Još više je zabrinjavajuće to što prekomerna upotreba antibiotika vodi povećanom riziku od stvaranja bakterija otpornih na ovu vrstu lekova.
– Sistemske antibiotike treba izbegavati ili ih propisivati samo kada su strogo indikova – kaže dr Švarc. – Antibiotici mogu da promene odnos bakterija u crevima, koji dovodi do povećane telesne težine. Indeks telesne mase može da bude zauvek izmenjen samo zbog antibiotika koje smo pili u detinjstvu. Naše istraživanje pokazuje da svaki put kad detetu damo antibiotik, njihova težina se vremenom brže povećava.
Istraživači dodaju da je sve više dokaza da antibiotici vode u gojaznost kod ljudi zbog uticaja koji imaju na mikroorganizme u našem telu. Oni objašnjavaju, ono što doduše već znamo, da u crevima postoji ravnoteža dobrih i loših bakterija, ali da antibiotici „ubijaju“ dobre bakterije i time narušavaju balans, u korist „loših“ bakterija. S vremenom, ponavljanom ili nekontrolisanom upotrebom antibiotika, menja se odnos mikroorganizama, zbog čega se remeti pravilna obrada unete hrane, što opet, dovodi do povećanog unosa kalorija i gojaznosti.
Jedna manja, britanska studija, objavljena 2011. godine u časopisu Nature, pokazala je, takođe, da antibiotici ometaju rad hormona leptina i grelina odgovornih za sitost, apetit i taloženje masnih naslaga.
„Antibiotici, kažu naučnici, mogu da spasu život, ali deluju katastrofalno na naš hormonalni sistem. Kako? Tako što remete ravnotežu crevnih bakterija.“
Štetnost prekomerne upotrebe antibiotika dokazivana je i kod nastanka drugih bolesti. U jednoj, takođe engleskoj, studiji iz 2012, istraživači su otkrili da antibiotici podstiču bolesti štitaste žlezde, poremećaje menstruacije i povišene nivoe estrogena, hormona povezanog sa rizikom od raka dojke.
Antibiotici, kažu naučnici, mogu da spasu život, ali deluju katastrofalno na naš hormonalni sistem. Kako? Tako što remete ravnotežu crevnih bakterija. A bakterije u crevima, malo ko zna, zadužene su za pretvaranje neaktivnog T4 hormona u aktivni T3 i preveniraju autoimune bolesti štitaste žlezde, smanjuju zapaljenje, povećavaju apsorpciju magnezijuma, koji je važan za produkciju progesterona. Takođe, podstiču proizvodnju vitamina B12, zaduženog za produkciju neurotransmitera dopamina, važnog za mentalno zdravlje.
Zaključak svih ovih istraživanja je da uzimanje antibiotika kada za tim nema potrebe, odnosno kad njihova upotreba nije indikovana, šteti zdravlju nervnog i imunog sistema, vodi u gojaznost, remeti hormonsku ravnotežu, i štaviše, može da dovede do sve ozbiljnijeg problema u javnom zdravlju – rezistencije na antibiotike.
Izvor: Novosti
