Među brojnim i razovrsnim naslovima objavljenim u 2016. godini, izdvojio se roman Vladislave Vojnović Avram, Bogdan, vodu gaze u izdanju Službenog glasnika. Visoke ocene dobili su i roman Vesne Aleksić Ludvig van Mocart, u izdanju čačanske Pčelice i Hoću kući! Jasminke Petrović u izdanju Odiseje, dok se od prevedenih izdanja ističu romani Mi ostali samo živimo ovde Patrika Nesa i Slamnata Koliba Cao Vensjuena, oba u izdanju Kreativnog centra.
“Koje knjige i autori su obeležili prethodnu godinu kada je dečija književost u pitanju?” je pitanje na koje je u godišnjoj anketi Detinjarija odgovaralo 17 sagovornika – književnih kritičara, pisaca, bibliotekara i izdavača. Najviše njih je izdvojilo knjigu Vladislave Vojnović Avram, Bogdan, vodu gaze. „Originalno štivo o odrastanju“ koje donosi „drugačije upakovane vrednosti detinjstva, porodice, odnosa, radosti.“ „Oblikovanom iz pozicije šestogodišnje junakinje, u formi učenja azbuke, u ovom romanu se u humorističkom diskursu pripoveda o njenim neveselim okolnostima odrastanja, ali i o njihovom prevazilaženju okupljanjem rasute porodice.“
Knjiga Vesne Aleksić Ludvig van Mocart okarakterisana je kao „originalno osmišljena i napisana priča o životima, karijerama i jedinom susretu dva muzička genija Mocarta i Betovena“ a nova knjiga Jasminke Petrović Hoću kući je „duhovita priča o dečaku koji u potrazi za savršenom porodicom kreće u avanturu i posle mnoštva peripetija pronalazi sreću u maminom i tatinom naručju, u svojoj sobi, na svojoj planeti“.
Kao najbolje dela stranog autora objavljeno u 2016 godini, najviše sagovornika izdvojilo je roman Mi ostali samo živimo ovde Patrika Nesa, „remek-delo“ koje se na „originalan način poigrava žanrom i u ironijskom ključu priča nam priču o odrastanju neprilagođenog mladića, u čijoj se pozadini odvijaju borbe sila dobra i zla.“ Veoma dobro je primljen i roman kineskog nobelovca Cao Vensjuena Slamnata koliba, „realistična prača o detinjstvu u siromašnom kineskom selu polovinom dvadesetog veka“ prožeta“setnim humorom“ koja „po mnogo čemu odskače od naše standardne književne ponude“.
Od knjiga domaćih autora zapaženi su još i naslovi Šerpu svrbi testo Gorana Novakova (Pčelica), „kratke humorističke priče ili čak crtice, prožete Novakovljevim specifičnim osećajem za smešno i za oživljavanje predmeta“, Karavan čudesa Uroša Petrovića (Laguna) – „još jedan majstorski ispričan, uzbudljiv fantastičan romana iz pera afirmisanog autora. Tu su još i Kad priča priču priča Vesne Vidojević Gajović (Kreativni centar) i Mrnjavčevići Dušana Pop Đurđeva (Pčelica).
Od prevedenih dela, pohvaljeni su i Kockograd Ištvana Lakatoša (Odiseja), Doktor Proktorova vremeplovna kada Ju Nesbea (Odiseja) i Francuska dadilja Bjanke Picorno (Odiseja).
Pročitajte u nastavku kompletne utiske kritičara, izdavača, pisaca i bibliotekara o književnoj produkciji u 2016. godini:
Ljiljana Pešikan Ljuštanović, profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu
Pre svega bih izdvojila dva, po mom sudu izvanredna romana za decu.
1. Karavan čudesa Uroša Petrovića (Beograd: Laguna), izuzetno interesantan fantastični roman koji bi mogao privući veoma širok generacijski raspon čitalaca. Pored maštovitosti, živosti, tempa pripovedanja, svakako bih, pre svega istakla tematsku inovativnost. Iza efektne priče o paralelnim svetovima i voljnom i nevoljnom putovanju kroz njih, Petrovićev roman (među prvima u srpskoj književnosti za decu) tematizuje problem odrastanja i roditeljske, potencijalno negativne, uloge u njemu.
2. Avram, Bogdan vodu gaze. Roman za decu po azbučnom redu Vladislave Vojnović, s izvanrednim ilustracijama Luke Tilingera (Beograd: Službeni glasnik). Novi roman Vladislave Vojnović vrlo uspešno objedinjava njen dramaturški i pripovedački talenat (od njega bi se mogao napraviti vrlo dobar scenario za seriju), kao i dvostruku sliku sveta: deteta i odrasle osobe. Učeći slova, Melanija sagledava svet odraslih, otkriva protivrečne odnose majke i bake i, ne znajući, gradi vezu s ocem… Vladislava Vojnović pripoveda živo, duhovito, bez sentimentalnih klišea.
3. Pozna večera za gospođu Fibi Đorđa Pisareva, ilustrovala Nastasja Pisarev (Zrenjanin – Novi Sad: Agora). Ovo je prvi roman Đorđa Pisareva namenjen deci i označava efektni ulazak decentnog izdavača „za odrasle“ Nenada Šaponje u ovo područje. Tužna priča o sudbini verne mačke koja ostaje da čuva napušteno ljudsko stanište lišena je sentimantalnosti i postavlja pred mladog čitaoca ozbiljne zahteve, ali, istovremeno, ruši kliše o eskapizmu književnosti za decu.
4. Bajke plene i sa scene Dejana Aleksića, ilustracije Ana Petrović Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“. I u domenu dramskog stvaralaštva Dejan Aleksić otkriva bogati autorski talenat u kome se srećno spajaju pesništvo za odrasle i stvaralaštvo za decu.
5. Mi ostali samo živimo ovde Patrika Nesa, prevod Mirjana Popov-Slijepčević (Beograd: Kreativni centar). Jedan od trenutno najčitanijih i najviše nagrađivanih anglosaksonskih autora za decu poigrava se klišeima epske fantastike za mlade. Fantastični siže o sukobu „indi tipova“ s besmrtnicima i borbi za spasenje sveta (u kojoj, na kraju, uvek biva razorena srednja škola), Nes smešta u podnaslove poglavlja, čiji su junaci tipični tinejdžeri i adolescenti s problemima koji nemaju spektakularnog razrešenja, poput anoreksije, suočavanja s vlastitom seksualnošću, prezaposlenih ambicioznih majki, očeva koji piju, straha od završetka srednje škole i odrastanja… Čudesnih i bezbolnih rešenja nema, ali ima stalnog suočavanja sa sobom i drugima i mukotrpnog prihvatanja i oblikovanja vlastitog identiteta.
6. Najzad, smatram da je kao izdavač, širinom žanrovskog obuhvata i ukupnim kvalitetom produkcije, pažnje vredna Pčelica iz Čačka, posebno kada je reč o osobenoj enciklopedistici za decu i uspešnom spajanju slikovnica i žanrovski raznovrsnih dela za mlađe uzraste i onih namenjenih mladima.
Zorana Opačić, književni kritičar
Učiteljski fakultet Univerziteta u Beogradu
U prošlogodišnjoj produkciji najupečatljiviji je „roman po azbučnom redu“ Vladislave Vojnović Avram, Bogdan, vodu gaze (Službeni glasnik), već dvostruko nagrađen (Rade Obrenović za najbolji dečji roman i Politikin zabavnik). Oblikovanom iz pozicije šestogodišnje junakinje, u formi učenja azbuke, u ovom romanu se u humorističkom diskursu pripoveda o njenim neveselim okolnostima odrastanja, ali i o njihovom prevazilaženju okupljanjem rasute porodice.
Od pripovedne proze izdvaja se zbirka kratkih priča Gorana Novakova Šerpu svrbi testo (Pčelica) zasnovanih na paradoksu i nonsensu.
Poema Dušana Popa Đurđeva dvosmislenog naziva Mrnjavčevići (Pčelica) bavi se ljubavnim jadima crnog mačora koji nosi ime po najpoznatijem predstavniku srednjovekovne porodice Mrnjavčević, Marku Kraljeviću. Pevanje je zasnovano na intertektovnim aluzijama na sudbinu istorijskih junaka, kao i na variranju stihova Laze Kostića u humorističkom ključu, čime se iz prikrajka bogati iskustvo mladih čitalaca.
