Važnost očeva
U onome što se smatra tradicionalnom porodičnom ćelijom, majka se brine o domaćinstvu, dok otac „zarađuje za hleb” radeći van kuće. Par ima bar jedno dete. U ovom modelu, očevima se obično zamera da se ne angažuju dovoljno kod kuće, gde se njihova uloga obično ignoriše. U prošlosti su očevi imali poziciju svemoćnog patrijarha, a kasnije se njihova vrednost merila ostvarenim prihodima, a oni sami su stavljani u drugi plan u psihološkim istraživanjima, koja su se fokusirala na majke. Sada je drugačije, dobrim delom zato što je raspon očinstva (na primer, u gej vezama) proširio generalnu percepciju uloge oca.
Istraživanja pokazuju sve veću važnost očeva u modernom roditeljstvu. Očevi se menjaju, ali nije uvek jasno u kom pravcu se te promene razvijaju. Očekivanja od modernih muškaraca koji ulaze u očinstvo su višestruka. Od njih se može očekivati da zarađuju za porodicu i brinu se za nju, da budu ljubavnici, vodiči, prijatelji, drugovi za zabavu. Izraz koji se često javlja u studijama o novopečenim očevima je važnost da „budu uz nas,” što je svakako različito u odnosu na prethodne generacije, koje su živele uz „odsutne očeve.” Svakako je došlo do generacijskog pomaka; mnogi očevi žele da više budu uključeni u stvari, žao im je i nije im pravo ako propuste neke ključne momente u životu svog deteta, i ne žele da trpe pritisak da su jedina osoba koja zarađuje za život.
Kako deca rastu, očeva uloga postaje jednako kompleksna kao i majčina i, bez sumnje, jednako važna. Od najranijeg detinjstva, očevo angažovanje ima direktnog uticaja na razvoj detetovog samopoštovanja, više nego majčino. Ovo se povezuje sa detetovom uspešnošću u obrazovanju i, idealno, u karijeri. Deca sa ocem koji je ulagao u njih i provodio vreme s njima imaju više šansi da steknu emocionalnu sigurnost. To im daje samopouzdanje da istražuju i izlaze iz sigurnosti poznatog okruženja. Deca koja imaju siguran odnos sa očevima imaju više šansi da kasnije, dok sazrevaju, grade snažnije socijalne veze sa drugima. Očevi deci daju pozitivne primere za ugled, što pomaže da se kod adolescenata izgrade osobine vezane za rodne uloge. Adolescentkinjama to pruža modele pozitivnog viđenja i percepciju muškaraca, što ima dubokog uticaja na kvalitet budućih odnosa sa njima.
Novopečeni očevi
Pošto se Li rodio zdrav i čitav, Lukas i Heder su pretpostavili da će, nakon što su proveli toliko tegobnih godina pokušavajući da dobiju bebu, olakšanje i sreća nadjačati iscrpljenost i muke oko učenja da se brinu o bebi. To se nije dogodilo. Njihova radost i ljubav prema njemu nisu poznavali granice, ali ih to nije zaštitilo od potresa koje je njegovo rođenje pokrenulo.
Početak roditeljstva je težak na više nivoa. Tu je neurobiološki nivo promene – povećava se nivo oksikotina, odnos sna i budnog stanja se radikalno menja. Na interpersonalnom nivou odnos partnera mora da se iznova uspostavlja sada kada se ustanovljava novi odnos sa bebom i kada partneri gotovo da nemaju vremena jedno za drugo. Na praktičnom nivou oni uče nove veštine kako da umiruju bebu i brinu o njoj, potpuno zavisnoj od njih, dok im je potrebno da reorganizuju svoje poslove i nose se sa finansijskim izazovima.
Ova ogromna promena kod njih samih dolazi u trenutku kada se bebini zahtevi intenziviraju, a njihove lične potrebe za ljubavlju, snom i brigom imaju malo šansi da budu ispunjene. To je period kada je veza pod ozbiljnim pritiskom. Paradoksalno, kako su postali srećna tročlana porodica, majka i otac se osećaju usamljenijima nego ikada. Oni mogu videti neke verzije sebe koje ranije nisu viđali i koje im se baš ne sviđaju. Takođe se mogu nagomilavati ogorčenost i kritičnost. Potrebno je mnogo dubokog disanja, predanosti i veoma velikih komunikacionih veština da bi se izbeglo pucanje veze. Ključ je u uzajamnoj podršci; ona proizvodi poverenje i omogućava da se osoba usudi da bude otvorena za nove ideje i da se, uz mnogo razmišljanja, promeni. Treba se nadati da će prelaženjem trnovitog puta naučiti da se stvarnost razlikuje od snova, pa ako su imali sliku idealne porodice, oni nauče da prihvate, pa čak i prigrle činjenicu da taj „ideal” ne postoji.
Roditeljstvo neizbežno tera odraslu osobu, kao što je Lukas, da preispituje svoje detinjstvo i na površinu izlaze i uznemireno dete i strah da će se obrazac ponoviti. Ne iznenađuje saznanje da je istraživanje Nacionalnog porodiljskog trusta (NTC – National Childbirth Trust, prim. prev.) iz 2015. godine ustanovilo kako je 38 procenata novopečenih očeva bilo zabrinuto za svoje mentalno zdravlje. U jednoj drugoj studiji iz 2015. godine, muškarce je najviše iznenađivala količina tenzije koju je rođenje bebe izazivalo u njihovoj partnerskoj vezi. Na neki način nikad ne možete biti potpuno spremni za sve aspekte dobijanja deteta, ali se stiče utisak da muškarci ne govore dovoljno jedan drugom ili ne očekuju da naiđe period turbulencija, tenzija i haosa.
Podaci Nacionalne kancelarije za statistiku (ONS – Office for National Statistics, prim. prev.) iz 2017. godine pokazuju da ima 232.000 očeva koji ostaju kod kuće, što je, interesantno, najmanji broj od 2014. godine. Broj je rastao još od 1993. godine. Komentatori smatraju da se očevi koji su ostali kod kuće vraćaju na posao zato što, kao i žene, osećaju da ih društvo ne ceni i ne nagrađuje dovoljno za posao koji obavljaju kod kuće. Oni osećaju kako dostižu viši status samo obavljanjem plaćenog posla. Lukas i Heder možda predstavljaju budućnost po tome što će morati da se dogovaraju ko ide da radi, a ko ostaje kod kuće. Malo je verovatno da će uloge biti stalne, pre će se menjati vremenom usled promena situacije, da bi na kraju videli sebe kao par koji zajedno zarađuje za život, a ne spada sve na jednu osobu. Sva istraživanja ukazuju na neophodnost ponovnog oblikovanja sebe kroz život i prilagođavanja na promenu posla.
Kada majka doji, otac se može naći u situaciji da ne zna kako da pomogne, ali uz malo razmišljanja, moguće je pronaći druge načine da se bude fizički prisutan i brižan prema detetu. Držanje deteta uz sebe, kupanje i umirivanje bebe nakon hranjenja uvek doprinose stvaranju veze sa detetom, a tu je i dodatna korist jer se majci omogućava malo odmora. Istraživanje iz 2006. godine je pokazalo da očevi, koji provode više vremena brinući o bebama, i sami su manje u prilici da se odvoje od partnerki nego oni koji su manje angažovani.
Džulija Samjuel
I TO ĆE PROĆI
O životnim promenama, krizama i nadama
Prevod Milan Đurišić
Izdavač Psihopolis, Novi Sad, 2021.
Izvor: Detinjarije.com
