Neke stvari su toliko elementarne, da se nikada ni ne zapitamo da li zaista umemo da ih radimo na pravi način. Međutim, stručnjaci tvrde da smo baš u najosnovnijim znanjima „najtanji“. Evo male škole osnovnih znanja, koja nismo ni znali – da ne znamo.
Foto: Pixabay
Disanje
Da li možete da poverujete da ne umemo da dišemo? Ipak, postoje razni načini na koji se to može raditi, i nije svaki pravilan. Većina ljudi diše nadimajući grudi, što znači da su „plitki disači“, koji koriste samo gornji deo svojih pluća. Ono što ne znaju, jeste da je većina krvnih sudova kojima se kiseonik ubacuje u krv u donjem, zapostavljenom delu pluća. Zbog toga što toliko slabo koristimo svoja pluća, moramo da dišemo mnogo učestalije nego što je to priroda zamislila. Tako dolazi do narušavanja odnosa između kiseonika i ugljen-dioksida u krvi, što izaziva glavobolje i umor.
Zašto deca treba da hodaju bosonoga
Šta nam je činiti? Treba da se ugledamo na bebe, koje prirodno koriste abdominalno disanje, čime jačaju svoje dijafragme. Dakle, pravilno disanje nam je prirodno i urođeno, ali ga mi vremenom zaboravimo. Ipak, sa malo vežbe, sve se može ponovo naučiti – trudite se da naduvavate svoj stomak dok udišete, istovremeno ne nadimajući grudi. Pri izdisaju, stežite stomačne mišiće. Na taj način, disanjem ćete koristiti više kiseonika, i polako jačati dijafragmu. Vaš mozak neće više morati da „otima“ kiseonik vašim mišićima, što znači da ćete se sporije umarati. Osim što vraća snagu, abdominalno disanje snižava i povišen krvni pritisak.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Problemi gutanja: najčešći uzroci otežanog gutanja i kome se obratiti
Šta su zapravo problemi gutanja? Problemi gutanja ili disfagija su jako širok pojam i obuhvataju put od vizuelnog prepoznavanja hrane, mirisa, ukusa pa preko planiranja i izvođenja svih pokreta žvakanja,...
Koncentracija olova u krvi kod dece u Srbiji među najvećima u Evropi: Otkud to i šta su posledice?
M. Radenković Prosečna koncentracija olova u krvi dece u Srbiji jedna je od najvećih u Evropi, i iznosi 2,4 mikrograma po decilitru. Slične vrednosti mogu se naći u još par...
Tiodorović o akutnom hepatitisu kod dece: “Možda se radi i o koroni”
Još se ne može precizno reći i sa sigurnošću tvrditi šta izaziva akutni hepatis kod dece, od koga je obolelo 450 dece u 30 zemalja sveta, ali postoje pretpostavke koje...
„Misterioznim hepatitisom“ zaraženo 228 dece u svetu
Iako se u Srbiji prati stanje jednog devetogodišnjaka, zvanične potvrde o pojavi hepatitisa nepoznatog porekla u Srbiji nema. Lekari apeluju da ne treba dizati paniku, već održavati higijenu i ukoliko...
Nema komentara.