Oneobičeni životinjski svet, aktiviranje pesničke lektire (junaci ovih pesama su i pesnici za decu Moša Odalović i Brana Petrović), intertekstualnost i citatnost (poigravanje stihovima Duška Radovića), onomatopejične igre (Čalabrčak i Čabrakadabra), kao i vedra, zaigrana slika sveta karakteristični su i za pesničku zbirku Radosava Stojanovića Kakvu tajnu kriju ptice (Panorama iz Kosovske Mitrovice), koja je nastala kao proizvod višegodišnjeg pesničkog rada.
Bajka o smrti Vladimira Vukomanovića Rastegorca u izdanju Malog vrta iz Beograda oneobičava jednu od tabuisanih tema književnosti za decu. Nesvakidašnja tematika, pesnička forma i jezičke igre čine Vukomanovićevo delo izrazito inovativnim.
Fantastični roman Uroša Petrovića Karavan čudesa (Laguna) poigrava se goldingovskom idejom života posle raspada civilizacije, pa mladi junaci tragaju za smislom na krhotinama sveta koji poznaju.
Knjiga „putopisnih priča sa svih strana sveta“ Na leđima slona Mile Starčević (Pčelica) predstavlja zanimljivo štivo za mlade čitaoce i nudi uzbudljive zapise o egzotičnim kulturama.
Od stranih autora preporučujem značajan roman savremene kineske književnosti za decu Slamnata koliba Cao Vensjuena, u izdanju Kreativnog centra.
Jasminka Petrović, pisac za decu
Strani autori…
- CRNA RIBICA – autor Semad Behrangi i ilustrator Farshid Mesghali (Znanje, Zagreb)
Priča govori o velikoj hrabrosti jedne male ribe koja kreće na daleki put sa željom da zakorači izvan poznatih granica. Za razliku od njenih preplašenih prijateljica koje ne odustaju od svakodnevne rutine, Crna ribica prolazi kroz brojne pustolovine i uspeva da doplovi do mora i dobije odgovore na svoja pitanja. Knjiga je objavljena u Iranu 1967. godine, ali i danas je vrlo aktuelna. Metafora putovanja može da se tumači na razne načine, od procesa odrastanja do migrantske krize. „Crna ribica“ je proglašena najboljom dečjom knjigom u Iranu, nagrađena je za najbolju ilustraciju na Međunarodnom sajmu dečje knjige u Bolonji (1968) a ilustratoru je dodeljeno priznanje „Hans Kristijan Andersen (1974). Koliko ja znam, kod nas nije prevedena.
- MI OSTALI SAMO ŽIVIMO OVDE – autor Patrik Nes (Kreativni centar, Beograd)
Ovo jeste fantazija i misterija, ali je i velika podrška mladim ljudima da imaju prava na svoje sasvim obične, „male“ živote. U romanu se prepliću dva sveta, jedan je realan, a drugi je paralelan svet u kojem vladaju nepoznate sile, plava svetlost, čudna bića i mračni događaji. Snaga i originalnost ove priče je u tome da glavni lik nije izabrani junak koji se bori sa silama mraka i pokušava da spase svet, već je to anksiozni, zbunjeni mladić koga muče svakodnevni tinejdžerski problemi – ljubav, seks, prijateljstvo, porodični odnosi, škola, matura… Zbog humora, neočekivanih obrta i različitih avantura knjiga drži pažnju i čita se u jednom dahu.
- KOCKOGRAD – autor i ilustrator Ištvan Lakatoš (Odiseja, Beograd)
Roman se bavi arhetipom – borbom dobra i zla, ali na savremen i dinamičan način. U toku pripovedanja priče, oseća se autorov stripovski pogled na svet – neosetni prelazak iz mašte u realnost i obratno, kritika savremenog društva, junaci koji se bore za pravedniji život, izmišljeni likovi, pobuna, sloboda… Ištvan Lakatoš vešto povezuje pop-kulturu i svoja religiozna razmišljanja, kako u pisanju tako i u ilustrovanju. Mladim čitaocima se pruža mogućnost da uživaju u brojnim avanturama glavnih junaka, a odraslima se nudi prilika da zarone u dublje slojeve romana i otkriju skrivena značenja.
- SUPERUVCE – autorka Sisi Bel (Sajberuvce, Beograd i Čarobna knjiga, Novi Sad)
Reč je o autobiografskom stripu. Kroz crtež i tekst autorka je veoma vešto dočarala život devojčice Cece koja odrasta uz slušni aparat i naočare. Čitaoci saosećaju sa njenim svakodnevnim nevoljama, ali se neizmerno raduju kada se Cecin hendikep, sasvim iznenada, preokrene u super moć. „Superuvce“ bih uvrstila u školsku lektiru, jer pruža bezbroj mogućnosti za rad u učionici. Ova topla priča, sa mnogo humora uči najmlađe kako da razumeju i zavole jedni druge. Posebno pohvaljujem prevod Zvezdane Šelmić.
Domaći autori:
- ULJEZI – pesnikinja Dragana Mladenović i ilustratorka Maja Veselinović (Fabrika knjiga, Beograd)
Čitanje ove knjige je nezaboravna vizuelno-poetska pustolovina. Svaka sledeća stranica je nov kreativni izazov i tonifikacija sreće i radosti. „Uljeze“ krasi humor, mašta, vedrina, istraživanje, razdraganost, ljupkost, poziv na igru. Posebno izdvajam maštovit dizajn i originalan font. Od prvog susreta, imala sam osećaj da se sa knjigom poznajem celog života. Hvala autorkama.
- KADA PRIČA PRIČU PRIČA – autorka Vesna Vidojević-Gajović i ilustratorka Dragana Nikolić (Kreativni centar, Beograd)
Igrajući se slovima, rečima i rečenicama, Vesna nam priča priče i sve što su likovi i događaji manje realni, mi joj više verujemo. U želji da saznamo šta je bilo posle, nestrpljivo jurcamo za autorkom, baš kao što i Alisa trči za zecom. Osim što se ludo zabavljamo, još i vežbamo koncentraciju, izoštravamo moć zapažanja, razvijamo maštu, prepoznajemo raskoš maternjeg jezika, stičemo mudrost…
- AVRAM, BOGDAN, VODU GAZE – Autorka Vladislava Vojnović i ilustrator Luka Tilinger (Službeni glasnik, Beograd)
Roman „Avram, Bogdan, vodu gaze“ sastoji se od 30 priča poređanih po azbučnom redu. Glavna junakinja, devojčica Melanija, naglavačke upada u najrazličitije situacije, i svaki put se spretno dočeka na noge, zahvaljujući svom šarmu i bistrom umu. Ona je vesela, radoznala, neposredna, otvorena, iskrena i mi je zavolimo već na prvoj stranici. Knjiga vrca od duhovitih replika, čak i kada se govori o vrlo tananim i osetljivim temama. Ilustrator Luka Tilinger sjajno je obavio svoj posao. Sve u svemu, nije čudo da je knjiga vrlo brzo doživela veliku popularnost i dobila dva priznanja za dečju književnost – nagradu „Rade Obrenović, Zmajevih dečjih igara i nagradu „Politikinog Zabavnik“.
Aleksandar Gubaš, urednik sajta Knjigoskop.com
U prošlogodišnjoj produkciji domaćih autora posebno mesto zauzima novi roman Vesne Aleksić Ludvig van Mocart, u izdanju čačanske Pčelice. Kroz neuobičajenu mozaičku strukturu, autorka virtuoznim stilom razrađuje međusobni odnos dva muzička genija, a rezultat je nadahnuta oda radosti stvaralaštva, koja nema strogo definisanu ciljnu grupu. Pčelica je objavila i Ovčarsko-kablarsku bajku Raše Popova, zanimljivu srednjovekovnu avanturu iz stare Srbije.
