Kako ih pripremiti za budućnost koju ni sami ne možemo da predvidimo?
Koja su to znanja i veštine koji će biti potrebni generaciji dece koja sada kreću u školu i kako ih pripremiti za budućnost koju ni sami ne možemo da predvidimo, pitali smo stručnjake iz različitih oblasti. Naš sagovornik je dr Divna Vuksanović, filozof, teoretičar medija i profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Koja su to znanja i veštine koji će biti potrebni generaciji dece koja sada kreću u školu?
Pitanje obrazovanja je ne samo ključno strateško pitanje od koga zavisi celokupni razvoj buduće zajednice, već i, doslovno, pitanje opstanka čoveka i njegovog sveta. Dakle, reč je o potrebi za očuvanjem humanističkih ideala kroz čitav sistem obrazovanja, koji bi, eventualno, omogućio i razvoj države na osnovama koje su postavljene izvan sfere profita kao jedine „vrednosti“.
Iako se, navodno, u 21. veku teži „društvu znanja“ i/ili „informatičkom društvu“, sporno je šta je uopšte znanje, na kojim je temeljima ono postavljeno i na koji se način „stiče“. Jedan put je, po mom mišljenju, obučavaje pukim veštinama i onim „znanjima“ za koje se procenjuje da će imati trenutnu tržišnu potvrdu: to znači da će iz školskih programa biti izostavljena ona znanja i veštine čije merilo nije tržište: u ovom trenutku, naglasak je na informatici, stranim jezicima i radnoj praksi. Znanja radi znanja, lepe umetnosti i slobodne veštine nisu u modi. S ovim u vezi, postavlja se i pitanje obrazovnih trendova, a s obzirom na cilj koji školovanjem valja postići. Naime, da li škola od dece očekuje poslušnost i „fahidiotiju“ – što će od njih načiniti funkcionalne građane, koji će se, poput dobro naštelovanih mehanizama, uklapati u postojeći sistem – kao opšti okvir eksploatisanja, ili država, putem obrazovanja, želi da pomogne razvoju i kultivaciji ličnosti i slobodi njenog izražavanja – kroz muziku, ples, film, pozorište, matematiku, srpski jezik, strane jezike i kulturu, poznavanje prirode i društva, te fizičko vaspitanje, i sl. Rečju, škola može da ide putem procesa dehumanizovanja ili humanizovanja. Čini mi se da se opšti trendovi u nas kreću ka dehumanizovanju škole, čemu se, svakako, treba argumentovano, odnosno kritički odupreti.
Mnogo se govori o kulminaciji treće industrijske revolucije u bliskoj budućnosti, pre svega kroz usavršavanje veštačke inteligencije, i postoji oziljna bojazan da će to izazvati velike potrese na svetskom tržištu rada. Kako mislite da će to uticati na decu koja će za 10-20 godina izaći iz obrazovnog sistema?
Što se veštačke inteligencije tiče, ona bi trebalo da bude, u praksi, od koristi kako čoveku, tako i prirodi oko nas. Svi grubi fizički poslovi, valjalo bi da budu prepušteni robotima, a mišljenje i kreativnost ljudima. Tako je bar prvobitno zamišljena podela rada između robota i ljudi. No, ukoliko se o ovoj temi ne bude razgovaralo sa stanovišta interesa čoveka i celukupne Planete, već isključivo iz ugla sveta kapitala, centara moći i interesnih grupa, može se predvideti da ćemo za dvadesetak godina živeti u neslobodnom društvu, u ambijentu nadzora, kontrole i pomahnitale tehnologije koja radi protiv univerzalnih ljudskih vrednosti. Na nama je izbor i konačna odluka.
Razgovarala: Jovana Papan
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Ministar Šarčević: Petice i onima koji znaju za četiri
Suzana Luković , Danijela Luković Nedovoljna priprema učenika i njihova nesposobnost povezivanja gradiva kao rezultat masovnog poklanjanja ocena u osnovnim školama, doveli su do toga da broj bodova za upis...
Novi sistem bodovanja drastično je promenio sliku upisa u srednjim školama u Srbiji
Prvi rezultati upisa u srednje škole pokazuju da je u odnosu na prethodnu godinu neophodan broj bodova za upis, zavisno od škole i grada, pao za dva do 10 poena...
Pomoćnik ministra: Na maloj maturi ostvareni vrhunski rezultati
On je, gostujući u jutarnjem dnevniku RTS, rekao da je 98 odsto učenika raspoređeno po školama, da je 86 odsto učenika raspoređeno po prve tri želje za srednje škole, a...
Više od 1000 nastavnika nije kvalifikovano za predmete koje predaju
Više od hiljadu nastavnika u osnovnim i srednjim školama nije kvalifikovano za predmete koje predaju. Tako se u užoj Srbiji dešava i to da, na primer, nastavnik fizičkog vaspitanja predaje...
Nema komentara.