Prekomerna upotreba antibakterijskih lekova u detinjstvu izaziva prekomernu telesnu težinu, hormonsku neravnotežu i rezistenciju. Lekovi iz ove grupe mogu da promene odnos bakterija u crevima
PONAVLjANA i česta upotreba antibiotika u detinjstvu povezana je sa većim indeksom telesne mase (BMI) u tinejdžerskim godinama, pokazuje najnovija studija koju su sproveli istraživači iz Džons Hopkins Blumberg škole javnog zdravlja u Baltimoru.
Prema podacima iz Američke asocijacije za srce (AHA), učestalost gojaznosti kod dece utrostručila se od 1971. do 2011. godine. Posledice su mnogobrojni zdravstveni problemi koji se javljaju tek u odraslom dobu. Neke od tih bolesti su visok pritisak, dijabetes tip 2 i povećan holesterol. Dodatno, gojazna deca često imaju nisko samopouzdanje, suočavaju se da depresijom i negativnom slikom o svom izgledu.
I ranije su naučnici pronalazili vezu između antibiotika i povećane telesne težine. Tačnije, na meti njihovog istraživanja je bio penicilin i njegovi nusprodukti za koje su istraživanjima na životinjama utvrdili da se i one goje ukoliko im je, što je česta praksa naročito u Americi, davana hrana u koju su dodati antibiotici da bi im se pospešio rast.
Ovo je, međutim, prva velika i ozbiljna studija koja je obuhvatila i pratila decu u različitim uzrastima.
Da bi sproveli istraživanje, vođa studije dr Brajan S. Švarc, profesor na Odeljenju za nauku o životnoj sredini u Blumberg školi, i njegove kolege, proučavali su zdravstvene kartone ukupno 163.820 dece uzrasta od tri do 18 godina, u periodu od 2001. do 2012. godine.
“Petnaestogodišnjaci koji su pili antibiotike sedam ili više puta tokom detinjstva za 1,3 kilograma bili teži od vršnjaka koji nisu u toj meri koristili ove lekove.”
Tim je analizirao težinu i visinu dece da bi odredio indeks telesne mase, a uključili su i podatke o korišćenju antibiotika u prethodnoj godini.
Rezultati su pokazali da su petnaestogodišnjaci koji su pili antibiotike sedam ili više puta tokom detinjstva za 1,3 kilograma bili teži od vršnjaka koji nisu u toj meri koristili ove lekove.
Zanimljivo je da su istraživači otkrili da je 21 odsto ispitanika, što je oko 30.000 dece, primilo sedam ili više terapija antibioticima tokom detinjstva.
Iako dr Švarc veruje da su pedijatri sada oprezniji u propisivanju antibiotika, roditelji često zahtevaju da se njihovoj deci daju ovi lekovi i kad za to ne postoje indikacije – kod prehlade ili ostalih stanja izazivanih virusima.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Dr Marija Zdravković: “Mladi nakon preležane korone ne mogu da rade kontrolne zadatke”
Ima pacijenata koji nekoliko nedelja nakon što preleže dobiju simptome poput povišene temperature, dijareje, povraćanja, malaksalosti, bola u glavi, osipa na koži, bolova u kičmi, moždane magle. Sve ove simptome...
Kratkovidost u vreme korone: Zbog ekrana sve češće stradaju dečije oči
Sada kada deca zbog pandemije uglavnom školu pohađaju onlajn, a posle škole nastavljaju da igraju video igre i druže se...
Najnovije u porodilištima: Srbija uvela skrining za cističnu fibrozu
U našoj zemlji je uveden skrining na cističnu fibrozu, piše Telegraf rs. Informaciju da je ova vrsta pregleda obavezna od ove godine u svakom porodilištu potvrdili su iz Republičkog zavoda...
SAD: 40.000 dece izgubilo roditelja zbog Kovida 19
Mada su stariji od 65 godina najčešće žrtve ovog virusa, među umrlima mnogo je roditelja maloletne dece - naučnici sa univerziteta Pen Stejt utvrdili su pomoću statističkog modela da je...
Nema komentara.