Doneti dete na svet tek je prvi stepenik u preuzimanju odgovorne uloge roditeljstva. Dati svoj puni doprinos u procesu socijalizacije i razvoja samostalne ličnosti uz puno uvažavanje ličnih osobenosti, ali i moralnih načela – proces je koji traje godinama, i to bez pauza.
Podrška, stimulacija, pomoć u prevazilaženju prepreka, deo su ljudske i profesionalne etike koji ne bi smeo biti zanemaren ni usled objektivnih teškoća sa kojima se susreću prosvetni radnici u pogledu niskih zarada, često izazovne saradnje sa roditeljima i ponekim učenicima, osećaja odsustva sistemske podrške, i tome slično.
Stajati iza dece, u praksi, znači pružiti im ljubav kroz pažnju i vreme koje im se posvećuje.
Znači i pružiti podršku koja stvara osećaj sigurnosti, tako da deca u nama, kao roditeljima, prepoznaju osobe u koje mogu imati poverenje.
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
Kada se govori o dečijem sportu, najčešće se priča o rezultatima, medaljama, pobedama i talentu. Međutim, suština sporta u dečijem uzrastu nalazi se na drugom mestu.
Piše: Filip Gacić
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
