Prekomerna upotreba antibakterijskih lekova u detinjstvu izaziva prekomernu telesnu težinu, hormonsku neravnotežu i rezistenciju. Lekovi iz ove grupe mogu da promene odnos bakterija u crevima
PONAVLjANA i česta upotreba antibiotika u detinjstvu povezana je sa većim indeksom telesne mase (BMI) u tinejdžerskim godinama, pokazuje najnovija studija koju su sproveli istraživači iz Džons Hopkins Blumberg škole javnog zdravlja u Baltimoru.
Prema podacima iz Američke asocijacije za srce (AHA), učestalost gojaznosti kod dece utrostručila se od 1971. do 2011. godine. Posledice su mnogobrojni zdravstveni problemi koji se javljaju tek u odraslom dobu. Neke od tih bolesti su visok pritisak, dijabetes tip 2 i povećan holesterol. Dodatno, gojazna deca često imaju nisko samopouzdanje, suočavaju se da depresijom i negativnom slikom o svom izgledu.
I ranije su naučnici pronalazili vezu između antibiotika i povećane telesne težine. Tačnije, na meti njihovog istraživanja je bio penicilin i njegovi nusprodukti za koje su istraživanjima na životinjama utvrdili da se i one goje ukoliko im je, što je česta praksa naročito u Americi, davana hrana u koju su dodati antibiotici da bi im se pospešio rast.
Ovo je, međutim, prva velika i ozbiljna studija koja je obuhvatila i pratila decu u različitim uzrastima.
Da bi sproveli istraživanje, vođa studije dr Brajan S. Švarc, profesor na Odeljenju za nauku o životnoj sredini u Blumberg školi, i njegove kolege, proučavali su zdravstvene kartone ukupno 163.820 dece uzrasta od tri do 18 godina, u periodu od 2001. do 2012. godine.
“Petnaestogodišnjaci koji su pili antibiotike sedam ili više puta tokom detinjstva za 1,3 kilograma bili teži od vršnjaka koji nisu u toj meri koristili ove lekove.”
Tim je analizirao težinu i visinu dece da bi odredio indeks telesne mase, a uključili su i podatke o korišćenju antibiotika u prethodnoj godini.
Rezultati su pokazali da su petnaestogodišnjaci koji su pili antibiotike sedam ili više puta tokom detinjstva za 1,3 kilograma bili teži od vršnjaka koji nisu u toj meri koristili ove lekove.
Zanimljivo je da su istraživači otkrili da je 21 odsto ispitanika, što je oko 30.000 dece, primilo sedam ili više terapija antibioticima tokom detinjstva.
Iako dr Švarc veruje da su pedijatri sada oprezniji u propisivanju antibiotika, roditelji često zahtevaju da se njihovoj deci daju ovi lekovi i kad za to ne postoje indikacije – kod prehlade ili ostalih stanja izazivanih virusima.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Zašto su deca sve manje otporna na virusne infekcije?
Svako dete, u proseku, oboli od prehlade čak četiri do šest puta godišnje, a sve je više mališana koji se prehlade i dva puta češće. Lekari potvrđuju da je veliki...
Omikron među decom, koje simptome roditelji ne smeju da ignorišu – dva saveta doktorke Rsovac
Dr Snežana Rsovac, pulmolog iz Dečije klinike u Tiršovoj rekla je za RTS da se omikron brzo širi ali ipak daje sliku umereno blagu, retko kada tešku kod dece i...
Istraživanje u Škotskoj: Kovid 19 značajno povećava komplikacije u trudnoći
Zaražene trudne žene ne samo da imaju veće šanse da razviju teške oblike kovida 19 već imaju i veće šanse da izgube fetus i bebu u prvom mesecu po rođenju,...
Ako vaše dete ima kašalj poput laveža, verovatno je u pitanju omikron
Omikron varijanta kovida izgleda da se kod dece mlađe od pet godina ispoljava na nov način: kašljem poput laveža, poznatim kao krupa (laringitis). Mada krupa generalno nije štetna, može uplašiti roditelje...
Nema komentara.