Prošle godine dobili smo još jedno vanserijsko ostvarenje Vladislave Vojnović Avram, Bogdan, vodu gaze, u izdanju Službenog glasnika. Jasminka Petrović napisala je zabavnu čitalačku početnicu Hoću kući! (Odiseja), koja je odmah stekla simpatije i dece i roditelja, dok je njen prezimenjak Uroš za Lagunu napisao fantastikom snažno obojen Karavan čudesa.
Kad govorimo o prevedenim izdanjima, kod Kreativnog centra posebno treba izdvojiti Slamnatu kolibu, toplu andrićevsku priču o detinjstvu na kineskom selu, autora Cao Vensjuena. Dobitnik Andersenove medalje za 2016. godinu, Vensjuen je autor još jednog izuzetnog prošlogodišnjeg naslova Kreativnog centra – slikovnice Put vetra, kojoj su posebnu dimenziju dodale nestvarno lepe, hipnotišuće ilustracije Aleksandra Zolotića.
Odiseja je kao svoje najveće prošlogodišnje licencne adute za decu imala dva naslova. Doktor Proktorova vremeplovna kada norveškog majstora Jua Nesbea krajnje je uzbudljiv i spektakularan, a pritom i urnebesno duhovit avanturistički roman, obogaćen veoma ozbiljnim dramskim situacijama i dilemama. Kockograd mladog mađarskog autora Ištvana Lakatoša je razigrana psihodelična fantastika koja neočekivano postavlja vrlo izazovna filozofska i teološka pitanja za decu i odrasle.
Laguna nas je u 2016. godini posebno obradovala dvama ilustrovanim hibridima romana i stripa: vrcavim osnovnoškolskim dnevnikom Moj savršeni svet – Tom Gejts autorke Liz Pišon, čije prezime sugeriše efekte čitanja ovog dela, te „novom knjigom sumanuto popularnog pisca” Nila Gejmena Srećom, mleko…, nastalom u partnerstvu s ilustratorom Krisom Ridlom.
Što se tiče izdanja za mlade, tu je prošle godine bila prilična gužva. Među brojnim naslovima iz bogate produkcije izdavačke kuće Urban Reads posebno se izdvajaju Skroz istinit dnevnik jednog povremenog Indijanca Šermana Aleksija, emotivna ispovest o adolescenciji u depresivnom indijanskom rezervatu u SAD, te mračna i uzbudljiva SF trilogija Peti talas, žanrovskog majstora Rika Jensija.
Odiseja je takođe imala značajna izdanja za tinejdžere i (polu)odrasle, u prvom redu Putovanje kroz noć Rodija Dojla, dirljivu priču o četiri generacije irskih žena koje se suočavaju sa smrću jedne od njih. Tu je i istorijski roman Bjanke Picorno Francuska dadilja, zanimljiva alternativna verzija Džejn Ejr. Pčelica se tinejdžerima, ponajpre tinejdžerkama, obratila serijalom Ivone Bžezinove Devojke na uzdi, koji obrađuje razne vrste bolesti zavisnosti i poremećaja ponašanja.
Kreativni centar je prošle godine produkcijom za tinejdžere kvantitativno nadmašio broj svojih romana za mlađe uzraste, a među objavljenim naslovima iz young adult kategorije počasno mesto svakako ima remek-delo Patrika Nesa Mi ostali samo živimo ovde. U ovoj vrlo nesvakidašnjoj maturantskoj pripovesti sasvim prirodno i tečno isprepliću se normalno i paranormalno, tvoreći bizarnu, efektnu i potpuno funkcionalnu celinu u koju poverujemo svim srcem. Bez dileme, roman godine.
Ivana Mijić Nemet, književni kritičar
Književna scena za decu u Srbiji je u 2016. godini postala bogatija za priličan broj naslova kako domaće tako i strane produkcije.
Od novih knjiga domaćih autora izdvojila bih sledeća dela:
„Magma”, roman Mine D. Todorović (PortaLibris). U pitanju je dugoočekivani završetak trilogije „Virovi”, koji se tematski nastavlja na prethodne naslove „Vir svetova” i „Gamiž”. U ovom romanu za decu i odrasle uživaće podjednako i već dobri poznavaoci Dobrice, Ljute, Mikuš i Ravilusa, ali i svi ljubitelji vešto konstruisanih sekundarnih svetova, fantastičnih bića, uzbudljivih avantura i humora u pripovedanju.
„Šerpu svrbi testo”, kratke priče Gorana Novakova (Pčelica). Ovaj pisac i ilustrator je za svoju zbirku pesama „Zrikni svet kroz roze đozle” (Zmajeve dečje igre) dobio nagradu „Neven”, a sada nam se, i to više nego uspešno, predstavio i kao autor jednostavnih, simpatičnih i veoma duhovitih pričica.
„Kad sam bio mali”, kratke priče Slavice Milošević (Laguna). U ovim crticama iz života jednog dečaka, veliki svet i događaji u njemu sagledani su detinjim očima. Svakodnevica je na taj način šarmantno oneobičena, a utisak dodatno upotpunjuju maštovite ilustracije Marice Kicušić.
Kad su u pitanju prevodi, skrenula bih pažnju na ove naslove:
„Mi ostali samo živimo ovde”, roman Patrika Nesa (Kreativni centar). Status jednog od najzanimljivijih YA autora Nes je u našoj sredini stekao romanom „Sedam minuta posle ponoći” (Orfelin) i trilogijom „Haos koji hoda” (Jovan). Svojim najnovijim delom u kojem su glavni junaci (ne)obični tinejdžeri fokusirani na svoje srednjoškolske probleme i svesni da nisu „odabrani” da spasavaju svet od potencijalnih katastrofa, Nes taj status opravdano potvrđuje.
„Srećom, mleko”, roman Nila Gejmena (Laguna). Ovo je štivo za nešto mlađe osnovce i bilo bi zgodno pročitati ga u kombinaciji sa Gejmenovim delom od ranije poznatim kod nas „Dan kad sam trampio tatu za dve zlatne ribice” (Odiseja). Pored predivnih ilustracija, za koje su zaduženi Kris Ridl i Dejv Mekin, ono što im je zajedničko jeste i priča o očevima koji su ponekad zaboravni, ponekad nerviraju svoju decu, ali su i u stanju da dožive najneverovatnije moguće avanture.
Roman „Slamnata koliba” i slikovnica „Put vetra” Cao Vensjuena (Kreativni centar). Ovaj autor je dobitnik nagrade „Hans Kristijan Andersen” za 2016. godinu, što nije mala stvar u svetu književnosti za decu, a kako sam kaže „lepe slike i lepe priče prevazilaze okvire nacije, kulture, jezika, vremena”. Upravo zato verujem da će doživljaji đaka i nastavnika Joumadinske osnovne škole kao i nestašluci jednog kineskog vetra, koje je ilustrovao Aleksandar Zolotić, naći put do srpskih čitalaca, bili oni veliki ili mali.
Goran Marković, direktor izdavačke kuće „Pčelica“
Analizirajući prošlogodišnja izdanja iz oblasti domaće književnosti za decu, ne samo iz pozicije izdavača, već i iz pozicije učitelja sa višegodišnjim iskustvom u radu sa decom i zaljubljenika u knjigu za najmlađe, stekao sam utisak da u 2016. godini nije bilo previše novih knjiga koje su zasnovane na pedagoškim i estetskim kriterijumima koje bi trebalo da sadrže ozbiljna književna dela za mlade.
Ipak, subjektivan osećaj bih stavio po strani i prepustio bih nepristrasnim književnim kritičarima i poznavaocima književnosti za decu da sagledaju i vrednuju iz svog ugla kompletnu izdavačku produkciju za pomenuti uzrast u 2016. godini, a ja bih pomenuo nekoliko Pčeličinih naslova koje smatram dostojnim jedne ovakve ankete.
Među njima je svakako čaroban roman Vesne Aleksić „Ludvig van Mocart”, originalno osmišljena i napisana priča o životima, karijerama i jedinom susretu dva muzička genija Mocarta i Betovena.
Takođe bih u svoj izbor uvrstio i roman Raše Popova „Ovčarsko-kablarska bajka” koji se uistinu bavi često obrađivanom temom ‒ borbom dobra i zla, ali iz pera tog čarobnjaka reči ova knjiga je autentična sama za sebe i nosi i snažnu, simboličnu poruku i za odrasle o tlačiteljima i potlačenima.
