Ako živimo u svetu u kome rastu deca obeshrabrena da budu inovativna i sposobna da preuzimaju rizik, kako ćemo podići novog Stiva Džobsa?
Piše: Gven Moran
Nije lako biti dete danas. Deca se suočavaju sa pravelikim očekivanjima, zahtevnim planovima i do tančina osmišljenim programima. Uz sve dodatne aktivnosti očekuje ih i gomila domaćih zadataka, i očekivanje njihovih roditelja da budu uspešni u školi i u sportu. Nedavno snimljeni dokumentarac “Trka ni do čega” prikazuje tu surovu i rizičnu trku odrastanja u dekadi koja počinje 2010.godine.
Bivši učitelj Toni Vagner, kaže da se brine da ovo okretanje pripremi dece za biznis i stalnom nadmetanju, udaljava decu od njihove kreativne prirode.
Vagner je saradnik za oblast pronalazaštva Tehnološkog Centra za preduzetništvo Univerziteta Harvard, i osnivač i izvršni direktor neprofitne organizacije koja pomaže školama i podstiče entuzijazam za učenje kod učenika. On smatra da da uska definicija, sa previše oslanjanja na standardizovane testove stvara decu koja teško da će postati pronalazači u životu.
Radeći istraživanje za svoju knjigu koja je postala bestseler “Stvaranje pronalazača: Kako formirati mlade ljude koji će promeniti svet”, otkrio je neke zabrinjavajuće trendove.
“Prosečno dete pita 100 pitanja svakog dana” kaže on. “Dok ne napuni 10 ili 12 godina, naučiće da se mnogo više ceni kada dajete prave odgovore, nego kada postavljate pametna pitanja.”
Kako da održite kreativne iskre koje treba da budu okidači za stvaranje budućih pronalazača? Negovanje ovih pet ključnih principa, smatra Vagner, sasvim je dovoljno za početak:
1. Igra
Vagner kaže da pronalazački duh deteta jača kada nastavnici donose unose igru u nastavni plan i program; zauzimajući nekonvencionalne stavove i praveći neobične veze sa glavnim tokom gradiva.
Jedan od najvažnijih obrazaca koji je primećen kod uspešnih nastavnika je njihovo umeće da predstave deci učenje kao zabavu. On kaže da kada studenti osećaju da je svaki aspekt njihovog učenja “mrtav ozbiljan,” oni počinju da se plaše da rizikuju i da misle kreativnije od očekivanog.
2. Radoznalost
Pre pet godina, vaspitačica Melisa Batler je u radu sa umetnikom sa Karnegi Melon Univerziteta Džeremijem Bojlom, počela da radi na istraživanju koje je trebalo da odgovori na pitanje mogu li mala deca biti pronalazači. Njih dvoje su osnovali “Dečiji pronalazački centar” koji je imao za cilj da podstakne pronalazački duh i kreativno razmišljanje kod dece Pitsburga.
Program između ostalog omogućava deci igru sa različitim materijalima i tehnologijama vezanim za razne individualne i timske projekte. Tako im se razvija radoznali deo svesti i skreće pažnja na detalje, čime ove vežbe podstiču razumevanje i želju da nauče nešto više, kaže Bojl.
“Kad god podstaknemo decu da uoče vezu između više stvari, ona postanu radoznala da otkriju kako te stvari funkcionišu zajedno”, kaže on.
3. Strast
Razgovarajući sa stotinama pronalazača za svoju knjigu, Vagner je takođe uočio vezu između pronalazača i njihovih hobija, tj. stvari koje su voleli da rede. Najbolji nastavnici i roditelji uvek bi podržavali ono što je strast učenika i negovali njihovu prirodnu zainteresovanost za neke stvari, i pomagali im da povežu da ono što je trebalo da se nauči sa potrebom da zadovolje tu znatiželju.
Puštali su decu da biraju oblast kojom će se baviti i da je istražuju na svoj način. Ovaj pristup čini decu srećnijom, kreativnijom i više zainteresovanom.
4. Neustrašivost
Ključne rezultate u Dečjem inovativnom centru do sada su pokazala deca koja su kao karakternu osobinu imala neustrašivost, pogotovo kada je u pitanju preuzimanje rizika i pokušaji da se uvedu novi načini rada, kaže Batler. Deca takođe postaju bolja i kreativnija i u rešavanju svakodnevnih problema. Batler takođe smatra da nije bitno pohvaliti dete koliko je bitno podržati decu da bi smo podstakli njihovu inovativnost.
“Mislim da roditelji, zajednica i škola čine medveđu uslugu deci kada kažu ‘Ti si pametan,'” kaže ona. “Ako kažete detetu da je pametno, onda je to je završena priča, ali ako možete da ga navedete da učini napor da nešto uradi ili nauči, na dobrom ste putu, jer spremnost na napor vodi ka sposobnosti i uspehu.”
5. Svrha
Vagner kaže da je i i većosećaj svrhe veoma važan za inovatore. Nastavnici koji su imali najveći uticaj govorili su o važnosti rada na nečemu što menja svet na bolje, da nije samo bitno dobiti dobru ocenu.
Što imaju veći osećaj svrsishodnosti veći su im želja i motivacija da pronađu rešenje. Ovo pronalazače podstiče da rizikuju, i traže nove metode rešavanja izazovnih pitanja.
Prevela Jasmina Jovanović
Izvor: Fast company
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Nastavnik opomenuo učenicu da je došla u školu u prekratkoj majici, otac podneo prijavu
„Na času sam opomeno učenicu sedmog razreda da je došla u prekratkoj majici i da je to neprimereno. Dodao sam da je i juče bila identično odevena, ali pošto sam...
“Učiteljice, mene je sram, nemojte me danas pitati ono Vaše pitanje”
“Učiteljice, mene je sram, ali ja ću moći upisati samo za zidara, nemojte me zato pred svima pitati ono Vaše pitanje: ‘Što bi volio raditi kada odrasteš?'” Znala sam. Znala...
Da li će nastavnici roditeljima učenika pisati obrazloženja za svaku svoju ocenu?
Nastavnici neće biti obavezni da na zahtev roditelja pišu obrazloženje za svaku ocenu. Takvo rešenje neće biti uneto u predstojeće izmene krovnog obrazovnog zakona na kojima se trenutno radi, nezvanično...
Педагошке табеле за припрему за школу: Шта родитељи могу да учине да се дете лакше прилагоди
Поштовани родитељи, Текст који следи је покушај да вам олакшамо дилеме и страхове у периоду пред полазак у школу. У њему ћете наћи табеле са осам области за које су...
2 komentara