Alergija – bolest cele porodice

Statistika kaže da svaka četvrta osoba kod nas i u svetu ima neki oblik alergije. To je 30 posto stanovništva, a od toga su 7 – 18% deca školskog uzrasta.

Da li vi ili vaše dete ima problem sa alergijama i ekcemom? Ili imate problem sa određenom hranom?

Statistika kaže da svaka četvrta osoba kod nas i u svetu ima neki oblik alergije. To je 30 posto stanovništva, a od toga su 7 – 18% deca školskog uzrasta.

Svest o alergijama na hranu je veoma niska. U poređenju sa zemljama u okruženju, a tek u Evropi i Americi, moglo bi se reći da kod nas nisu razvijene ove bolesti. To naravno nije tačno, naprotiv, svaka treća osoba koju poznajete imala je ili ima neki atopijski problem. Na žalost, stil života ukazuje da su problemi sa atopijama u porastu.

Atopijske bolesti su još uvek jedna velika nepoznanica, pa su pacijenti često primorani da razmenjuju informacije i iskustva sa osobama koji imaju istih problema, na forumima i neformalnim internet zajednicama. Od skoro i kod nas postoji prvi i jedini portal u regionu Alergija i ja, koji okuplja ovu usko ciljanu grupu po pitanjima alergije na hranu, alergijskog rinitisa, atopijskog dermatitisa i astme. Poseban deo je posvećen glutenu i celijakiji.

Od opštih tema vezanih za simptome bolesti i lečenje, portal ima za cilj da informiše kako edukativnim tekstovima, tako i praktičnim primerima koji će olakšati život sa alergijama.

Bolest cele porodice

Sklonost ka alergijama se nasleđuje, ali postojanje alergije ne mora automatski značiti da će se neka alergijska bolest razviti.

Zbog uticaja na kvalitet života kaže sa da su alergije, atopijski dermatitis i ostale vrste atopije – bolesti cele porodice. Deca sa atopijskim dermatitisom spavaju skoro 2 sata manje u toku jedne noći, roditelji i kraće, svaki član porodice je dodatno angažovan, a mnoge navike porodice moraju biti izmenjene i prilagođene obolelom.

Alergijski marš

Progres atopijskih bolesti naziva se alergijski marš. On podrazumeva razvijanje alergijskih bolesti, od ekcema, preko alergija na hranu, alergijskog rinitisa, pa do astme.

50% pacijenata sa atopijskim dermatitisom razviju astmu, a između 50 i 80% pacijenata ima alergijski rinitis.

Ekcem u prvoj godini života je jedan od prvih uzroka za razvoj alergija. U drugoj godini života, a sve češće i ranije, alergija na hranu utiče na kasniji razvoj alergija, dok se simptomi atopijskog dermatitisa i alergija na hranu razvijaju u kasnijem periodima života, u astmu i alergijski rinitis.

Atopijski dermatitis

Atopijski dermatitis je najčešće kožno oboljenje kod dece. Oko 20% dece ima ekcem, a počinje da se razvija kod 45% pacijenata u prvih 6 meseci.

Svrab, češanje, infekcije, manjak sna, skupe kreme za negu – samo su neki od problema koje izaziva atopijski dermatitis.

Ovo atopijsko kožno oboljenje se razvija u 81% slučajeva kod dece čija oba roditelja imaju bilo kakve atopijske probleme, koja uključuju alergije na hranu, na inhalatorne alergene, alergijski rinitis. Ukoliko samo majka ima atopiju – 57% dece će naslediti atopijski dermatitis, a 47% dece će naslediti od oca.

Alergija na hranu

40% dece sa ekcemom ima alergiju na hranu.

Najčešćih 8 alergija na hranu su: jaja, mleko, gluten, soja, morski plodovi, riba, kikiriki i orašasti plodovi. Mnoge alergije na hranu mogu biti veoma jake i dovesti do anafilaktičke reakcije.

Jedan od probelema sa kojim se suočavaju osobe alergične na hranu je deklarisanje prehrambenih proizvoda i nedovoljna podrška u društvu.

Čak 75% dece sa alergijom na hranu je doživelo diskriminaciju.

Naše predškolske, obrazovne i medicinske ustanove nisu adekvatno obučene za bezbednu pripremu i služenje hrane za alergičare, tako da se neretko dešava da dete ne ide u vrtić jer ustanova ne može a obezbedi posebnu ishranu za alergičara.

Celijakija

Iako celijakija ne spada u atopijske bolesti, izbacivanje glutena se često preporučuje osobama koje imaju alergije, čak i kada alergija na gluten nije dijagnostikovana. Više od 55 vrsta bolesti povezano sa glutenom. Iskustvo je pokazalo da deca sa poremećajem u učenju, hiperaktivna deca, deca sa autizmom – pozitivno reaguju na ishranu bez glutena.

Zapanjujuća je procena da na svakog dijagnostikovanog ide 7 nedijagnostikovanih osoba obolelih od celijakije, što dovodi do broja potencijalnih celijakičara na teritoriji Srbije koji se kreće između 35.000 i 70.000, a ako uzmemo činjenicu da je za postavljanje dijagnoze potrebno od 7 do 10 godina, o ovom autoimunom oboljenju se veoma malo zna.

Saznajte više o alergijama, dermatitisu, astmi i celijakiji na jedinom portalu Alergija i ja koji se usko bavi ovim temama i zapratite njihovu stranicu na Facebooku kako biste svakodnevno bili u toku sa najnovijim informacijama.