Istakao bih još nekoliko zapaženih knjiga, npr. zbirku kratkih, duhovitih priča Gorana Novakova „Šerpu svrbi testo”, neobičnu poemu Popa D. Đurđeva „Mrnjavčevići” i roman „Čuvari krune cara Dušana”, drugi naslov popularnog serijala „Ogijeve avanture”, autora Branka Miloradovića.
Prošle godine je objavljeno treće finalno kolo višestruko nagrađivane edicije ilustrovanih knjiga „Deca čitaju srpsku istoriju” autora Slobodana Stanišića, čime je kompletiran veliki projekat od dvadeset četiri knjige, jezikom i stilom pisane deci koja su u fazi sticanja čitalačkih navika, a koje sadrže bezmalo hiljadu ilustracija naših najpoznatijih i najkvalitetnijih ilustratora za decu.
Iz Pčeličine košnice i ove godine će se stvarati nove knjige koje će malim čitaocima ulepšavati detinjstvo.
Elizabeta Georgijev, bibliotekarka Narodne biblioteke „Detko Petrov“ Dimitrovgrad
U vremenu kada se stalno govori o krizi čitanja kod dece, pojava dobrih i kvalitetnih dečjih knjiga na književnom tržištu je najbolji način borbe protiv nečitanja. Naravno, zadatak svih koji rade sa decom je pokazati im magiju knjige, čaroliju čitanja i moć znanja. Nije lako, ali jeste izazov.
U protekloj godini izdavači su se maksimalno potrudili da prirede različite, po stilskom izrazu i motivaciji, knjige za male i malo veće čitače, koje zaslužuju pažnju i odrasih. Kao bibliotekar sa zadatkom promocije čitanja, sa velikom pažnjom pratim izdavačku produkciju i sa posebnim zadovoljstvom izdvajam knjigu „Avram, Bogdan, vodu gaze“ Vladislave Vojnović. Originalno štivo o odrastanju, roman po azbučnom redu, donosi nam drugačije upakovane vrednosti detinjstva, porodice, odnosa, radosti. Priča je ispričana poetičnim jezikom, autentičnog je izraza, sa iskrenim humorom i živopisnim karakterima i situacijama pleni pažnju čitaoca. Celovitost priči daju ilustracije Luke Tilingera
Tu je svakako jedinstvena i uvek posebna Jasminka Petrović i njena nova knjiga „Hoću kući“. Duhovita priča o dečaku koji u potrazi za savršenom porodicom kreće u avanturu i posle mnoštva peripetija pronalazi sreću u maminom i tatinom naručju, u svojoj sobi, na svojoj planeti. Naravno po poznatom Jasminkinom receptu, sve zavrzlame glavnog junaka Nikole obojene su humorom. Knjigu upotpunjuje savršene ilustracije Ane Petrović.
Vesna Aleksić je malim čitaocima podarila novu, neobičnu i originalnu knjigu „Ludvig van Mocart”. Slikajući živote dva velikana, Volfganga Amadeusa Mocarta i Ludviga van Betovena, Aleksićeva razvija posebnu priču o različitim a sličnim detinjstvima, muzici, istoriji, umetnosti, susretima, uz veštu kombinaciju mašte i činjenica stvara jedno posebno edukativno-umetničko štivo.
Uroš Petrović naumorno nastavlja da razvija avanture devjčice Marte Smart. Roman u zagonetkama „Marta Smart i Vašar zagonetki“, novi deo serijala o zelenokosoj devojčici, je uzbudljiva priča o tajnoj pozivnici za vašar zagonetki i trideset prepreka, odnosno misterija, koje Marta mora da pređe kako bi došla do cilja da postane ono što nikome iz Ginkove ulice nije uspelo. Kao i svaki put kada su Uroševe knjige u pitanju, zamišljam grupu dece koja uz knjigu pokušava da reši još jednu zagonetku.
Pored domaćih autora, čije knjige uvek stavljam u prvi plan, izdvojila bih uzbudljivi i spektakularan avanturistički roman „Doktor Proktorova vremeplovna kada“ Ju Nebsea. Posle „Doktor Proktorovog prdopraha”, „Odiseja” nam daruje još jedno zanimljivo i urnebesno izdanje, maštovitu priču o veštom, pomalo ekscentričnom doktoru Proktoru i zavrzlami vezanoj za novi izum vremplovnu kadu. Mnoštvo zanimljivih događaja, putovanja kroz vreme, avanture, susreti obelžavaju ovu knjigu, a bezgranična maštovitost dominira na svakoj strani teksta.
Naravno, tu ne mogu da stavim tačku – ima još mnogo lepih knjiga koje su se našle pred radoznalim čitaocima u 2016. godini. Iz iskustva znam da pravi čitači uvek nanjuše najbolju knjigu za sebe. Zato, draga deco, krenite u akciju i uživajte!
Violeta Đorđević, bibliotekar Dečjeg odeljenja biblioteke grada Beograda
Godinu 2016. obeležio je, između ostalih, roman u izdanju IK Propolis Books „Deka u bekstvu” iz pera, višestruko nagrađivanog, britanskog pisca Dejvida Valijamsa, čije romane sa radošću čitaju deca širom sveta. Već dok čitate prve strane ovog romana, shvatite da je zaista tačan opis koji stoji na koricama knjige, da je ovo fascinantna avantura najčitanijeg autora današljice. Ali, avanturistički omot poslužio je da se upakuje izuzetno emotivna priča o vezi između dede i unuka. Roman je pogodan za decu starijeg osnovnoškolskog uzrasta, ali u isto vreme, može biti porodična lektira, tj. poučno štivo za odrasle o odnosu prema starim osobama.
Izuzetno dirljiv čitalački užitak imaćete ako pročitate roman „Ivan jedan jedini“ autorke Ktrin Eplgejt, takođe u izdanju IK Propolis Books. Ovo je roman za velike i male. Napisan je na osnovu istinite priče, a reč je o gorili koji živi u kavezu u tržnom centru, koji razume ljudski jezik, ali ne i ljude. Kroz priču o životinjama, sa neizrecivom lakoćom, napisana je slojevita priča o ljudima.
Lepa vest za sve mališane koji prave prve čitalačke korake je nova knjiga Jasminke Petrović „Hoću kući” u izdanju IK Odiseja. Dok čitate priču o dečaku koji traži bolje roditelje i savršenu porodicu po celom svemiru, zagarantovano je mnogo smeha i zabave.
Mogu da se raduju svi oni koji su uživali u izdanjima IK Pčelica „Deca čitaju srpsku istoriju” autora Slobodana Stanišića, jer u ovoj godini pojavila se druga edicija sa novim, zanimljivim pričama o našim istorijskim ličnostima, Milošu Obrenoviću, Starini Novaku, hajduk Veljku…
Izdvojila bih i roman IK Laguna „Demon školske biblioteke”. Autorka Morea Banićević napisala je izuzetan avanturistički roman, uzbidljivo i napeto štivo o dvanaestogodišnjacima i njihovim neverovatnim dogodovštinama. Dinamiku, koju današnji mladi čitaoci vole, autorka je postigla živim i zanimljivim dijalozima, brojnim i neočekivanim zapletima i dozom misterije koje donose zagonetne poruke sa kojima se suočavaju junaci romana i čije odgonetanje ih vodi u nove avanture.
Jovo Ljuštanović, književni kritičar i urednik časopisa “Detinjstvo”
Evo moje preporuke za nekoliko knjiga knjige za decu iz prošle godine koje smatram vrednim.
Karavan čudesa Uroša Petrovića, u izdnju Lagune iz Beograda, još jedna je majstorski ispričan, uzbudljiv fantastičn romana iz pera afirmisanog autora. Kod Petrovića je uvek uzbudljiva ne samo priča već i slika sveta. Drama odrastanja i sticanja identiteta je večita tema književnosti za decu, ali Petrovićev roman na osoben način problematizuje ulogu roditeljstva u tom procesu, razotkrivajući nam i roditeljske odgovornosti i „krivice“.
