Lanac
Jedno dete započinje igru tako što juri ostalu decu koja trče slobodno. Kada nekog uhvati, ostaje spojen sa njim, i držeći se za ruke, oni počinju poteru za ostalom decom. Kada uhvate sledeće dete i ono zajedno sa njima vija ostalu decu. Igra traje dok poslednje dete ne ostane na slobodi, a ono postaje prva karika sledećeg kruga.
Ćorave bake
Ćorave bake je igra idealna za otvoren prostor, ali po mogućstvu što ravniji i bez prepreka. Potrebni su veće društvo i marama. Igraču koji je „ćorava baka“ ostali igrači vežu maramu preko očiju tako da ništa ne vidi, i lagano ga zavrte oko sopstvene ose, da izgubi osećaj za orjentaciju u prostoru. Onda ga puste i izmaknu se, dok „baka“ počinje da tumara okolo ispruženih ruku, pokušavajući da napipa i uhvati nekog od igrača. Kako bi igra bila uzbudljivija, ostali igrači neće pobeći daleko od ćorave bake, čekajući da slučajno nabasa na njih, već će joj se sve vreme približavati i izazivati je – dozivati, gurkati, vući za maramu, brzo se izmičući kada se okrene prema njima.
Kada „baka“ uhvati nekog od igrača, onda treba da pogodi koga drži, ne skidajući pritom povez sa očiju. Ima pravo da opipa uhvaćenog, pokuša da ga zagolica ne bi li mu prepoznala glas, a ako ne uspe da ga prepozna, mora da ga pusti, i lovi dalje. Ako pogodi koga je uhvatila, taj je nova „ćorava baka“.
Arjačkinje barjačkinje
Za ovu igru potrebno je veće društvo koje se podeli u dve jednake grupe. Igrači svake grupe se uhvate za ruke i stanu tačno prekoputa druge ekipe, na rastojanju od desetak metara. Tada jedan tim viče uglas: „Arjačkinje, barjačkinje, koga ćete?“, a protivnički tim odgovara tako što izvikuje ime nekog od igrača suprotne strane. Tada se prozvani zatrči iz sve snage, sa ciljem da probije protivničku liniju. Ukoliko protrči i razbije lanac igrača, tada bira jednog od igrača protivničkog tima i vodi ga sa sobom nazad, u svoj tim. Ukoliko ga spreče da probije lanac, onda ostaje u drugom timu. Pobeđuje ona grupa koja sakupi sve igrače iz protivničke ekipe.
Žmurke
Žmurke su dobro poznate i današnjoj deci, ali retko kad će se skupiti dovoljno dece koja su spremna da igraju žmurke do poslednjeg zraka zalazećeg sunca, kada igra postaje najuzbudljivija. Kada se skupi društvo za igru, dogovori se ko će prvi da žmuri, i izabere se mesto na kom se žmuri. Žmuri se tako što se zagnjuri glava u sopstvenu podlakticu, dok je onaj ko žmuri okrenut ka zidu ili drvetu, i broji naglas do dogovorenog broja – od 1 do 20, ili do 100, brojeći “po pet” (5, 10, 15, 20…). Ostali za to vreme trče i traže gde će da se sakriju.
Kada zvarši brojanje, žmurač vikne: „Krećem!“ pa otvori oči i počne da traži ostale. Kad ugleda nekog sakrivenog, vikne koga je i gde video, i počne da trči ka mestu na kom je brojao, dodirne rukom to mesto i „zapljune“ pronađenog, rečima, npr. „Pu za Jocu!“. Ako Joca stigne prvi do istog mesta, on zapljune sebe i tako se spase. Ukoliko igrač koji je žmurio zapljune sve igrače osim jednog, taj poslednji ima šansu da spaci celo društvo, ukoliko ispe da se prišunja mestu brojanja i uzvikne: „Pu, spas za sve nas!“. Tada „nadigrani“ opet mora da žmuri.
Klikeri
Klikeri su nekad bili neprikosnovena zabava za sve dečake, a danas je teško naći društvo za igru ili nekog ko bi vas naučio. Posebno je nezgodno što ne postoje univerzalna pravila, već su se ona razlikovala od naselja do naselja, pa je teško pronaći neko opšte uputstvo za učenje klikera.
Dečaci su čak govorili se posebnim „jezikom klikera“, nerazumljivim onima koji klikere nisu igrali. Naftalinac, troperac, staklenac, gvozdenac…svaki je imao svoju vrednost, svoje osobine prilikom igre. Najčešće se igralo radi osvajanja klikera protivničkog igrača. Prvo bi se obeležio prostor na zemlji, u kom će se igrati. Potom bi svi igrači redom pokušavali da ubace svoj kliker u rupu iskopanu u ovom prostoru, ili bar što bliže njoj. Onaj ko uspe, ima pravo da cilja svojim klikerom kliker najbiližeg protivnika, i tako ga osvoji. Ako su dva igrača ubacila kliker u rupu, onaj koji je ubacio prvi mora da beži iz rupe, jer će biti pogođen.
Ako igrač pogodi kliker protivničkog igrača pre nego što je ubacio svoj kliker u rupu, taj pogodak se pamti. Ako nakon toga ubaci kliker u rupu, pobedio je. Međutim, ako protivnički igrač u međuvremenu pogodi njegov kliker, taj pogodak se poništava.
