Prekomerna upotreba antibakterijskih lekova u detinjstvu izaziva prekomernu telesnu težinu, hormonsku neravnotežu i rezistenciju. Lekovi iz ove grupe mogu da promene odnos bakterija u crevima
PONAVLjANA i česta upotreba antibiotika u detinjstvu povezana je sa većim indeksom telesne mase (BMI) u tinejdžerskim godinama, pokazuje najnovija studija koju su sproveli istraživači iz Džons Hopkins Blumberg škole javnog zdravlja u Baltimoru.
Prema podacima iz Američke asocijacije za srce (AHA), učestalost gojaznosti kod dece utrostručila se od 1971. do 2011. godine. Posledice su mnogobrojni zdravstveni problemi koji se javljaju tek u odraslom dobu. Neke od tih bolesti su visok pritisak, dijabetes tip 2 i povećan holesterol. Dodatno, gojazna deca često imaju nisko samopouzdanje, suočavaju se da depresijom i negativnom slikom o svom izgledu.
I ranije su naučnici pronalazili vezu između antibiotika i povećane telesne težine. Tačnije, na meti njihovog istraživanja je bio penicilin i njegovi nusprodukti za koje su istraživanjima na životinjama utvrdili da se i one goje ukoliko im je, što je česta praksa naročito u Americi, davana hrana u koju su dodati antibiotici da bi im se pospešio rast.
Ovo je, međutim, prva velika i ozbiljna studija koja je obuhvatila i pratila decu u različitim uzrastima.
Da bi sproveli istraživanje, vođa studije dr Brajan S. Švarc, profesor na Odeljenju za nauku o životnoj sredini u Blumberg školi, i njegove kolege, proučavali su zdravstvene kartone ukupno 163.820 dece uzrasta od tri do 18 godina, u periodu od 2001. do 2012. godine.
“Petnaestogodišnjaci koji su pili antibiotike sedam ili više puta tokom detinjstva za 1,3 kilograma bili teži od vršnjaka koji nisu u toj meri koristili ove lekove.”
Tim je analizirao težinu i visinu dece da bi odredio indeks telesne mase, a uključili su i podatke o korišćenju antibiotika u prethodnoj godini.
Rezultati su pokazali da su petnaestogodišnjaci koji su pili antibiotike sedam ili više puta tokom detinjstva za 1,3 kilograma bili teži od vršnjaka koji nisu u toj meri koristili ove lekove.
Zanimljivo je da su istraživači otkrili da je 21 odsto ispitanika, što je oko 30.000 dece, primilo sedam ili više terapija antibioticima tokom detinjstva.
Iako dr Švarc veruje da su pedijatri sada oprezniji u propisivanju antibiotika, roditelji često zahtevaju da se njihovoj deci daju ovi lekovi i kad za to ne postoje indikacije – kod prehlade ili ostalih stanja izazivanih virusima.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Dr Ostojić: Evo kada bolesnu decu tokom epidemije TREBA voditi kod lekara
BEOGRAD - Rukovodilac dečije klinike KBC "Dragiša Mišović", Olivera Ostojić, izjavila je da decu treba voditi kod lekara kada su roditelji ili najuža familija pozitivni na Kovid-19, te da je...
Zašto deca ne razvijaju komplikacije usled infekcije novim korona virusom?
Otkad je započela čitava pandemijska priča oko novog korona virusa, naučnici pokušavaju da utvrde zašto deca mnogo manje od odraslih imaju šanse da dožive ozbiljne komplikacije. Najnovija istraživanja sugerišu da...
Vakcinu protiv gripa primaće sva deca uzrasta od tri do dvanaest godina
U svom obraćanju javnosti i medijima predsednik Vučić govorio je o pogoršanju epidemijskog stanja u Srbiji, novim merama koje uključuju i policijski čas ovog vikenda, ali i o problemu koji...
Zašto nikako ne smete da koristite antibiotike za prehladu i druge virusne infekcije?
Antibiotici se nikako ne smeju koristiti za lečenje prehlade, a posledice mogu biti opasnije nego što možete i da zamislite. Zapravo ne postoji lek za prehladu, jedino što možete da...
Nema komentara.