Shvatam da preda mnom stoji jedan sasvim nov period života i kolika je odgovornost na mojim leđima, jer ja sam njegova tetka. A svi već znamo da tetke imaju najvažniju, ali i najtežu, ulogu u životu osobe pred kojom predstoji dugo putovanje.
Piše: Tamara Bogunović
Batalila sam sve priručnike koji govore kako bi trebalo da čuvate decu. Znate kako se brine o deci? Onako kako osećate!
Nalazim se ispred sestrinog stana. Porodila se pre tri dana. Došla sam da ih vidim i imam ogromnu tremu. Udahnula sam duboko par puta i pozvonila. Otvara mi iste sekunde u ruci držeći Ognjena. Tako ležerna, opuštena, ozarena, kao da joj je ovo već treće dete. A prvo joj je.
S osmehom na licu, odmah tu na pragu stana, stavlja mi u naručje tu malu trodnevnu veknu hleba i to bez trunke nepoverenja hoću li se snaći. A ja se skamanila, ni korak napred ni korak nazad. Vilica mi se ukočila i kiselim osmehom kroz zube mrmljam nerazgovetno: „Oh, pa on je tako meden”, a kroz glavu mi prolaze pitanja: „Da li ga držim pravilno?”, „Da li sam ga previše stegla?”, „A glavica?” i niz drugih koje je moja sestra oštro prekinula recima:
– Tamara, još koliko planiraš da stojiš tu na pragu? Ajde uđi…
Držim u ruci biće od tri kilograma i šeststo grama čiste i bezgrešne duše i najlepših okica koje sam ikada videla do tad. U trenutku me je oblio znoj i preplavio neki čudan strah. Postala sam svesna da je ovo najlepša stvar koja mi se dogodila u životu, osećaj za koji reči ne postoje. Shvatam da preda mnom stoji jedan sasvim nov period života i kolika je odgovornost na mojim leđima, jer ja sam njegova tetka. A svi već znamo da tetke imaju najvažniju, ali i najtežu, ulogu u životu osobe pred kojom predstoji dugo putovanje.
Grčevito se osmehujem, dok iz mene kulja bezuslovna ljubav enormnih razmera. Svi prisutni su to imali prilike da vide. Lagala bih kada bih rekla da tog dana nisam bila najponosnija na svetu. Suludo, ali sigurna sam da sam čak i porasla dva centimetra, ma i više. Dotakla sam nebo. Ma uotalom, sve tetke dobro znaju taj osećaj, zar ne?
Prve dve godine je samo plakao, jeo, smejao se i gledao ljude ogromnim plavim očima u kojima se ogledao čitav moj svet. Kada bih njega ugledala svaka nedoumica bi dobila tačan i jasan prikaz. Tačno sam znala šta želim od života, kojim putem da idem i kako da se ophodim prema okolini. Od tog momenta znala sam samo za ljubav i davanje. Sve mi je izgledalo lako dohvatljivo i nemoguće nije postojalo. On je bi moj verar u leđa, snaga koju treba svaki čovek.
Prvi koraci, prvi zub, prvi odlazak doktoru, sve me to činilo boljom svakog dana i zrelijom za prihvatanje sudbine. Problemi više nisu postojali, samo izazovi i prepreke koje bismo zajedno preskakali.
Marina me je zamolila da dođem kod njih i pričuvam Ognjena dok se oni ne vrate što bi moglo biti i u ranim jutarnjim časovima. Ma nikakav problem, pa to je bar lako. Stavim bebu da spava i ja u dnevnoj sobi gledam TV, baš kao u nekim američkim filmovima. Ali ne.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: PORODICA
Mama blogerka kojoj su dozlogrdile obaveze: “Preumorna sam”
Blogerka Konstans Hol na Fejsbuku je objavila uplakanu fotografiju i tekst kojim je zabrinula svoje pratitelje. Ova majka sedmoro dece odlučila je da glasno da do znanja da je majčinstvo...
Kako da posle razvoda potpuno dokusurite sopstveno dete
Svadba od minimum 200 zvanica. Opštinsko, crkveno venčanje, pripiti kumovi, bidermajer, običaji, suze radosnice podjednako lipte i niz svekrvine i niz taštine obraze. Mladenci kao golupčići, gledaju se, dodiruju se,...
Nega kose za sve zlatokose devojčice
Kada se govori o osnovnoj higijeni kose kod dece, možda je za nijansu lakše naučiti devojčice da zavole svakodnevnu negu i pranje kose i tuširanje. One ipak u svojim starijim...
Majčinstvo u 20/30/40-im: Željka Nikolić
O meni Ja sam Željka Nikolić, obična ali i posebna. Obična Beograđanka koju možete sresti u gradskom prevozu, nakon što sam ostavila ćerku u vrtiću i žurim na posao; ali...
Nema komentara.