Kao neurologa, roditelji me često pitaju kako da pomognu svojoj deci da lakše i brže, ali i dugotrajnije – nauče gradivo. Iz moje perspektive neurologa i učitelja, imajući u vidu studije neuronaučnika, došla sam do nekih zaključaka o tome kako mozak najuspešnije pamti. Ovaj članak predstavlja na jednom mestu strategije koje, na osnovu rezultata naučnih studija, obično predlažem, i nadam se da će biti od pomoći i deci i roditeljima.
1. Naučite ga da pamti svim čulima
Evo jednostavnog primera Deca mogu vizuelizovati zemlju koja kruži oko Sunca, elektron koji kruži oko jezgra atoma, ili im dajte da osete peckanje statičkog elektriciteta trljanjem naelektrisanog balona. Podstaknite dete da stvori vizuelnu ikonografiju istorije događaja ili naučnog procesa.
Deca mogu nacrtati skicu svojih vizualizacija ili verbalno iskazati svoje viđenje nekog istorijskog događaja kroz komunikaciju sa vama. Što je više čula aktivirano i više moždanih puteva stimulisano, zapamćene informacije ostaju duže i jače u memoriji.
To funkcioniše ovako: kada se određena oblast mozga stimuliše više puta (što se dešava kada vežbamo i koristimo informacije), veza između neurona (nervnih ćelija) jača. Ovako ojačane veze daju dugotrajnu i produktivnu memoriju.
