Gledajući unazad, 27 godina kasnije, divim se tome koliko je malo bilo potrebno da se podigne zdravo dete u Nepalskom selu. Većina ljudi je tada svoju decu podizala na isti način na koji su to ljudi radili vekovima unazad, uz puno ljubavi i ne previše stvari.
Piše: Elizabet Enslin
”Udala sam se za pripadnika visoke kaste u ravnicama Nepala, i rodila sina u maloj bolnici udaljenoj oko 45 minuta od našeg sela”, počinje priču o svom materinstvu antropolog i pisac knjige: “Dok su bogovi spavali: Putovanje kroz ljubav i pobune u Nepalu”, Elizabet Enslin.
Živeli smo na selu sve do sinovljevih osam meseci. Generacijama unazad, preci mog muža su bili farmeri. Gajili su svoj pirinač i sočivo, podizali bivole radi mleka i obrade zemljišta, đubrili zemlju svojim stajnjakom i uzgajali sopstvene koze i piliće zbog mesa. Kao antropolog, rasla sam kampujući na severozapadu, tako da sam se prilično lako navikla na rustične uslove života. Ali kao mlada majka, često bih poželela neke pogodnosti: toalet u kome može da se sedne, topli tuš, mašinu za pranje veša. Takođe sam žudela za stvarima koje sam smatrala važnim za lakše odgajanje dece – čašama koje ne cure, gotovim kašicama za bebe, stolicama za hranjenje, zaštitnim ogradicama, malim cipelama. Ali gledajući unazad, 27 godina kasnije, divim se tome koliko je malo bilo potrebno da se podigne zdravo dete u Nepalskom selu, kasnih 80-ih i ranih 90-ih godina. Većina ljudi je tada svoju decu podizala na isti način na koji su to ljudi radili vekovima unazad, uz puno ljubavi i ne previše stvari.
Evo nekoliko, sada neizostavnih bebi stvari, koje mi nisu trebale za podizanje deteta u Nepalu:
1. Dubak
Mnogi seljani i danas odgajaju svoje bebe u rukama ili u jednostavnoj marami za bebe. Tada se to podrazumevalo. Majka mi je kasnije poslala kengur nosiljku, tako da sam mogla da rasporedim bebinu težinu na oba ramena, ali i da držim sina uz sebe ušuškanog i mirnog na grudima. Bila sam zahvalna onome ko je izumeo tu nosiljku. Kasnije, kako je bebac rastao i postajao teži, i kako su leđa krenula da me bole od težine, maštala sam o kolicima. Naravno, to ne bi funkcionisalo na nervnim makadamima Nepala. Iako sam bila svesna da mi nisu bila neophodna. Uvek je u blizini bilo tetaka, ujaka, rođaka ili komšija, koji su rado držali ili nosili bebu na smenu. I on je odrastao srećan i voljen.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: GLOBALNO RODITELJSTVO
Švajcarska: Nepoštovanje vaspitača i nastavnika dostiglo vrhunac
Vrištanje, guranje, neposlušnost – sve više dece je zločesto, lenjo i razmaženo. Problem je u roditeljima. Jedan vrtić u blizini Lucerna provodi jutro u šumi, tema puževi. Odjednom jedan dečak...
Ima svega dve godine, a s roditeljima je prepešačio 483 kilometra
U danima kada se mlade mame oporavljaju od porođaja, Šenon je stala na noge lagane i dala se u planinarenje. I nije išla sama, ona i njen muž Blejk, strastveni...
Detinjstvo u Indiji: Mali-veliki ljudi
Indija je ogromna zemlja velikih kontrasta, u kojoj odrasta skoro 400 miliona dece, što je naveća dečija populacija na svetu. Tradicionalno indijsko roditeljstvo...
Deca Bušmani: Mali gospodari pustinje
Bušmani ili narod San, kako sami sebe nazivaju, su drevno društvo lovaca i sakupljača iz Južne Afike. Njihov dom je u nepreglednim prostranstvima pustinje Kalahari. Savremeni genetičari smatraju da oni...
Nema komentara.