4 greške zbog kojih je detetu škola teška (a ne mora da bude)

Danas decu uglavnom ne želimo da opterećujemo sumornim pitanjima i time narušavamo idilu detinjstva. U redu, ali možda biste se vi sami, bez zlogukog mahanja babarogama, mogli s vremena na vreme da se podsetite da sadašnji postupci imaju neke veze s budućnošću

Piše: Maja Jerčić

Ovo će biti jedan klasični savetodavni tekst (u smislu da nabraja savete) napisan na nešto neklasičniji način, a sa savetima koje ćete u njemu pročitati, definitivno ćete se susresti prvi put!

Prvo što je neobično kod ovoga teksta je to što je namenjen učenicima. A ne njihovim roditeljima. S obzirom da u školu idu, u klupama sede i po njima šaraju, u svesku zapisuju, sanjivo kroz prozor gledaju… učenici, tekst koji se obraća njima, šarolikoj skupini očešljanih, čupavih, kovrdžavih ili nageliranih glava, ima barem malo logike.

Dakle, dragi školarci, mnogi se od vas izjašnjavaju kao politički oponenti školskoga sitema, vi biste isti, koji nazivate zatvorskim, ukinuli. S obzirom da beg iz Alkatraza nije moguć, jer bi vaši roditelji za to zakonski odgovarali, ostaje vam samo da sledite primer brojnih revolucionara pre vas; Francuzi su 1789. uspeli, Amerikanci takođe kad su se pobunili protiv britanske vlasti, a uspešni su bili i revolucionari širom Europe u najrevolucionarnijoj godini od kad se vreme broji, a istorija beleži – 1848.

Ali, morate da znate da neke pobune i nisu imale srećan ishod, recimo, Žakerija je bila ugašena, Spartak je loše svršio, jednako kao i Bokserski ustanak. Ove rečenice shvatite kao svojevrsni test. Ako vam nisu poznati svi, malopre navedeni podaci, znači da bi ipak morate još malo ”odstajati” u učionici, glavice moraju još malo da se kisele u školskim klupama… a šaranje, zapisivanje i sanjivo gledanje kroz prozor deo je procesa sazrevanja očešljanih, čupavih, kovrdžavih ili nageliranih glavica, kako one na kraju ne bi postale glavice kupusa.

1. Upadanje u zamku efekta poznatog pod nazivom ”what the hell effect”
What the hell effect najlakše je objasniti na primeru hrane. Recimo, ako osoba koja je na dijeti malo posustane i pojede recimo… krofnu, lakše će nakon te krofne, dakle, nakon što je već ”pokvarila dijetu”, pojesti još i čokoladu. Jer, ”what the hell”, mislit će podsvesno, ”danas sam i tako zabrljala s dijetom, nema smisla da pazim šta jedem ostatak dana.”

”What the hell effect” često se događa i učenicima. Ne napišu četiri-pet zadataka iz matematike, profesorka zada šestu, a učenikova podsvest razmišlja ovako: “Toliko zadataka već nisam napisao, već sam i tako zaribao s matematikom, nema svrhe da sad odjednom, nakon toliko nenapisanih zadataka, ovoj napišem.” Ovom efektu, čijem su magičnom i zastranjujućem uticaju svi ljudi podložni, duguje se to da učenici ponekad ostaju dosledni u nekim negativnim ponašanjima i navikama. “Nisam naučila zadnjih šest lekcija iz geografije, i tako sam u zaostatku, neću učiti ni ovu novu lekciju s današnjeg časa.” Zbog ”what the hell effecta” dublje tonemo, više zaostajemo i skupljamo loše ocene.

Vozi li mornar brod ili brod vozi njega, a da ovaj ne zna kuda ide? Naravno, mornar vozi brod, a ne obrnuto. ”What the hell effect” je kao brod koji često vozi nas, bespućima mora, uvaljuje nas u kiše i oluje… Zato mornar napokon treba da preuzme kormilo u svoje ruke i počne da upravlja brodom, počne da upravlja ”what the hell effectom” i tako izbegne neveru. “Ok, nisam napisao zadnjih nekoliko zadtaka iz matematike, ali ovaj ću napisati, neću nastaviti isti trend”, ”Ok, nisam učila geografiju redovno, ali bolje da sad naučim barem ovu novu lekciju, imaću manje posla pre testa.”

Podeli tekst:

1 2 3 4 Sledeća strana