Dete u mreži porodičnih odnosa jeste i osobena književna opsesija Vladislave Vojnović. U, već višestruko nagrađivanom romanu, Avram, Bogdan, vodu gaze (Službeni glasnik, Beograd), književnica majstorski rekonstruiše tačku gledišta devojčice koja ne samo da uči slova već im i svoj odnos prema svetu koji je okružuje, pre svega, prema bližnjima. Njena sedmogodišnja junakinja Melanija svojim naivnim dečjim pogledom vidi svoju porodicu i krug ljudi oko nje kao svet pun uzbuđenja i atrakcija, ali, istovremeno, i „raskrinkava“ taj svet. Time, ona se i sama dublje uključuje u njega.
Mrnjavčevići Dušana Pop Đurđeva (Pčelica, Čačak) jeste duhovita, razigrana poema o mačjoj ljubavi. Već sama ideja da se krene za zvukom, da se u imenu jedne od najuglednijih feudalnih porodica iz srpske istorije (Vukašin Mrnjavčević je bio kralj) prepozna onomatopeja mjaukanja, otkriva nam svu razuzdanost imaginacije Dušana Pop Đurđeva. Đurđev, parodirajući u svojoj poemi trivijalnu ljubavnu priču, plete svoju lucidnu intertekstualnu igrovnu mrežu, u kojoj bivaju uhvaćene i krupne istorijske aluzije, i složene književne asocijacije i još puno štošta.
Slamnata koliba kineskog pisca Cao Vensjena, dobitnika Andersenove nagrade (Kreativni centar, Beograd) svakako zaslužuje čitalačku pažnju. Roman se vodi na kinesko selo početkom šezdesetih godina dvadesetog veka, bavi školskom tematikom i zahvata širok krug likova i dece i odraslih. Kao i u svakom školskom romanu i ovde se nižu dečje dogodovštine i nestašluci,ima smešnih, ali i grubih i bolnih događaja, ima nežnosti i oporosti.
Sonja Ćirić, novinar i pisac za decu
Od izdanja iz prošle godine izdvojila bih sledeće naslove domaćih autora:
1. Vladislava Vojnović: Adam, Bogdan, vodu gaze
(Šteta što ova knjiga neće biti neka vrsta priručnika ljudima zaduženim za obrazovanje dece, zato što bi iz nje mogli da nauče kako treba decu učiti da zavole i vole slova i čitanje. Knjiga za decu a naročito za njihove roditelje ne bi li pomogli deci da nauče kako se slobodno misli)
2. Vesna Vidojević gajović. Kad priča priču priča
(Kao pletisanka, lako i prijemčljivo štivo, budi maštu)
3. Jasminka Petrović: Hoću kući
(Izuzetna metafora, dobar način za otkrivanje pravih vrednosti u životu)
Lidija Nikolić, pisac
Pravi „melem za osetljivu dušu“ ponudila je vrsni pripovedač Vesna Vidojević Gajović u svom romanu „Zec iz šešira“, o dečaku iz mađioničarske porodice, koji bolje od svih trikova savlađuje veštinu borbe sa bolom.
Junaci Gradimira Stojkovića nude pak recept za borbu protiv dosade. Autor čuvene serije romana o Hajduku, dečaku koji je stigao iz sela u grad, u svojoj novoj knjizi „Na bregu kuća mala“, vodi svoje čitaoce u avanture junaka koji su krenuli u obrnutom smeru i uspeva, kao i uvek, da nas iznenadi, nasmeje, razneži, oduševi…
Pored pomenutih knjiga u izdanju „Lagune“, dve knjige koje je objavila „Pčelica“ iz Čačka, i njihove autorke, takođe nas vode na neobična putovanja… Vesna Aleksić kroz svet muzike, u sjajnoj knjizi „Ludvig van Mocart“, izuzetnoj priči o detinjstvu dva velikana, a svetski putnik Mila Starčević kroz uzbudljive putopisne priče iz raznih zemalja sveta „Na leđima slona“.
Malo manje egzotične životinje junaci su knjige Rajka Lukača „Strašnije od najstrašnijeg“, koju je objavilo RTS izdavaštvo. Iako izdaje mali broj knjiga za decu, ovaj izdavač se poslednjih godina ističe po izuzetnoj opremi knjiga za mlade, koje obiluju odličnim ilustracijama u boji, što nije nažalost slučaj kada je u pitanju većina knjiga za decu mnogo poznatijih izdavača.
Tijana Tropin, književni kritičar
Poslednjih godina je produkcija novih izdanja za decu tolika da je teško uspostaviti dobar pregled koji bi obuhvatio i domaće i strane autore. Zato i prilikom čitanja ovog spiska naslova treba imati na umu da se radi o izboru usmerenom ličnim ukusom i interesovanjima.
Najpre, moram reći da su se pojavile dve pesničke knjige koje se izdvajaju po tome što su u pitanju srazmerno mladi autori koji do sada nisu objavljivali za decu: radi se o Uljezima Dragane Mladenović (Fabrika knjiga) i Bajci o Smrti Vladimira Vukomanovića (Mali vrt). One predstavljaju dva moguća (i prilično različita) smera razvoja naše dečje poezije, ali zajednička im je jezička razigranost i kreativnost, otvaranje prema ozbiljnijim temama pomalo zaboravljenim u našoj najnovijoj lirici za decu, kao i velika pažnja posvećena grafičkom oblikovanju teksta i ilustracijama.
Od knjiga za najmlađe, izdvojila bih Šerpu svrbi testo Gorana Novakova (Pčelica) – ovo su kratke humorističke priče ili čak crtice, prožete Novakovljevim specifičnim osećajem za smešno i za oživljavanje predmeta. Idealne su za čitaoce-početnike.
Poslednjih godina, u produkciji za stariju decu i omladinu pretežu dela fantastičnog žanra. U 2016. posebno mesto svakako zaslužuje Magma Mine Todorović (PortaLibris), završni deo njene trilogije Virovi. Kao i u prethodnom romanu Gamiž, i ovde autorka na osnovu opštih mesta epske fantastike gradi svoj autentični svet sa autohtonim fantastičnim bićima i na potpuno „svoj“ način bavi se temama individuacije i moralnog opredeljenja.
Od fantastičnih dela regionalnih i stranih autora koja su se pojavila kod nas prošle godine, najzanimljiviji su Demon školske biblioteke Moree Banićević (Laguna) koji predstavlja simpatičnu kombinaciju klasičnog družinskog romana i horora za decu, kao i Mi ostali samo živimo ovde Patrika Nesa (Kreativni centar), do sada možda najcelovitije delo ovog vrlo popularnog autora, koje izuzetno uspešno uklapa parodiju popularnih omladinskih fantastičnih serijala sa nekim znatno ozbiljnijim temama (suočavanje adolescenata sa uobičajenim problemima koje nosi sazrevanje, ali i konkretnim psihičkim i fizičkim tegobama). Konačno, Slamnata koliba Cao Vensjuena (Kreativni centar) predstavlja dragocenu retkost – savremeni kineski roman za decu u srpskom prevodu. Ove realistične priče o detinjstvu u siromašnom kineskom selu polovinom dvadesetog veka prožete su setnim humorom i po mnogo čemu odskaču od naše standardne književne ponude.
Ljiljana Marinković, direktorka izdavačka kuće “Kreativni centar”
Iz književne produkcije za decu u 2016. izdvojila bih sledeće:
Najpre izvrsnu knjigu Patrika Nesa, pisca koji je već dobro poznat našoj publici, Mi ostali samo živimo ovde (Kreativni centar). Nes se na originalan način poigrava žanrom i u ironijskom ključu priča nam priču o odrastanju neprilagođenog mladića, u čijoj se pozadini odvijaju borbe sila dobra i zla. Zatim preporučujem roman prošlogodišnjeg dobitnika Andersenove nagrade, kineskog pisca Cao Vensjuena, Slamnata koliba (Kreativni centar), kao i duhovitu zbirku priča naše Vesne Vidojević-Gajović pod jezikolomnim nazivom Kad priča priču priča (Kreativni centar). Kao izdavači smo izuzetno ponosni i na drugi deo knjige Stilske igre Simeona Marinkovića (Kreativni centar). On se ovog puta kroz basnu o lisici i gavranu poigrava stilskim figurama, uz svesrdnu pomoć ilustratora Dušana Pavlića, koji je, ilustrujući ovo delo, napravio pravi podvig i stvorio više od 200 stilski raznovrsnih ilustracija.
