Šta mislite o talent – šou programima u svetu i kod nas?
– Ukoliko su talent šou programi usmereni ka plasiranju dobrih, pozitivnih i kulturnih vrednosti, ukoliko su upodobljeni uzrastu učesnika u smislu zahteva, ukoliko im osnovni cilj nije takmičenje već samo učestvovanje oni su čak i poželjni. Međutim projekata sa takvim ciljem gotovo i da nema više. Jednostavno nisu profitabilni, jer sve ono što ne donosi novac, očigledno ne trebe ni da postoji. Sada postoje emisije koje propagiraju potpuno devijantne i amoralne vrednosti. Još ako u njima učestvuju deca, ne mogu a da se ne zapitam šta se dešava. Kome je to potrebno? Detetu ne. Kome treba popularnost? Ko hoće koga da unovči? Čije je to zadovoljstvo? Detetovo sigurno ne. Ono u najvećem broju slučajeva nije ni pitano da li to želi. Vlasnici njegovog života, njegovi roditelji su odlučili. Ono se trudi, daje sve od sebe i stvara iluziju sreće, jer ako pobedi, osiguralo je ljubav roditelja na određeno vreme. Iluziju ponosa, jer sada svi znaju za njega, dive mu se, prepoznaju ga, postaje faca. Zašto bi dete koje još možda ne zna ni da čita imalo potrebu da bude faca? Ono samo ima potrebu da bude ono što jeste. Dete!!!
Šta biste poručili majkama koje šminkaju svoje male devojčice, svesne verovatno da od njih prave male “Lolite”?
– Majkama, roditeljima uopšte, bih poručila da puste decu da budu deca. Da im omoguće bezbrižno detinjstvo, sa što više igre. Da ih puste da spontano odrastu. Time što ih šminkaju praveći od njih Lolite ne razmišljaju da od svoje dece možda prave mete za bolesne mozgove, jer na taj način skreću bespotrebnu pažnju na njih.
Izvor: Invent.rs
