Škole koje koriste učionice na otvorenom i druge oblike u prirodi zasnovanog iskustvenog obrazovanja, postižu znatno bolje rezultate u svim sferama obrazovanja, od društvenih nauka, preko umetnosti, jezika pa sve do matematike.
Ričard Louv je jedan od osnivača i predsednik organizacije “Deca i priroda” koja ima za cilj povezivanje dece, njihove porodice i njihove zajednice sa prirodom. On je autor osam knjiga od kojih su najpoznatije: “Poslednje dete u šumi: Kako sačuvati decu od nedostatka prirode” i “Prirodni princip – povezivanje sa prirodom u virtuelnom dobu”, a 2008. godine bio je nagrađen “Odubon” (Audubon) nagradom za svoja zalaganja. A njegova zalaganja su više nego nova i sveža kada je u pitanju organizacija učenja.
Vremenski period koji je pred nama – jesen i zima – sa sobom nosi niz promena u odnosu na život leti: kraći dan usled zime, puno obaveza, previše škole i vanškolskih aktivnosti. Sve ovo nikako ne ide u prilog boravku u prirodi, niti uspešnom i primenjivom učenju. U poslednje vreme, stručnjaci iz oblasti učenja sve više se zalažu za zbližavanje dece s prirodom, a i sam Louv veruje da je najbolje i najuspešnije učiti napolju. Evo šta o svom iskustvu kaže Louv:
”Nedavno sam se susreo se sa desetak profesora biologije Univerziteta Severna Karolina (North Carolina Central University). Bili su duboko zabrinuti zbog dramatičnog pogoršanja studentskog znanja o tome šta je zaista priroda, u pravom smislu te reči. Teorija im je odlična, ovi studenti mogu vam sve reći o prašumama Amazonije, ali bukvalno ništa o biljkama i životinjama iz mesta u kojima žive.”
Pol Dejtona, istaknuti okeanograf i profesor na Skrips Institutu za Okeanografiju, oštar je kritičar trenda u visokom obrazovanju koji ga sve više udaljava od tradicionalne biologije ka molekularnim naukama i bioinženjeringu koji može da proizvede sve što poželi, ali u u laboratoriji.
Etička pitanja tog procesa takođe zabrinjavaju Dejtona, ali ono što ga posebno brine je rastuće neznanje o pravoj, iskonskoj prirodi koje on stalno sreće kod mladih ljudi .
“Za nekoliko godina neće biti nikoga da identifikuje nekoliko glavnih grupa morskih organizama”, rekao mi je on “i voleo bih da preterujem, ali to je istina.”
Tokom kasnije posete, pitao sam ga da li je ikada pomislio da angažuje učenike obližnje srednje škole, da ih motiviše za studije i uopšte podstakne njihovo interesovanje za prirodu?
“Pokušao sam, nasmejao se gorko, ali je odgovor upravnika jedne od škola bio: “O, ne, mi smo postali toliko sofisticirani u proučavanju prirode i nauke, da naši učenici ne moraju više da idu napolje.”
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Šest novih predmeta od naredne školske godine za učenike gimnazija
Od naredne školske godine učenike treće godine gimnazije očekuje šest novih izbornih programa od kojih će birati dva. Ponuđeni programi su: Primenjene nauke 1, Primenjene nauke 2, Osnove geopolitike, Ekonomija...
Učitelj iz Sarajeva koji koristi lutke da bi deci ulepšao odrastanje
Piše: Osman Zukić Učionica je sva šarena. Ilustracije svuda – godišnja doba, voće, povrće, drveće... Đaci razgovaraju s lutkom Hećimom, na učiteljevoj ruci, kao da je to pravi doktor. Opuštena su...
100% istinita priča o otvorenim vratima u školi
Moram vam ispričati šta mi se desilo prošle nedelje, a vi se smejte naglas, i zaslužio sam! Moja žena i ja se volimo i odlično se slažemo, osim kad je...
Digitalno vs klasično obrazovanje
Piše: Nataša Mojsilović Kažu da živimo u digitalnom dobu. Nismo čak više ni na početku, već smo duboko zakoračili. I neosporno da digitalizacija svakako igra sve važniju ulogu i u...
1 komentar.