Dobra vest je da možete da pomognete svom detetu da razvije veštine da se suprotstavi zlostavljaču i da ga sprečite da postane nasilnik. Kako?
Šta je nasilje? Sajt Stopbullying.gov „nasilje“ definiše kao neželjeno, agresivno ponašanje u kojem dete ili tinejdžer koriste stvarnu ili uočenu neravnotežu moći, kao što su fizička snaga, pristup određenim informacijama ili popularnost, kako bi kontrolisali ili naštetili drugoj deci. To može uključivati bilo šta, od širenja glasina do fizičke agresije. U osnovi, nasilje je zloupotreba moći.
Zašto bi jedna mlada osoba radila tako nešto?
Jer joj to daje snagu. Svima nam je potrebno da se osećamo moćnim u svom životu. Ako nemamo pristup moći na zdrave načine, može biti teško odoleti njenoj upotrebi na nezdrav način. A dete ili tinejdžerka koja se u svom životu često oseća nemoćnom, kada zloupotrebljava moć nasiljem može se osećati moćno, što vremenom postaje kao droga. Ako boli unutra, to mu može pomoći da se oseća malo bolje za kratko vreme. Ako ga je neko ponizio, pretio ili ga povredio, ti osećaji često prete da preplave njegovu psihu, pa da kao rezultat toga on udari, želeći da ponizi ili povredi nekoga drugog. Nažalost, tada deca koja su povređivana često povrede drugu decu.
Možete li vi da sprečite vršnjačko nasilje i to da neko pokuša da maltretira vaše dete? Nažalost ne. Oduvek je bilo ljudi koji povređuju, a put vašeg deteta ponekad će se ukrstiti sa njihovim. I sva deca žele da se snađu, što znači da će ponekad zloupotrebiti moć; to je razvojno normalno i kratkotrajno u kontekstu u kojem oni takođe razvijaju empatiju. Vaš cilj nije izolovati vaše dete, već mu pružiti podršku da razvije svest i veštine da se zaštiti kada je to potrebno i da potraži pomoć kada oseti da ne može sam da se izbori.
Zlostavljanje počinje u predškolskom uzrastu i dobija na značaju kako deca rastu. U zavisnosti od ankete koju pročitate, između 40 i 80 odsto srednjoškolaca priznaje da učestvuje u nekoj vrsti zlostavljanja, bilo kao akteri ili posmatrači, tako da je očigledno da naša kultura nosi određenu odgovornost za širenje nasilništva.
Najnovija istraživanja pokazuju da dugoročne posledice zlostavljanja uključuju veći rizik od depresije, anksioznosti, PTSP-a, zloupotrebe supstanci i samodestrukcije.
To su loše vesti. Dobra vest je da možete da pomognete svom detetu da razvije veštine da se suprotstavi zlostavljaču i da ga sprečite da postane nasilnik. Kako?
1. Iskazujte i sami empatiju i poštovanje prema drugima, tako da vaše dete to i vidi
Najefikasniji način da se deca spreče da postanu nasilnici, ali i žrtve nasilnika, jeste da odrastaju u zdravom okruženju, gde roditelji iskazuju ljubav međusobno, ali i prema deci, a nikako u porodici gde se u odmosima koristi sila i fizička kazna da bi se nečije ponašanje kontrolisalo. Deca nauče obe strane svakog odnosa i mogu glumiti bilo koju. Ako udarate, vaše dete će naučiti da je fizičko nasilje način reagovanja na međuljudske probleme.
U stvari, svaka disciplinska metoda koja koristi moć nad detetom uči ga da koristi moć nad drugima ili da dopušta drugima da koriste moć nad njim.
2. Negujte komunikaciju i povezanost sa detetom.
Usamljena deca imaju daleko veće šanse da budu maltretirana. Što je još i gore, ta deca često strahuju od roditeljske osude ili nerazumevanja, pa prećutkuju to da trpe maltretiranje. Zapamtite, roditeljstvo je 80% veza – bliska veza sa vašim detetom – i samo 20% usmeravanje i disciplina. Smernice neće opstati, niti će ih dete poštovati iz pravih razloga ako nemate povezanost i komunikaciju. Zato negujte svoj odnos sa detetom i držite te linije komunikacije otvorenima, bez obzira na sve. Ovo znači pre svega – bez osude i oštrih kritika onda kada vam dete otkrije ili poveri neki svoj problem.
3. Iskažite samouverenost u komunikaciji sa drugim ljudima
Ako ste skloni da se lako povlačite kako ne biste napravili scenu, ali se kasnije zbog toga osećate skrajnuto, vreme je da to promenite. Vaše dete uči tako što vas posmatra. Pronađite hrabrost i način da svoja osećanja i stavove onda kada je potrebno iskažete bez straha, ali i uz poštovanje prema sagovorniku.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Razmislite pre nego što izgovorite rečenicu „Ajde, šta plačeš, pa ti si dečak.“
U Srbiji veliki broj mladih ne zna kako da prevaziđe stresnu situaciju, a emotivni život im je prilično prazan. Posledica toga je sve više odraslih koji su nezadovoljni i nesrećni,...
Ne mogu da se izborim sa uvredom
Aleksandar Tkačenko je ruski psiholog i pisac, čiji je tekst „Ne mogu da se izborim sa uvredom“ preuzet iz njegove knjige „Snežna osećanja“, koju je objavila moskovska izdavačka kuća „Nikeja“...
Psiholog tvrdi: Roditelji su mnogo veći paničari od dece
Slovenački klinički psiholog Aleksander Zadel ističe dva ekstrema u roditeljstvu: roditelje sa očekivanjima koji su veoma zahtevni i preterano zaštitnički nastrojene roditelje koji dugoročno predstavljaju najveću opasnost po decu, jer...
Danas su mladima idoli jutjuberi i blogeri: Zašto je došlo do krize autoriteta
Ništa ne jača autoritet poput ćutanja, reči su slavnog renesansnog umetnika Leonarda da Vinčija, dok je za velikog naučnika Alberta Ajnštajna “nepromišljeno slušanje autoriteta najveći neprijatelj istine.” Da li je...
Nema komentara.