Škole koje koriste učionice na otvorenom i druge oblike u prirodi zasnovanog iskustvenog obrazovanja, postižu znatno bolje rezultate u svim sferama obrazovanja, od društvenih nauka, preko umetnosti, jezika pa sve do matematike.
Ričard Louv je jedan od osnivača i predsednik organizacije “Deca i priroda” koja ima za cilj povezivanje dece, njihove porodice i njihove zajednice sa prirodom. On je autor osam knjiga od kojih su najpoznatije: “Poslednje dete u šumi: Kako sačuvati decu od nedostatka prirode” i “Prirodni princip – povezivanje sa prirodom u virtuelnom dobu”, a 2008. godine bio je nagrađen “Odubon” (Audubon) nagradom za svoja zalaganja. A njegova zalaganja su više nego nova i sveža kada je u pitanju organizacija učenja.
Vremenski period koji je pred nama – jesen i zima – sa sobom nosi niz promena u odnosu na život leti: kraći dan usled zime, puno obaveza, previše škole i vanškolskih aktivnosti. Sve ovo nikako ne ide u prilog boravku u prirodi, niti uspešnom i primenjivom učenju. U poslednje vreme, stručnjaci iz oblasti učenja sve više se zalažu za zbližavanje dece s prirodom, a i sam Louv veruje da je najbolje i najuspešnije učiti napolju. Evo šta o svom iskustvu kaže Louv:
”Nedavno sam se susreo se sa desetak profesora biologije Univerziteta Severna Karolina (North Carolina Central University). Bili su duboko zabrinuti zbog dramatičnog pogoršanja studentskog znanja o tome šta je zaista priroda, u pravom smislu te reči. Teorija im je odlična, ovi studenti mogu vam sve reći o prašumama Amazonije, ali bukvalno ništa o biljkama i životinjama iz mesta u kojima žive.”
Pol Dejtona, istaknuti okeanograf i profesor na Skrips Institutu za Okeanografiju, oštar je kritičar trenda u visokom obrazovanju koji ga sve više udaljava od tradicionalne biologije ka molekularnim naukama i bioinženjeringu koji može da proizvede sve što poželi, ali u u laboratoriji.
Etička pitanja tog procesa takođe zabrinjavaju Dejtona, ali ono što ga posebno brine je rastuće neznanje o pravoj, iskonskoj prirodi koje on stalno sreće kod mladih ljudi .
“Za nekoliko godina neće biti nikoga da identifikuje nekoliko glavnih grupa morskih organizama”, rekao mi je on “i voleo bih da preterujem, ali to je istina.”
Tokom kasnije posete, pitao sam ga da li je ikada pomislio da angažuje učenike obližnje srednje škole, da ih motiviše za studije i uopšte podstakne njihovo interesovanje za prirodu?
“Pokušao sam, nasmejao se gorko, ali je odgovor upravnika jedne od škola bio: “O, ne, mi smo postali toliko sofisticirani u proučavanju prirode i nauke, da naši učenici ne moraju više da idu napolje.”
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Jung: Nije cilj škole da glave napuni znanjem, već da od dece napravi ljude
Čvrsta vezanost za roditelje stvara prepreku za kasnije prilagođavanje svetu. Čovek koji je odrastao predodređen je, međutim, za svet, a ne da zauvek ostane dete svojih roditelja. Ima, nažalost, veoma...
Zašto nam je potrebna mala matura: Ponegde i svaki peti – vukovac
To bi dovelo u neravnopravnu poziciju đake koji su svoje ocene zaslužili isključivo radom i trudom i kojima nastavnici nisu poklanjali ocene zarad proseka i Vukove diplome. Time bi bili...
Roditeljima maturanata: Ne ponašajte se kao da ste vi na ispitu
Piše: Sunčica Jovanović, psiholog i psihoterapeut Mala matura nije rezultat roditelja. Nisu roditelji na ispitu a svakako ne i deca. Mala matura meri to što mere testovi male mature,...
Šarčević o krađi testova iz matematike: Neko od direktora osnovnih škola je bio previše opušten
Maša Milojković , Tanjug "Neko od direktora osnovnih škola je bio previše "opušten" i nije pravilno pohranio testove u sef", izjavio je jutros ministar prosvete Mladen Šarčević u OŠ "Vuk...
1 komentar.