Važno je da pacijenti znaju da antibiotici ne leče prehladu ili grip, zbog toga ih ne treba koristiti bez saveta lekara, a ukoliko se uzimaju, treba ih koristiti odgovorno, odnosno u propisanoj dozi, vremenskom intervalu i poštovati dužinu trajanja lečenja.
To je poručeno sa seminara “Racionalna upotreba antibiotika i propisivačka praksa u primarnoj zdravstvenoj zaštiti” koji je održan u Beogradu, a u organizaciji Ministarstva zdravlja i u partnerstvu sa Sekcijom za opštu medicinu Srpskog lekarskog društva (SLD).
Kako se navodi u saopštenju Ministarstva zdravlja, seminar je održan sa ciljem da se učesnicima predstavi novi Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za racionalnu upotrebu antibiotika, koji je novembra 2018. godine, ekspertska radna grupa Ministarstva izradila za pomoć i podršku lekarima praktičarima u izboru pravog terapijskog pristupa u primeni antibiotika za sve nivoe zdravstvene zaštite.
Na seminaru su predstavljeni i rezultati analize propisivačke prakse u 2018. godini kao i smernice za efikasnu i bezbednu upotrebu antibiotika za najčešća oboljenja u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.
Istraživanja su pokazala da je neracionalna upotreba antibiotika najvažniji faktor za nastanak i širenje otpornosti bakterija na antibiotike.
Takođe, prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, u primarnoj zdravstvenoj zaštiti propiše se oko 80 do 90 odsto ukupnog broja izdatih recepata za antibiotike.
Državni sekretar Ferenc Vicko na skupu je istakao da su napori Ministarstva zdravlja i mnogobrojnih partnera očuvanje efikasnosti antibiotika, smanjenje antimikrobne rezistencije, sprečavanje neželjenog produženja trajanja bolesti, smanjenje rizika od smrtnog ishoda i ukupnih zdravstvenih troškova za lečenje. Rukovodilac Radne grupe za izradu Nacionalnog vodiča dobre kliničke prakse za racionalnu upotrebu antibiotika Mijomir Pelemiš kaže da je taj vodič izrađen sa ciljem da se zdravstveni radnici motivišu da u svojoj svakodnevnoj praksi koriste preporuke iz vodiča i da na taj način doprinesu unapređenju kvaliteta i bezbednosti pacijenata i smanje potrošnju antibiotika i antimikrobne rezistencije.
Profesorka Milica Bajčetić je predstavila Analizu propisivačke prakse u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u Srbiji, koja je pokazala da su najčešće propisivani antibiotici amoksicilin, azitromicin i kombinacija amoksicilina sa klavulanskom kiselinom.
Analiza je pokazala da je, u 2018. godini, najveći broj pacijenata sa dijagnozom akutna infekcija gornjeg respiratornog trakta, akutni tonzilitis, akutni/hronični sinuzitis i akutna upala srednjeg uva lečeno antibiotikom.
Prema preporukama Evropskog nadzora nad antimikrobnom potrošnjom (ESAC) antibiotici se propisuju samo kod dokazanih bakterijskih infekcija i imunokompromitovanih pacijenata.
Nisu uočene značajne razlike u kvalitetu propisivačke prakse poređenjem različitih regiona u Srbiji. Međutim, analiza je pokazala i da su sprovedene mere dale rezultate jer je u Srbiji potrošnja antibiotika u 2018. godini bila manja za 37,6 odsto u odnosu na 2015. godinu. Takođe, u 2018. godini, izdavanje antibiotika bez recepta i preporuke lekara svedeno je na najmanju moguću meru.
Međutim, u Srbiji je slično kao i u zemljama Južne i Istočne Evrope, kod svih ispitivanih vrsta bakterija i dalje zabeležen visok nivo otpornosti.
Prema podacima o potrošnji antibiotika, Srbija zauzima visoko mesto među evropskim zemljama, te je neophodno, poručeno je na seminaru, nastaviti sa aktivnostima na kontroli antimikrobne rezistencije, u skladu sa Nacionalnim programom u sektorima zdravstva, poljoprivrede/veterine, kao i životne sredine.
Seminaru su prisustvovali direktori zdravstvenih ustanova primarne zdravstvene zaštite, načelnici službi opšte medicine, lekari opšte medicine i drugih specijalnosti u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.
Izvor: B92
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Pedijatar dr Milićević: Ne važi više ta teorija da su deca pošteđena, sve ih je više sa ozbiljnom upalom pluća
Na odeljenju neonatologije Univerzitetskog kliničkog centra u Kragujevcu leži beba na respiratoru. Da li je ovaj slučaj pokazatelj promene ćudi virusa ili su u pitanju drugi faktori – pitanje je...
Nova studija ističe korist odloženog davanja antibiotika deci
Jedna od najtežih stvari u medicini je ne činiti ništa. Ovo je naročito tačno za pedijatriju, u kojoj mali pacijenti u proseku 6 do 8 puta godišnje obole od virusnih...
Predsednik Udruženja pedijatara Srbije: U nekom trenutku će biti potrebno da vakcinišemo i decu
“Britanski soj koronavirusa odgovoran je za trenutno duplo veći broj obolele dece nego pre mesec dana, ali teška klinička slika javlja se sa istom učestalošću kao i kod ostalih sojeva,...
Dr Marija Zdravković: “Mladi nakon preležane korone ne mogu da rade kontrolne zadatke”
Ima pacijenata koji nekoliko nedelja nakon što preleže dobiju simptome poput povišene temperature, dijareje, povraćanja, malaksalosti, bola u glavi, osipa na koži, bolova u kičmi, moždane magle. Sve ove simptome...
Nema komentara.