Amniocenteza u trudnoći nije obavezna, ali se preporučuje u određenim okolnostima
Ćelije vaše bebe i hemikalije koje se nalaze u amnionskoj tečnosti koja je okružuje – pružaju širok spektar informacija, poput genetske strukture i nivoa zrelosti ploda. Mogućnost izdvajanja i ispitivanja plodove vode (amnionske tečnosti) iz materice putem amniocenteze važan je metod za procenu zdravlja vaše bebe i dijagnozu širokog spektra hromozomskih abnormalnosti.
Šta amniocenteza proverava?
Amniocenteza “traži“ nekoliko stotina genetskih bolesti, uključujući Daunov sindrom, Tej-Saksovu bolest i anemiju srpastih ćelija. Za razliku od biopsije horionskih resica (horiocenteza), amniocenteza takođe može isključiti defekte nervne cevi kao što je spina bifida.
Međutim, ova procedura ne otkriva svaku vrstu abnormalnosti, uključujući rascep usne ili nepca. I takođe ne može odrediti težinu detektovanog problema.
Ko je kandidat za amniocentezu?
Kao i sva genetska ispitivanja, amniocenteza u trudnoći nije obavezna.
Obično se preporučuje kada:
- Rezultati skrining testa (poput dabl, tripl, kvadripl testa ili neinvazivno prenatalno testiranje) su izvan opsega normalnih vrednosti i kada se propusti period kada može da se uradi horiocenteza (biopsija horionskih resica). Budući da je amniocenteza dijagnostički test, ona može dati tačniji odgovor da li zaista postoji fetalna abnormalnost ili ne.
- Trudnica već ima dete sa stanjem koje se može dijagnostikovati uz pomoć amniocenteze, poput Daunovog sindroma ili cistične fibroze.
- Trudnica ili njen partner imaju porodičnu istoriju genetskog stanja poput Tej-Saksove bolesti ili anemije srpastih ćelija (osim ako osoba već nije pregledana i nije utvrđeno da je nosilac bolesti).
- Kada postoji sumnja na toksoplazmozu, infektivni eritem (“peta bolest“), citomegalovirus ili drugu infekciju fetusa.
- Kod starijih trudnica (obično preko 35 godina) i kada se želi isključiti da vaša beba ima Daunov sindrom, jer je kod starijih mama nešto veći rizik od njega (mada ako ste dobili normalne rezultate skrininga poput dabl testa, možete se odlučiti da ne uradite amniocentezu nakon konsultacija sa svojim lekarom).
- Kada postoji medicinski opravdan razlog da se beba rodi pre termina; amniocenteza u tom slučaju može pokazati da li su bebina pluća dovoljno zrela da se izazove prevremeni porođaj.
Kada se radi amniocenteza?
Amniocenteza se obično izvodi između 16. i 18. nedelje trudnoće, mada se ona može obaviti već od 15. nedelje ili čak do 20. nedelje trudnoće.
Koliko je tačna?
Amniocenteza je više od 99% tačna u dijagnozi Daunovog sindroma. Test ima najmanje 90% tačnosti za druge genetske bolesti kada se posebno proveravaju.
Kako se radi amniocenteza?
Tokom izvođenja ovog postupka, neophodno je da trudnica leži ravno na leđima, sa prekrivačem postavljenim preko nje, pri čemu je samo stomak izložen. Stomak će se očistiti rastvorom joda da bi se sprečila infekcija. Ultrazvuk se vrši kako bi se odredio položaj amnionske kese zajedno sa fetusom i placentom, tako da ih lekar može zaobići tokom postupka.
Dugačka, tanka, šuplja igla ubacuje se u stomak i matericu u amnionsku vrećicu ispunjenu tečnošću. Lekar će tražiti mesto što dalje od bebe, gde postoji dobar džep tečnosti za izvlačenje – sve što je potrebno je količina oko dve kašike. Ne brinite, vaše telo će brzo proizvesti više amnionske tečnosti da bi se nadoknadila izvučena količina.
Ako imate višeplodnu trudnoću, lekar će možda morati da izvede postupak više puta da bi uzeo zaseban uzorak od svake bebe.
Ako ste Rh negativni (što se utvrđuje ispitivanjem Rh faktora ), dobićete injekciju Rh imunog globulina (RhoGAM) nakon amniocenteze kako biste bili sigurni da postupak ne dovodi do problema vezanih za Rh faktor.
Od početka do kraja, amniocenteza traje oko 30 minuta (većina vremena je samo postavljanje i izvođenje ultrazvuka – deo sa iglom traje samo nekoliko minuta).
Verovatno će vam biti rečeno da se odmarate u krevetu nekoliko sati do celog dana. Sledećih jedan do tri dana moraćete da izbegavate seksualne odnose, dizanje teškog tereta, naporno vežbanje i letenje avionom.
Rezultati amniocenteze
Rezultati amniocenteze su dostupni u roku od 7 do 14 dana. Neke laboratorije nude metodu FISH – fluorescentna in situ hibridizacija, koja brzo broji broj određenih hromozoma unutar ćelija da bi se postigao brži rezultat, često u roku od dan ili dva (Flash FISH nudi rezultate za samo nekoliko sati). Uvek sledi uobičajena analiza hromozoma u laboratoriji. Rezultati amniocenteze koja je urađena bilo kada tokom poslednjeg tromesečja radi procene zrelosti pluća fetusa dostupni su u roku od jednog dana.
Ako želite da znate pol svoje bebe, amniocenteza će vam preneti i tu vest.
Iako se većina stanja koje amniocenteza otkrije ne mogu izlečiti, test može roditeljima unapred dati do znanja o abnormalnostima ploda. To daje vremena da se roditelji informišu o nekom stanju, kao i da donesu odluke o budućoj zdravstvenoj zaštiti svoje bebe ili donesu tešku odluku o tome da se trudnoća prekine.
Da li postoje rizici amniocenteze?
Komplikacije od amniocenteze su retke, ali o njima bi trebalo da razgovarate sa svojim lekarom kada razmišljate da li da se podvrgnete ovoj proceduri.
Kada se izvede od strane stručnog i iskusnog lekara, rizik da će postupak dovesti do pobačaja procenjuje se na jedan od 300 do 500 (0,2 do 0,3%) ili čak niži.
Možda ćete doživeti manje grčeve, ali ako grčevi postanu ozbiljni ili trajni, pozovite svog lekara. Pozovite i ako primetite curenje amnionske tečnosti, tačkasto vaginalno krvarenje ili ako razvijete visoku temperaturu.
Kada najranije mogu da saznam pol deteta?
Danas postoje nove, pouzdane metode kao opcija za određivanje pola mnogo pre ultrazvučnog pregleda.
Izvor: Detinjarije.com