15 saveta Ranka Rajovića, autora NTC programa: Roditelji su prvi i najvažniji učitelji

Kada dete razmišlja kako da reši problem u igri, oseti sreću kada nađe rešenje. I zbog toga je potrebno da pokažemo detetu metode koje liče na igru, jer će tako razmišljati, povezivati, nalaziti rešenje i pri tom misliti da se igra i lakše naučiti ono što se od njega očekuje u školi.

Dr Ranko Rajović, stručnjak za oblast razvoja intelektualnih potencijala dece, magistar i doktor nauka iz oblasti neurofiziologije i fiziologije sporta, autor NTC programa koji se primenjuje u 20 država Evrope, saradnik UNICEF-a za rano obrazovanje, dobitnik nagrade svetske Mense za doprinos društvu u celini, predavač na Pedagoškom fakultetu u Kopru. Osnova NTC programa je primena neurofiziologije u pedagogoji i kreiranje metoda koje pomažu motorni i kognitivni razvoj deteta, a sve metode su kreirane u vidu igre. NTC centri postoje u 30 gradova bivše SFRJ i u njima se radi sa decom od 4 do 12 godina. Više detalja na adresi: www.ntcucenje.com

Pričajte sa svojom bebom kao da vas sve razume. Koristite svaku priliku da objasnite bebi šta se dešava oko vas, u parku, u stanu, u prodavnici, u šetnji… Iako ne zna da priča, to je stimulativno za razvoj mozga. Glas roditelja ne može zameniti TV program. Možete uz govor i da se sporazumevate i očima, pokretima rukom, telom, prstima i glavom, jer svaki način komunikacije je stimulativan za razvoj dečjeg mozga.

Ljudi su živa bića za kretanje. To je posebno važno za decu u razvoju i za njih je kretanje jedna od najvažnijih aktivnosti, jer kretanje pomaže razvoj mozga. Tako da roditelji moraju znati da je hodanje važno, a da je trčanje još važnije za razvoj ukupnih detetovih sposobnosti. Dete raspolaže ogromnom energijom, koja mu je biološki data za kretanje koje pozitivno utiče na razvoj važnih struktura mozga. Kretanjem ( hodanjem, skakanjem, prevrtanjem, trčanjem, penjanjem, valjanjem…) se stvaraju novi nervni putevi i dete se priprema sa život i stvara osnovu za pravilan razvoj kognitivnih funkcija.

Ne olakšavajmo im kada naiđu na prepreku. Dete koje puzi hoće da dohvati loptu, ali ima malu prepreku ispred sebe i počinje da plače. Uvek je bolje ohrabriti dete da savlada prepreku, nego da mu raščistimo put ili donesemo loptu.

Štititi decu je poželjno, ali prezaštićivanje je štetno. Mudrost roditeljstva je naći gde je granica. Dete koje prohodava pada, ali nemojte ga sprečiti da padne tako što ga ne puštate da hoda po gradskim ulicama, betonskim igralištima. Vodite ga u šumu, park, na plažu, na sneg… tamo može da padne, a da se ne povredi. Normalno je da dete u fazi prohodavanja pada, jer će tako naučiti da pada, ovladaće lakše kompleksnijim kretanjem što pozitivno utiče na razvoj kognitivnih sposobnosti.

Ponekad mama misli da su tatine igre sa detetom besmislene, ponekad i opasne, ali i te igre mogu da pomognu razvoj deteta. Savet mamama: pustite tatu da se igra sa detetom, ali pazite da se ne zaigra i ne pretera. Samo neka to bude više u parku i šumi, nego za računarom. Tate moraju da znaju: tri sata sedenja za ekranom je nekoliko desetina hiljada pokreta manje, a detetov mozak se razvija u pokretu.

Podeli tekst:

1 2 3 Sledeća strana