Među prošlogodišnjim izdanjima pomenula bih i jednu knjigu iz žanra popularne filozofije – Put Majkla Pjueta i Kristin Gros-Lo (Kreativni centar). Prikazom osnovnih principa klasične kineske filozofije harvardski profesor Majkl Pjuet mlade ljude ne samo što obrazuje već im daje i važne putokaze za život.
Gordana Timotijević, pisac i prevodilac
Na početku knjige Ludvig van Mocart (Pčelica, Čačak), govoreći o Mocartovim muzičkim počecima, autorka Vesna Aleksić kaže: „Zvukovi su morali da budu na svom mestu, morali su da se susreću u određenom trenutku i određenom brzinom, jer samo tako su skladno plovili.“ Upravo tako autorka, pažljivo biranim rečima, prati ova dva muzička diva – Mocarta i Betovena, bira trenutke u kojima se susreću priče Mocarta kao dečaka, njegove majke, sestre Nanerl, oca Leopolda, očevog kolege Šahtnera, priča o kratkom susretu Mocarta i Betovana, njihovim sličnostima i razlikama, na njih nadovezuje priče o Betovenovom odrastanju, o njegovom ocu, majci, drugarici Ani, plavim kočijama na šoljici kume Baums…
Kroz složenu kompoziciju romana, pored fusnota koje objašnjavaju muzičke termine, vešto se provlači učiteljica Panajotović, jedna od onih posvećenika koji na svemu što dodirnu ostavljaju trag.
Ovom knjigom Vesna Aleksić potvrđuje da nema ispričanih priča, da se o svemu može govoriti drugačije, zanimljivije, veštije i ljudski toplije.
Jasmina Marković Karović, vlasnica i urednica izdavačke kuće Urban Reads
Imajući u vidu ponudu na prošlogodišnjem Sajmu knjiga, rekla bih da je 2016. godina bila veoma plodna kada su u pitanju dečji/omladinski naslovi. Nije lako suziti izbor, ali ovo su knjige koje sam s radošću kupila deci u svojoj porodici:
KOCKOGRAD, Ištvan Lakatoš, uzrast: 10+ (Izdavač: Odiseja)
Roman Kockograd proglašen je Najboljom mađarskom knjigom za mlade 2011. godine i osvojio je Aranyvackor, Golden Nubbin Prize. Ištvan Lakatoš, talentovani autor stripova, pisac i ilustrator, prozvan je „Mađarskim odgovorom na Tima Bartona“ zbog specifičnog estetskog izraza, beskrajne maštovitosti i rešenosti da deci ponudi književnost pisanu po merilima vrhunske literature za odrasle, sa složenom radnjom, čvrstom strukturom, slojevitim likovima i izazovnim podtekstom.
Na originalan način, Lakatoš koristi ikonografiju i pop kulturu koja je obeležila detinjstvo generacije koja je odrastala krajem dvadesetog veka, roditelja protagoniste Zalana i njegovih vršnjaka, današnje dece.
FRANCUSKA DADILJA, Bjanka Picorno, uzrast: 13+ (Izdavač: Odiseja)
Bjanka Picorno smatra se najznačajnijim savremenim italijanskim piscem za decu i mlade, a roman Francuska dadilja njenim najozbiljnijim delom i, po mnogima, vrhuncem njenog stvaralaštva.
U Francuskoj dadilji, Bjanka Picorno piše sopstvenu verziju Džejn Ejr: sporedni ženski likovi, koji su u originalnom romanu Šarlote Bronte bili u zapećku a ponekad čak i posmatrani s prezirom, u savremenoj obradi priče postaju heroine, u čije su sudbine upereni reflektori i kojima je pružena prilika da ispričaju svoje priče iz drugačije – feminističke, socijalno osvešćene i revolucionarne perspektive.
Izvorno namenjen omladini, roman „Francuska dadilja“ postao je moderni klasik, čitan i hvaljen među svim generacijama.
KNEGINJE I KRALJICE DINASTIJE OBRENOVIĆ, Ivana Spasović, uzrast: 8+, (Izdavač: Pčelica)
Ova knjiga o izuzetnim ženama dinastije Obrenović ima za cilj da pruži zanimljive informacije mladim čitaocima o ličnostima iz naše prošlosti, ali i svima koji vole i proučavaju istoriju našeg naroda. Knjiga je obogaćena umetničkim portretima, originalnim arhivskim fotografijama i živopisnim ilustracijama.
NEBO JE SVUDA, Džendi Nelson, uzrast: 12+ (Izdavač: Urban Reads)
Sedamnaestogodišnja Leni Voker, knjiški moljac i klarinetistkinja, provodi vreme ugodno ušuškana u senku svoje živopisne starije sestre Bejli. Kad Bejli iznenadno umre, Leni se najednom nađe pod svetlima pozornice sopstvenog života – uprkos dotad nepostojećem ljubavnom životu, odjednom mora da se odluči između dva momka. Za nju su njih dvojica sunce i mesec; jedan odnosi svu tugu od nje, drugi je u tugu ušuškava. Baš kao da su Sunce i Mesec, ova priča u kojoj se njih dvojica sudaraju ne može proći bez velike eksplozije.
KVIZOVI – UČENJE KROZ IGRU, uzrast: 7+ (Izdavač: ENCO BOOK)
Kvizovi namenjeni deci nižih razreda osnovne škole. Kroz pitanja i odgovore, igru i takmičenje sa drugarima, naučiće najvažnije pojmove o Srbiji, o velikanima srpske istorije, o svetu koji ih okružuje, o sportu. Svakako neobičan i originalan način učenja. Učenje kroz igru je lako, a time se i znanja stiču i lakše pamti.
Tijana Spasić, književni kritičar
- Dragana Mladenović i Maja Veselinović, „Uljezi“, Fabrika knjiga
Potekla iz tradicije moderne dečje poezije, oslonjena na jezičke igre i iznenađujuće, ponekad apsurdne obrte, te pojmove koji u potpunosti pripadaju ovom vremenu (Fashion week, SMS, happy meal, video-igre, kasting, itd), zbirka „Uljezi“ Dragane Mladenović nije i vinaverovski „razvenčana od pouke“. Naprotiv, duhoviti i burleskni stihovi često u sebi nose i određeni didaktički element, doduše dijametralno suprotan od onog dominantnog, patrijarhalnog. Tako u nabrajanju šta je sve jedna devojčica želi da bude kad poraste, umesto standardnih princeza i glumica nailazimo na pilotkinje, novinarke, policajke i rediteljke („Katarina planira“); u pesmi „Vazduh“ probija se i informacija da on može da bude i „otrovima zasićen“, a pesma „Grašak“ naopačke obrće narativ o poznatoj osetljivoj princezi, koja je ovde „ona prava“ samo ako joj nije smetalo spavanje na zrnima graška.
Koliko je za „Uljeze“ važna jezička oštrina Dragane Mladenović, koja doprinosi neobuzdanoj, slobodarskoj prirodi ove zbirke, koja sa svakom pesmom ispituje granice u kom sve pravcu savremena poezija za decu može otići, isto toliko važna je i vizuelna pratnja Maje Veselinović, koja takođe ide korak dalje kad je reč o ilustracijama u knjigama za decu. Tandem ove dve izuzetne autorke proizveo je jedinstvenu knjigu za radoznalu, slobodnu, savremenu decu, knjigu koja se može razgledati kao umetničko delo, sa kojom se mogu širiti predstave o svetu, smejati se neočekivanim preokretima i jezičkim kalamburima, ili čak i na prostom nivou zvučnosti, slušati melodija jezika, oslobođena standardnih rima i jezičkih veza.
