Škole koje koriste učionice na otvorenom i druge oblike u prirodi zasnovanog iskustvenog obrazovanja, postižu znatno bolje rezultate u svim sferama obrazovanja, od društvenih nauka, preko umetnosti, jezika pa sve do matematike.
Ričard Louv je jedan od osnivača i predsednik organizacije “Deca i priroda” koja ima za cilj povezivanje dece, njihove porodice i njihove zajednice sa prirodom. On je autor osam knjiga od kojih su najpoznatije: “Poslednje dete u šumi: Kako sačuvati decu od nedostatka prirode” i “Prirodni princip – povezivanje sa prirodom u virtuelnom dobu”, a 2008. godine bio je nagrađen “Odubon” (Audubon) nagradom za svoja zalaganja. A njegova zalaganja su više nego nova i sveža kada je u pitanju organizacija učenja.
Vremenski period koji je pred nama – jesen i zima – sa sobom nosi niz promena u odnosu na život leti: kraći dan usled zime, puno obaveza, previše škole i vanškolskih aktivnosti. Sve ovo nikako ne ide u prilog boravku u prirodi, niti uspešnom i primenjivom učenju. U poslednje vreme, stručnjaci iz oblasti učenja sve više se zalažu za zbližavanje dece s prirodom, a i sam Louv veruje da je najbolje i najuspešnije učiti napolju. Evo šta o svom iskustvu kaže Louv:
”Nedavno sam se susreo se sa desetak profesora biologije Univerziteta Severna Karolina (North Carolina Central University). Bili su duboko zabrinuti zbog dramatičnog pogoršanja studentskog znanja o tome šta je zaista priroda, u pravom smislu te reči. Teorija im je odlična, ovi studenti mogu vam sve reći o prašumama Amazonije, ali bukvalno ništa o biljkama i životinjama iz mesta u kojima žive.”
Pol Dejtona, istaknuti okeanograf i profesor na Skrips Institutu za Okeanografiju, oštar je kritičar trenda u visokom obrazovanju koji ga sve više udaljava od tradicionalne biologije ka molekularnim naukama i bioinženjeringu koji može da proizvede sve što poželi, ali u u laboratoriji.
Etička pitanja tog procesa takođe zabrinjavaju Dejtona, ali ono što ga posebno brine je rastuće neznanje o pravoj, iskonskoj prirodi koje on stalno sreće kod mladih ljudi .
“Za nekoliko godina neće biti nikoga da identifikuje nekoliko glavnih grupa morskih organizama”, rekao mi je on “i voleo bih da preterujem, ali to je istina.”
Tokom kasnije posete, pitao sam ga da li je ikada pomislio da angažuje učenike obližnje srednje škole, da ih motiviše za studije i uopšte podstakne njihovo interesovanje za prirodu?
“Pokušao sam, nasmejao se gorko, ali je odgovor upravnika jedne od škola bio: “O, ne, mi smo postali toliko sofisticirani u proučavanju prirode i nauke, da naši učenici ne moraju više da idu napolje.”
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Kako će biti organizovana školska godina širom sveta i u regionu
Pandemija virusa korona uticala je na to da se mnoge zemlje još nisu odlučile kako će izgledati nastava u vanrednim okolnostima. Mnogi će sačekati još koji dan da vide kakva...
Šarčević: Roditeljima koji imaju objektivne strahove da puste decu u školu, nećemo praviti pitanje da se roditelj opredeli tokom septembra da dete prati nastavu onlajn
“Mislim da već mesec dana pokušavamo da kažemo koji su svi mogući vidovi nastave i uvek kažemo da to zavisi od trenutnog stanja zdravlja nacije, što i sada zavisi. Ono...
Kon: Preporučujemo da deca neprekidno nose maske u školi
„Preporučujemo da se maska nosi neprekidno, jer je to najbezbednije. Ali kada dođe do klupe, za vreme slušanje časa, može da odloži masku”, objasnio je doktor Kon. Rizik polaska u...
Odluka Kriznog štaba – kako se nastavlja školska godina
Učenici od prvog do četvrtog razreda će nastavu pohađati u učionici u prepodnevnoj smeni, odlučio je Krizni štab. Maksimalan broj đaka u učionici biće 15. Stariji razredi će kombinovati odlazak...
1 komentar.