Svaki roditelj želi da njegovo dete bude uspešno u životu i prenosi mu znanja za koja misli da će mu u tome pomoći. Međutim, kako je u svojim istraživanjima otkrila Ema Sepala (Emma Seppala) sa Univerziteta Stenford, mnoga naša uverenja o tome šta je potrebno da bi osoba bila uspešna su u stvari kontraproduktivna. Mogu da daju dobre rezultate na kratke staze, ali kad tad dovedu do sagorevanja i, sasvim suprotno od željenog, do manjeg uspeha.
Ona navodi nekoliko najštetnijih stvari kojima učimo našu decu o uspehu i šta bi trebalo da im govorimo umesto toga da bi ona bila srećnija i uspešnija.
Kažemo „Radi nešto.“ a treba „Zabavi se radeći ništa.“
Naša kultura ceni uzbuđenje u odnosu na mir. To znači da su rasporedi naše dece često prenatrpani obavezama i porodičnim izlascima, ostavljajući malo vremena za opuštanje.
Nema ništa loše u zabavi, uzbuđenju i novim iskustvima. Međutim, i uzbuđenje kao i stres umara i isisava iz deteta svu energiju koja mu je potrebna i u drugim trenucima.
Kako nam istraživanja pokazuju, veće je verovatnoća da naš mozak smisli super ideje kada nije fokusiran na nešto. Tako, umesto da opterećujemo decu obavezama, bolje bi bilo da im obezbedimo vreme za upotrebu sopstvenih “alatki”. Naime, deca mogu svaku situaciju da pretvore u igru. Ako im obezbedite vreme za opuštanje pomoći ćete im da budu kreativnija i inovativnija, a naučiće i kako da se opuste. Nije da ne treba da ih podstičemo ili im uskraćujemo prilike za učenje. Radi se o tome da ne treba da ih preopterećujemo do te mere da nemaju vremena da se slobodno igraju, da budu sama sa sobom i sanjaju, da nauče da budu srećna tako što će jednostavno BITI a ne uvek RADITI.
