Važno je da pacijenti znaju da antibiotici ne leče prehladu ili grip, zbog toga ih ne treba koristiti bez saveta lekara, a ukoliko se uzimaju, treba ih koristiti odgovorno, odnosno u propisanoj dozi, vremenskom intervalu i poštovati dužinu trajanja lečenja.
To je poručeno sa seminara “Racionalna upotreba antibiotika i propisivačka praksa u primarnoj zdravstvenoj zaštiti” koji je održan u Beogradu, a u organizaciji Ministarstva zdravlja i u partnerstvu sa Sekcijom za opštu medicinu Srpskog lekarskog društva (SLD).
Kako se navodi u saopštenju Ministarstva zdravlja, seminar je održan sa ciljem da se učesnicima predstavi novi Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za racionalnu upotrebu antibiotika, koji je novembra 2018. godine, ekspertska radna grupa Ministarstva izradila za pomoć i podršku lekarima praktičarima u izboru pravog terapijskog pristupa u primeni antibiotika za sve nivoe zdravstvene zaštite.
Na seminaru su predstavljeni i rezultati analize propisivačke prakse u 2018. godini kao i smernice za efikasnu i bezbednu upotrebu antibiotika za najčešća oboljenja u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.
Istraživanja su pokazala da je neracionalna upotreba antibiotika najvažniji faktor za nastanak i širenje otpornosti bakterija na antibiotike.
Takođe, prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, u primarnoj zdravstvenoj zaštiti propiše se oko 80 do 90 odsto ukupnog broja izdatih recepata za antibiotike.
Državni sekretar Ferenc Vicko na skupu je istakao da su napori Ministarstva zdravlja i mnogobrojnih partnera očuvanje efikasnosti antibiotika, smanjenje antimikrobne rezistencije, sprečavanje neželjenog produženja trajanja bolesti, smanjenje rizika od smrtnog ishoda i ukupnih zdravstvenih troškova za lečenje. Rukovodilac Radne grupe za izradu Nacionalnog vodiča dobre kliničke prakse za racionalnu upotrebu antibiotika Mijomir Pelemiš kaže da je taj vodič izrađen sa ciljem da se zdravstveni radnici motivišu da u svojoj svakodnevnoj praksi koriste preporuke iz vodiča i da na taj način doprinesu unapređenju kvaliteta i bezbednosti pacijenata i smanje potrošnju antibiotika i antimikrobne rezistencije.
Profesorka Milica Bajčetić je predstavila Analizu propisivačke prakse u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u Srbiji, koja je pokazala da su najčešće propisivani antibiotici amoksicilin, azitromicin i kombinacija amoksicilina sa klavulanskom kiselinom.
Analiza je pokazala da je, u 2018. godini, najveći broj pacijenata sa dijagnozom akutna infekcija gornjeg respiratornog trakta, akutni tonzilitis, akutni/hronični sinuzitis i akutna upala srednjeg uva lečeno antibiotikom.
Prema preporukama Evropskog nadzora nad antimikrobnom potrošnjom (ESAC) antibiotici se propisuju samo kod dokazanih bakterijskih infekcija i imunokompromitovanih pacijenata.
Nisu uočene značajne razlike u kvalitetu propisivačke prakse poređenjem različitih regiona u Srbiji. Međutim, analiza je pokazala i da su sprovedene mere dale rezultate jer je u Srbiji potrošnja antibiotika u 2018. godini bila manja za 37,6 odsto u odnosu na 2015. godinu. Takođe, u 2018. godini, izdavanje antibiotika bez recepta i preporuke lekara svedeno je na najmanju moguću meru.
Međutim, u Srbiji je slično kao i u zemljama Južne i Istočne Evrope, kod svih ispitivanih vrsta bakterija i dalje zabeležen visok nivo otpornosti.
Prema podacima o potrošnji antibiotika, Srbija zauzima visoko mesto među evropskim zemljama, te je neophodno, poručeno je na seminaru, nastaviti sa aktivnostima na kontroli antimikrobne rezistencije, u skladu sa Nacionalnim programom u sektorima zdravstva, poljoprivrede/veterine, kao i životne sredine.
Seminaru su prisustvovali direktori zdravstvenih ustanova primarne zdravstvene zaštite, načelnici službi opšte medicine, lekari opšte medicine i drugih specijalnosti u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.
Izvor: B92
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Problemi gutanja: najčešći uzroci otežanog gutanja i kome se obratiti
Šta su zapravo problemi gutanja? Problemi gutanja ili disfagija su jako širok pojam i obuhvataju put od vizuelnog prepoznavanja hrane, mirisa, ukusa pa preko planiranja i izvođenja svih pokreta žvakanja,...
Koncentracija olova u krvi kod dece u Srbiji među najvećima u Evropi: Otkud to i šta su posledice?
M. Radenković Prosečna koncentracija olova u krvi dece u Srbiji jedna je od najvećih u Evropi, i iznosi 2,4 mikrograma po decilitru. Slične vrednosti mogu se naći u još par...
Tiodorović o akutnom hepatitisu kod dece: “Možda se radi i o koroni”
Još se ne može precizno reći i sa sigurnošću tvrditi šta izaziva akutni hepatis kod dece, od koga je obolelo 450 dece u 30 zemalja sveta, ali postoje pretpostavke koje...
„Misterioznim hepatitisom“ zaraženo 228 dece u svetu
Iako se u Srbiji prati stanje jednog devetogodišnjaka, zvanične potvrde o pojavi hepatitisa nepoznatog porekla u Srbiji nema. Lekari apeluju da ne treba dizati paniku, već održavati higijenu i ukoliko...
Nema komentara.