у људима, тада почиње други чин звани пражњење. Истина аутоагресија није толико видљива, болести и болсети зависности младих су „нормалне“, али је зато агресија видљива и углавном се њоме бавимо.
Данас вршњачко насиље опет кулминира, а уствари за 30 година откада царује плишано (награда, казна, презаштићивање, вербализам и злоупотреба имитаторског ума), оно никада није ни стало. Само га некада ставимо у жижу, некад ћутимо. Вероватно се ставља у жижу када плишана демократија мора да направи неки скок у „развоју“. Некада се обелодани насиље међу половима, некада насиље у вртићу, некада насиље деце над одраслима и обрнуто, некада насиље девојчица над девојчицама, насиље девојчица над дечацима… а сад су све очи упрте у насиље међу поодраслим вршњацима
Овог новембра 2017. се гласно говори, кука, ламентира над судбином младих, јер вршњачко насиље није било никада јаче и окрутније. Неко насилник, неко жртва, а знамо да су и жртва и насилник у истом проблему. Са свих медија, сви гласови одраслих стопили се у један, у једну реченицу: Србија мора стати на ноге и обрачунти се са вршњачким насиљем. (Ову причу слушамо последњих 20 година и увек се затресе гора, а роди се нека европска новотарија.) Овог новембра је то много силовито, сигурно се иза горе нешто ваља.
„Морамо, кажу медији, „сви, али баш сви да се окупимо око наше деце: и наставници и родитељи, медији и законодавци и они, који ће разрезивати казне родитељима, наставницима, и министарства и школе без насиља и позоришне трупе, које делују превентивно и владин и невладин сектор и борци за родну равноправност и полиција и уредници и власници тв и РРА и лекари и социолози, сви, сви, али баш сви да скупа порадимо на превенцији и смањењу насиља међу младима.” Циљ је један и јасан и гледа нас и намигује са страница медија. Да међу младима смањимо најизраженије облике насиља: „Ширење лажи, оговарање, сплеткарење, претње, застрашивања, омаловажавања, и оно реално насиље и оно виртуелно на бројним мрежама, да зауставимо физичко насиље међу младима и децом, шутирање, ударање, песничење, шамарање, сексуално насиље, насиље над наставницима, над родитељима, па и над државом, ако хоћете…“
Uvek rado citam sadrzaje koje objavljuje Prof. Novkovic, i svaki put osvescujem nove istine u sjajnom oslikavanju trenutka i dogadjaja u njemu. I ne samo to, daje nam nadu da nije sve izgubljeno, resenje da srpska porodica moze ozdraviti i izaci iz mraka u kome tumara decenijama.
Pratim vec duze vreme, sta nude strucnaci raznih profila kada se roditelji i nastavnici nadju u odsudnom trenutku, kada im za vratom duva zakonodavac i preti kaznenim merama.
Svi do jednog, lece posledice, lek ima kratko trajanje a uzrok problema dugo i predugo, na korist samo profiterima.
Duboko verujem da je znanje Prof. Novkovic, novo svetlo, koje ce zasijati iznutra. Naravno, islo bi sve lakse i brze, ako bi nase Ministarstvo prepoznalo znacaj istog. Pa da zasvetlimo i ostatku sveta i opravdamo krilaticu ” nebeskog naroda”.