Kao što moja generacija nije znala za „pubertetske probleme“, tako one nisu znale za stres. Dobro ili loše raspoložene, išle su dalje.
Bake ili prabake, kako kome. Često o njima razmišljam i o tome kako su uvek delovale smireno, s blagim pogledom u očima, kako se nisu žalile ni na šta i nisu non-stop izbezumljeno jurile negde gde je „nešto hitno“. Doduše, nisam bila svedok godina kada su najviše radile i najintenzivnije živele, ali sam sigurna da nisu poznavale ovaj stres s kojim se mi danas srećemo. Zašto?
- BOMBARDOVANJE INFORMACIJAMA. Živele su uglavnom u vreme jednog TV kanala, dnevnih novina, časopisa bez golotinje, nasilja i raznih prostakluka, bez kriminalaca heroja. I da su htele nisu imale odakle da se informišu u svakom trenutku, o nesrećama i užasima na celoj planeti.
- DOBRO JUTRO KOMŠINICE. Njihovi izvori informacija bile su komšinice, uz jutarnju kafu, kockicu šećera, slatko i vodu. Ponekad i sa malo šlaga u kafi ali onda nije bilo gledanja u šolju. Komunicirale su oči u oči, teme su bile one koje nisu došle na jutarnje druženje i okolina. Da, i cene u prodavnicama, ali su bile zaštićene od akcija i sniženja sa lažne cene na onu koja je bila do juče, pa ko se upeca upecao se, nisu se osećale pokradeno i prevareno.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽIVOTARIJE
Dečji biseri: Moja mama je terminator, radi na terminalu
Kako se svakodnevno druži sa skoro tri desetine mališana, učiteljica Ivana Bošnjak Bošnjak neke od najvećih bisera svojih učenika podelila sa nama Deca su odgovarala na pitanja šta je to...
Pravda za baku
Autor: Zoran Milivojević Možda ste već videli kratki video raširen na društvenim mrežama i objavljen u nekim novinama, u kojem je policija na ulici zaustavila gospođu stariju od 70 godina,...
Kako ostati normalan u karantinu?
Sve znate. Informacije stižu sa svih strana. Tačne informacije, lažne informacije. Previše informacija. Policijski čas. Karantin. Pandemija. Strah. Panika. Neizvesnost. Očaj. Usamljenost. Bespomoćnost. Bes. Da li je normalno u ovakvim okolnostima osećati...
Maja Uzelac: Planiraj dan po dan i razmišljaj o grljenju kad sve prođe
SAM. Sedimo gajbi. Tri dana izgledaju kao tri godine. Život se usporio. Znači, dobili smo neko vreme na poklon. Treba ga žvakati kao dobro parče bifteka, puno puta i sa...
1 komentar.
Koliko je to tako izgledalo a koliko je bilo realno?! Moje babe su rodjene pre prvog svetskog rata. Nisu radile i nisu imale tu moc kao danas. Zena se definisala samo polozajem muza i bile su prve zene koje su uopste dobile pravo glasa u Srbiji. Morale su i da trpe muzeve jer su od njih zavisile. Molile su boga da im muz ne bude sklon picu ili kockar jer im je beg od toga bio skoro nemoguce! Inace, uvek su zalile sto nisu mogle da se bave muzikom (violina) ili crtanjem, a sve zato sto su bili zenska deca! Razmislite malo!!!