- Kreativni centar, „Pružite detetu sto mogućnosti umesto dve“, Kristina Henkel i Mari Tomičić
Knjiga oko koje se diglo toliko buke to i zaslužuje, i na neki način sa tom pažnjom javnosti i računa. Pametna i pažljivo osmišljena knjiga svakako je i jedan oblik provokacije (makar u srpskim okvirima), koji bi trebalo da pokrene javnu debatu o jednoj veoma zapostavljenoj temi, podrazumevajućem odgajanju dece u okvirima rodnih stereotipa, iz kog proizilaze mnogi mladići i muškarci koji ne umeju da se nose sa tugom, besom i drugim negativnim osećanjima, jer su im još kao sasvim malim objasnili da „dečaci ne plaču“, ali da nema ničeg lošeg u tome da se ti u tamo potuku, i mnoge devojke i žene koje se, rastrzane između brige o deci i kućnih poslova, pitaju kako to da su završile kuvajući kafu šefu koji je uvek bio lošiji đak/student od njih.
Ne moraju se prihvatiti svi saveti napisani u ovoj knjizi, uostalom to njeni autori i eksplicitno kažu: reč je tek o spisku ideja i predloga, svako može za sebe odrediti koja rešenja bi mogao da usvoji i primeni, a koja ne. Možda je ideja da dozvolite dečaku da obuče haljinu previše ekstremna (mada ne vidim što bi bila, kao oblik kućne igre ili prerušavanja na maskenbalu), ali šta je sa toliko čestim branjenjem deci da se igraju „pogrešnim“ igračkama, sveopštom opsednutošću roze i plavom odećom, rafovima prodavnica u kojima više i ne postoje igre za svu decu, već isključivo za devojčice ili dečake, u kojima više ne postoje igre za devojčice koje razvijaju analitičko razmišljanje, i igre za dečake koje razvijaju empatiju, kao da su to osobine koje jednima i drugima u životu neće trebati? U svim tim običnim, svakodnevnim izazovima savremenog roditeljstva, svaki roditelj ili pedagog koji želi da odgaji slobodno i samouvereno dete, u ovoj knjizi mogao bi naći pregršt dobrih zapažanja i korisnih ideja.
- Dejan Aleksić, „Bajke plene i sa scene“, Gradska narodna biblioteka Žarko Zrenjanin
Knjiga „Bajke plene i sa scene“ sastoji se od dramatizacija dve klasične bajke, „Ivica i Marica“ i „Ružno pače“, sa ilustracijama Ane Petrović. U verziji Dejana Aleksića, ove bajke su duhovite, uspešno jezički osavremenjene, a poseduju i suptilnu dozu kritičke refleksije o svetu u kom živimo. Tako autor preokreće rodni kliše o neustrašivim dečacima i nežnim devojčicama, pa je Marica ona koja svojom otresitošću vuče radnju, i usput hrabri plašljivog Ivicu. U spoljašnji okvir za priču o ružnom pačetu umetnuta je slika autoritarne vladavine koja iskorišćava svoje podanike, obećavajući im lažni raj koji je zapravo njegova suprotnost (Kazan), a ista bajka tretira i teme lošeg i neodgovornog vaspitanja, kao i odbacivanja dece koja su drugačija od ostalih.
Bajke su takođe u potpunosti primenjive na pozorišni okvir, što pokazuje i podatak da su obe već imale svoje scenske postavke.
- Vesna Aleksić, „Ludvig van Mocart“, Pčelica
Poznata autorka za decu Vesna Aleksić u svom novom romanu pozabavila se biografijama Mocarta i Betovena kad su bili deca, i ukrštanjem njihovih životnih (delom i izmaštanih) priča, kreirala efektno štivo koje bi moglo biti dobar način za približavanje klasične muzike deci. Pripovedanje je veoma dinamično, iz raznih perspektiva, tako što autorka ukršta glasove samih kompozitora sa svedočenjima više ili manje bliskih ljudi koji su ih okruživali dok su bili deca, i bili svedoci njihovog talenta i životnog puta. Okvirna priča sa dve ostarele učiteljice koje lamentiraju nad neobrazovanošću današnje omladine se doima kao nepotrebni višak, a slabija strana ovog izdanja su i ponešto zastarele ilustracije i oprema.
- Arijel Dorfman, „Pobuna začaranih zečeva“, Fabrika knjiga
http://pescanik.net/pobuna-zacaranih-zeceva/
Iz Fabrike knjiga stiže još jedan društveno angažovani strip za mlade, iz pera savremenog čileanskog pisca, pesnika i borca za ljudska prava Arijela Dorfmana, sa domaćim pojačanjem ilustratorke i strip crtačice Maje Veselinović.
Vukovi su preuzeli vlast i ukinuli zečeve. Naredili su njihovo istrebljenje, zabranili da im se i ime pominje, ali oni su i dalje iskakali odasvuda, posebno sa prigodnih fotogafija snimljenih da veličaju moć vladara. Jedna mala majmunica, ćerka dvorskog fotografa Majmuna, ipak se nada da će vesele zeke preživeti. I pored sveg truda, zeka će biti sve više, ministar Lisac će pokušati da sakrije sve od Njegovog Vukočanstva, ali uzalud, autoritarni presto će na kraju morati da padne. Zvuči poznato?
- Zorica Zoe Bajford: „Bili i Bajfordova šuma“, Pčelica
U seriji Pčelicinih slikovnica o kućnim ljubimcima poznatih ljudi, našla se i ova slikovnica, kao posveta velikom Timotiju Džonu Bajfordu. Ona priča priču o susretu sa smrću i patnji životinja i bliskih ljudi suočenih sa bolešću članova porodice. U isto vreme, slikovnica ima i vedri ton, jer je poslednja Bajfordova želja ispunjena, i Banjička šuma po kojoj je svaki dan šetao i proučavao ptice, se sad zove po njemu. Timoti je, svojevremeno, napravio spisak od 76 vrsta ptica i većinu ih snimio, zapisujući čitavu deceniju (tokom osamdesetih) sve vrste ptica koje borave u Banjičkoj šumi.
* Poznajući dosadašnje vrcave književne i filmske radove Vladislave Vojnović, veoma se radujem čitanju njene nove knjige „Avram Bogdan vodu gaze“ (Službeni glasnik), koja je nedavno dobila i nagradu Politikinog zabavnika.
Marija Vukosavljević, glavna urednica izdavačke kuće Odiseja
Hoću kući!, Jasminka Petrović, Odiseja, uzrast 6-8
Romani za čitaoce početnike izuzetno su važni jer su to prvi samostalni susreti sa svetom književnosti. Međutim, oni su pravi izazov za pisca: u kratak, jednostavan tekst treba smestiti priču dovoljno zanimljivu i duhovitu da drži pažnju, osmisliti savremene junake i situacije u kojima će se deca prepoznati i koje će razumeti, da bi mogla da knjigu savladaju bez pomoći odraslih. Jasminka Petrović je ponovo pokazala da je dorasla i najtežim zadacima koji se postavljaju pred pisce za decu i odabrala je prilično složenu temu: onu tananu ravnotežu između odgovornosti i bezbrižnosti detinjstva. Kroz priču o dečaku koji širom Univerzuma traži savršene roditelje za sebe, Jasminka pokazuje da u svakoj porodici ima mesta za igru i ozbiljnost, radoznalost i obaveze, pobunu i ambiciju, kada se kao tas na vagi nađu ljubav i poverenje. Knjiga Hoću kući! našla se u užem izboru za Nagradu Politikinog Zabavnika, a o njenom uspehu možda najbolje govori komentar jedne mame: „Ovo je prva knjiga koju je moj sin sam pročitao, i pitao je da li je Jasminka postavila kamericu u kuću pošto ga je skroz opisala.“
Kockograd, Ištvan Lakatoš, Odiseja, uzrast 10–14
Kockograd je verovatno jedna od najlepših dečjih knjiga koje je Odiseja objavila za četrnaest godina postojanja. Mladi mađarski pisac, ilustrator i autor stripova Ištvan Lakatoš, ilustrovao je i napisao roman po merilima vrhunske literature za odrasle, sa složenom radnjom, čvrstom strukturom, slojevitim likovima i izazovnim podtekstom. Na prvi pogled klasična pustolovna priča o dečaku koji kreće u potragu za roditeljima, razvija se u slojevitu raspravu o budućnosti naše planete, o porodici, o odnosu roditelja i dece u potrošačkom društvu, o propadanju prirodnih bogatstava pred širenjem ljudske civilizacije i napretkom tehnike, o nemogućnosti da se razvoj zaustavi i važnosti neprestanog nastojanja da se očuva humanost. Umesto bajkolike crno-bele podele na dobro i zlo, ovde je „zlo“ koje preti da uništi svet oličeno u Broju Jedan, usamljenom, tužnom večitom dečaku koji pokušava da nasilno stvori neprirodno savršen svet, da ga popravi tako što pretvara ljude, životinje, bića iz bajki, jezera, oblake i čitavu prirodu u nekvarljive replike bez duše. Na strani dobra nastupa Stonožac, misteriozni skoro-svemoćni starac koji prihvata da je sudbina sveta, kao i svega živog, da se razvija, menja, propada, pa i odumire. Sve to začinjeno je pričom u stripu i elementima pop kulture iz osamdesetih godina prošlog veka, kada su roditelji današnje dece bili deca.
