Piše: Lesli Garisto Pfaf
Poput mnogih živih bića, bakterije su sklone nasumičnim mutacijama, uključujući i one koje mogu antibiotike učiniti nemoćnim protiv njih. Što više antibiotika dete uzima, veća je opasnost da će se otporni soj bakterija nastaniti u sistemu. Čak i da dete ne razvije simptome, može lako preneti opasne bakterije drugima.
Veliki deo problema je u tome što lekari bebama i deci antibiotike prepisuju mnogo češće nego što je potrebno. U studiji Univerziteta Juta zaključeno je da oko četvrtina poseta pedijatru rezultira prepisivanjem antibiotika zbog respiratornih tegoba na koje ti antibiotici nemaju dejstvo. Često, pedijatri samo žele da udovolje roditeljima, koji ne žele da gledaju svoje dete kako pati a pritom nisu svesni da taj lek neće delovati ili da čak može biti štetan po dete. Naučnici smatraju da raširena upotreba antibiotika u tovljenju životinja i antibakteriski sapuni i slični proizvodi takođe doprinose otpornosti bakterija na antibiotike.
Postoje i drugi razlozi za izbegavanje nepotrebnog davanja antibiotika deci. Ovi lekovi mogu imati neprijatne, čak i fatalne nuspjave, uključujući dijareju, osip i ponekad ozbiljne alergijske reakcije. Takođe, deca koja su pre druge godine dobila antibiotike širokog spektra četiri ili više puta, imaju 16% veću šansu da sa pet godina budu gojazna. Naučnici misle da je to zato što antibiotici ubijaju mikrobe koji regulišu detetov metabolizam.
Upitali smo specijaliste za infektivne bolesti za procenu – u kojim slučajevima, kada je osam čestih bolesti u pitanju, su deci zaista potrebni antibiotici?
Obična prehlada
Prehlada je virusno oboljenje i ne reaguje na antibiotike. “Ako se vaše bolesno dete oporavlja, čak i vrlo sporo, ne trebaju mu,” kaže dr Sandra Arnold, profesor pedijatrije na Univerzitetu Tenesi u Memfisu.
Upala sinusa (Sinuzitis)
Antibiotoci su nepotrebni osim ako su simptomi teški. U većini slučajeva sinuzitis se povlači bez lečenja, pa bi vaš pedijatar trebalo da sačeka sedam do deset dana, kaže dr Arnold. Ali ukoliko su simptomi vrlo intenzivni – zeleni sekret, otečenost nosne sluznice, bol u licu, sinusna glavobolja, visoka temperatura, možda bi i trebalo prepisati antibiotik.
Upala uveta
Kod upale uveta, antibiotici su ponekad potrebni. Kod dece sa upalom srednjeg uva uglavnom se daju bespotrebno, pošto u 80% slučajeva upala prolazi sama od sebe. Američka akademija za pedijatriju preporučuje da se sačeka nekoliko dana i deci daju samo sredstva protiv bolova. Kod dece između 6 meseci i 2 godine starosti, ako su simptomi ozbljni, oralne antibiotike treba dati odmah, a kad je u pitanju infekcija spoljašnjeg uva, dovoljne su i antibiotske kapi, koje nose manji rizik od razvijanja otpornosti.
Upaljeno grlo
Antibiotici se daju samo ako je u pitanju infekcija streptokokama. Većina upala grla su virusne i same će proći, ali lekari daju antibiotike za slučaj da su u pitanju streptokoke. “U načelu je bolje sačekati nekoliko dana na rezultate brisa grla, pa tek onda prepisati antibiotike ako je rezultat pozitivan,” kaže dr Jona Munjal , direktor Antimikrobnog pedijatrijskog programa pri Dečjoj bolnici Montefjore u Njujorku.
