3 tipa dece koja maltretiraju svoje roditelje

Naravno, dečije ličnosti su suviše složene da bi mogle da se svedu na krute kategorije, ali ovi stilovi maltretiranja mogu vam poslužiti kao sočiva kroz koja ćete bolje sagledati ponašanje svog deteta.

Piše: Šon Grouver

Deca koja zlostavljaju svoje roditelje dele se u osnovna tri tipa:

1. Prkosni siledžija

Da li vam se dete uvek suprostavlja?
Da li vas dete ucenjuje?
Bojite li se detetovog besa?

Najizazovnija vrsta siledžije su deca koja se direktno suprostavljaju i rade sve suprotno od onoga što im se kaže. Impulsivna su, nestrpljva i bezobzirna, i pokoravaju se samo sopstvenim hirovima. Naročito su agresivna prema samohranom roditelju, koji dobija “duplu dozu” maltretiranja.

Nadmena i puna lažnog samopouzdanja, ova deca uživaju da se raspravljaju i moraju uvek da budu u pravu. Kada probate da stanete na put njihovom maltretoranju, mogu postati opsesivna i kinjiti vas dok ne popustite. Ne prezaju ni od čega kad treba isterati svoje.

Dobre vesti i loše vesti

Prkos nije sam po sebi problematična crta – imaju je mnogi umetnici, pronalazači i mislioci, ali u zdravom obliku. Baš zato što se suprostavljaju konvencijama, imaju originalne ideje. Svoj prkos pretvorili su u kreativnu silu.

Prkosna deca imaju mnogo rasute i neobuzdane energije i izazov je za roditelja da je kanališe u dobrom smeru. Zapravo, svako dobro prilagođeno dete ima zdravu dozu prkosa. Nije dobro svima ići niz dlaku i uvek se slagati sa drugima, već treba imati sopstveni stav.

S druge strane, mnogo je teško dete sa stavom prkosnog siledžije naterati da na odnos gleda kao na dvosmernu ulicu. Što duže je gajilo svoje nasilništvo, duže će trebati i da se odvikne od njega. Navike se teško menjaju.

Šta pokreće prkosnog siledžiju?

Iza maske prkosa krije se dete koje se, iz nekog razloga, oseća nedovoljno cenjenim i uvažavanim. Boji se da će biti zaboravljeno i zanemareno. Koliko god pažnje da mu se daje, neće biti dovoljno.

Ovakva deca dobro kriju svoju ranjivost, a zapravo, prkos je oblik zavisnosti. Da bi se osećala potpunim, ovakva deca moraju naći nešto čemu će se suprostavljati. Prkošenje im daje lažni osećaj snage. Ako se upirete o zid, šta će se desiti kada se taj zid izmakne? Slično je i sa prkošenjem – bez zida u koji ćete se upirati, nećete moći da održite ravnotežu.

Šta dobijaju deca iz svog prkosa?

Prkos predstavlja mehanizham odbrane, pružajući privremeni identitet deci koja nisu sigurna u to ko su i šta su. Lako im je da zavaraju okolinu, delujući jako i sigurno, ali ako provedete više vremena sa njima moći ćete da nazrete njihove nesigurnosti skrivene iza prkosa.

1 2 3 Sledeća strana