Doktor Proktorova vremeplovna kada, Ju Nesbe, Odiseja, uzrast 9–13
Nesbeov komično-avanturistički serijal o Doktoru Proktoru nastavlja da se obračunava sa nasilnicima: dok su se u prvom delu na tapetu našle siledžije iz neposrednog okruženja junaka (škole i komšiluka), u drugom delu serijala ismevaju se, detronizuju i kažnjavaju istorijske ličnosti odgovorne za nasilje. „Doktor Proktorova vremeplovna kada” namenjena je nešto starijoj deci, kao da je Nesbe uračunao da su njegovi čitaoci u međuvremenu porasli, pa im je sada ponudio više novih informacija, duži tekst i složenije teme kao što su ljubav, žrtva i hrabrost neophodna za borbu protiv ugnjetavanja, protiv kriminala ali i hrabrost i žrtva neophodni da bi se ostvarili snovi.
Francuska dadilja, Bjanka Picorno, Odiseja, uzrast 13-16
Francuska dadilja je savremena interpretacija romana Šarlote Bronte Džejn Ejr, u kojoj se preispituju rodni i klasni društveni odnosi u Evropi s početka devetnaestog veka, a sporedni likovi (dadilje, sobarice, devojčica…) postaju protagonisti. Percepcija lika Džejn Ejr drastično se menja, kao što su se do danas promenili i slika o ulozi žene u društvu i dominantni sistem vrednosti. Bjanka Picorno ne prestaje da me iznenađuje umećem da očara mlade, da im „nađe žicu“ čak i kad im nudi ovakav zahtevan, istorijski roman, pisan delimično u epistolarnoj formi, prepun starinskih reči i pojmova, pisan bez imalo povlađivanja čitalačkoj lenjosti ili površnosti.
Putovanje kroz noć, Rodi Dojl, uzrast 16+
Junakinja Putovanja kroz noć, tinejdžerka Meri, oprašta se od bolesne bake i bakine poslednje dane provode oživljavajući ključne trenutke u životu četiri generacije žena njihove porodice. Romani Rodija Dojla prepoznatljivi su po duhovitim i autentičnim dijalozima, i izrazito dramskoj strukturi, zbog čega se tako često i ekranizuju. To važi i za ovu lirsku dramu, izvorno namenjenu mladima, koja je zahvaljujući dubini predočenih osećanja i zrelošću perspektive danas popularna i među odraslima.
Skroz istinit dnevnik jednog povremenog Indijanca, Šerman Aleksi, Urban Reads, uzrast 12+
Izuzetan roman, dirljiva povest o odrastanju Indijanca iz rezervata koji polako stiče samopoštovanje, a sa njim i želju da pokuša da prekine porodičnu i plemensku istoriju defetizma i prepuštanja zloj sudbini. Veština pisca ogleda se naročito u odluci da različite polazne pozicije junaka ne prikaže kroz jake suprotnosti (tipa kraljević i prosjak), već sučeljavanjem malih razlika. U okruženju „povlašćenih“ stanovnika farmerske varošice, beda i nepovlašćenost stanovnika rezervata postaju opipljiviji i još upečatljiviji. Iako je situacija u kojoj američki Indijanci žive specifična, pa u tom smislu ova delimično autobiografska knjiga nudi autentičan uvid u njihov današnji život, Juniorova priča je i dovoljno opšta da se u njoj prepozna svako ko je stremio bilo čemu i na tom putu nailazio na prepreke.
Stilske igre 2, Simeon Marinković, Dušan Pavlić, Kreativni centar, uzrast 12–15
Veličanstveno ilustrovana knjiga, Stilske igre 2 namenjena je čitaocima ranog tinejdžerskog uzrasta, kojima se gotovo uopšte ne nude ilustrovane knjige, iako je poznato da se savremena deca uveliko oslanjaju na vizuelne sadržaje. Upravo zbog popunjavanja te ogromne „vizuelne rupe” u današnjoj književnoj produkciji za tinejdžere, Stilske igre 2 imaju revolucionarni značaj. Izuzetna je i sama ideja da se jedan događaj, u ovom slučaju Basna o lisici i gavranu, rašomonski obradi kroz perspektivu nekoliko „svedoka”, i kroz različite žanrove, i istovremeno plastično i zabavno ukaže na složenost interpretacije realnosti, istorije i književnosti.
Mi ostali samo živimo ovde, Patrik Nes, Kreativni centar, uzrast 15+
Patrik Nes je već poznat našoj publici po odličnim romanima za mlade, a onima koji se ranije nisu susreli s njegovim delima preporučujem da obrate pažnju na njih. Mi ostali samo živimo ovde zanimljivo je ispripovedan roman, čija se radnja odvija na dva plana, kroz polu-polemički odnos sa hitovima omladinske literature kakve i Nes piše. Dok u školi besni borba za opstanak sveta, dok se „odabrani” bore sa bićima iz drugih dimenzija, nekoliko „običnih” likova koje te epske avanture zaobilaze, junaci su svojih ličnih drama, za njih mnogo važnijih i bolnijih od spasavanja sveta.
I Sunce je zvezda, Nikola Jun, Urban reads, uzrast 12+
Među brojnim odličnim knjigama na temu pronalaženja identiteta, ova se izdvaja aktuelnošću u doba velikih migracija i promena na svetskoj političkoj sceni. Kroz vizuru dvoje junaka romana, mlade Jamajčanke odrasle u SAD bez zelene karte, kojoj preti deportacija, i njenog dečka, Amerikanca koji pokušava da joj pomogne da ostane, preispituje se značaj identiteta koji se stiče samim rođenjem (nacija, mesto rođenja, pol itd) nasuprot svemu onome što je lični identitet neke osobe odredilo (okolnosti, uticaji, odluke i lični izbori). Knjiga koju bih preporučila ne samo tinejdžerima već i političarima koji žele da prekrajaju demografske mape sveta.
Izdvojila bih i trilogiju Ivone Bžezinova „Devojke na uzdi“, Pčelica, 12+, koja obrađuje probleme mladih (bolesti zavisnosti i poremećaji ishrane), kroz priče o životu tri savremene, urbane tinejdžerke koje neprimetno klize u bolest. Ljubitelji Bžezinove, među kojima sam i ja, znaju kako ona ume da predstavi probleme odrastanja: realistično, zabavno, mudro ali bez magičnih rešenja i ulepšavanja.
Zoran Penevski, urednik izdanja za decu, IK Laguna
Prošlu godinu su, po mom mišljenju, obeležile knjige sa posebnim vizuelnim pristupom. Pre svega, “Trinaesti Zec i Svevideće oko” Tanje del Rio i Vila Stejla, prava grafičko-narativna poslastica, a tu su i prvi deo fenomena Liz Pišon “Tom Gejts – Moj savršeni svet” i vizuelno-narativna igrarija “Ovo je moja svemirska avantura” Krisa i Endru Džadža. Od novih glasova istakao bih knjige “Kad sam bio mali” Slavice Milošević i “Demon školske biblioteke” koju je napisala mlada hrvatska autorka Morea Banićević. Posebno vredan, u estetsko-edukativnom smislu, jeste roman o problemu disleksije “Riba na drvetu” američke aturoke Linde Malali Hant.