Da li je cilj obrazovanja da naučimo decu šta da misle – ili kako da misle?
U svetu u kojem se odgovori često vrednuju više od pitanja, lako zaboravimo da je radoznalost pokretač svakog istinskog znanja. Škola bi trebalo da bude prostor u kojem se ideje ispituju, preispituju i nadograđuju, a ne mesto na kojem se različitost mišljenja doživljava kao greška. Kada obrazovanje postane sistem za kalupljenje, gubimo ono najvrednije – slobodu uma.
Na ovu temu pisala je i sociološkinja Marija Bulajić Škuletić:
Nevidljivi kalupi u kojima živimo
Kalupi su sastavni deo svakodnevice svih nas. Obično, iako sveprisutni, ne daju naznake svog postojanja bez dubljeg razmišljanja i sagledavanja suštine.
Prisutni su počev od neke naše rutine u koju smo smestili svoje funkcionisanje, do onih koji se nameću u intelektualnoj sferi. Postojanje potrebe da se sve stavi u određeni šablon je prisutna i vidljiva u našim svakodnevnim postupcima. Ono što se ne uklapa u uobičajeno, ma koliko da ne krši etičke norme i može biti čak i korisno, uvek štrči i predmet je pažnje, retkih pohvala i često oštrih kritika.
Marija Bulajić Škuletić, sociološkinja: Granice kojima se treba baviti
Šablone kreiramo pod uticajem okoline i iskustva. Svojom ulogom u odgajanju i vaspitavanju mladih naraštaja nastojimo im preneti ne samo etičke norme i svest o društveno-prihvatljivom ponašanju, što i jeste naš zadatak i obaveza, već nesvesno nastojimo i da im oblikujemo način razmišljanja umesto da podstičemo razvoj njihovog vlastitog.
Podsticanje kritičke misli je značajno za intelektualni razvoj pojedinca, ali i za čitavu zajednicu. Međutim, čini se da model vaspitanja, a naročito obrazovanja koji smo usvojili i primenjujemo, ne prepoznaje taj značaj, bar ne u dovoljnoj meri.
Neretko se suprotstavljena mišljenja doživljavaju kao atak, a ne kao prilika za napredak kroz razmenu argumenata i sagledavanje određenog pitanja sa svih aspekata.
Kada šablon postane važniji od suštine
Imamo primer iz učionice. Na kontrolnom zadatku učenik/ca je, kao odgovor na postavljeno pitanje, naveo/la primer koji je sam/a smislio/la na osnovu naučenog gradiva. Primer nije prihvaćen od strane nastavnika/ce. Na molbu za pojašnjenje razloga zbog kojih navedeni primer nije dobar, nastavnik/ca nije imao/la strpljenja da objašnjava, molbu je okarakterisao/la kao nedozvoljeni pokušaj rasprave i napisano od strane učenika/ca nazvao/la glupošću.
Radujmo se detetu, a ne polu
Ovo je samo jedan, ali dobar primer načina na koji se radoznalost, želja za znanjem i pokušaj inovativnosti mogu saseći u korienu.
Da je u navedenoj situaciji nastavnik/ca odreagovao/la na način koji bi pojasnio/la razloge zbog kojih dati primer nije ispravan, proširio/la bi znanje ne samo tog/te učenika/ce već svih prisutnih učenika, dodatno bi ih zainteresovao/la, jer interakcija je uvek učinkovitija od pasivnosti, i, što je najvažnije, podstakao/la na kritičko sagledavanje informacija koje usvajaju.
Zašto je kritičko razmišljanje temelj razvoja društva
Šablonsko učenje gradiva predviđenog za određeni uzrast samo po sebi nema mnogo koristi ako ne predstavlja polaznu osnovu za dalje izučavanje i istraživanje. Kao takvo, neće se dugo zadržati u pamćenju, neće mnogo zainteresovani učenike, a samim tim, svrsishodnost istog postaje upitna.
S druge strane, možemo svedočiti rezultatima koje postižu učenici u okruženju u kojem im je omogućeno da pitaju, kada su im ponuđeni odgovori i razlozi zašto je nešto takvo kakvo jeste i kada imaju podsticaj da iskažu svoje nedoumice i neshvatanja.
Ista situacija je i u porodičnom okruženju. Ne možemo očekivati da dete pokaže samostalnost i dobar, zdrav rezon u trenutku kada mi to očekujemo od njega, ako nismo svojim odnosom i primerom trasirali put da to i uradi.
Kalupi su korisni u industrijskoj proizvodnji, ali ljudski um ima zadivljujuće mogućnosti, pa je neopravdano pokušavati oblikovati ga po nekim zacrtanim mustrama.
Autorka: Marija Bulajić Škuletić, sociološkinja
