Pitam, da li se nedostatak osnovnog vaspitanja leči odlaskom u pozorište? I da li uopšte treba pustiti nevaspitanu hordu da primiriše pozorištu pre nego što nauči bar „dobar dan“ da kaže? Mislim, lepo je to što škola hoće da deca steknu naviku, ali bez ovog prvog ovo drugo nekako ne ide.
Piše: Jovana Papan
Svaki put kada sa decom odem u pozorište, ista stvar – neka beba počne da plače čim se ugase svetla. Kad konačno smire bebu, počnu da žamore i da se vrpolje trogodišnjaci i ostala sitna čeljad, i ne prestaju dok se predstava ne završi. Na izlazu još jednom proveravam šta piše na plakatu: uzrast – 6+.
Znaju to i oni što su na predstavu doveli trogodišnjake da bi sledećih sat vremena proveli u njihovom smirivanju. Znaju, ali želja da što pre počnu kulturno da uzdižu svoja zlata, jača je od razuma. Gledam ih kako bezuspešno pokušavaju da kontrolišu svoja poludivlja čeda koja se provlače ispod stolica drugih gledalaca, šutiraju naslone ispred sebe, šetaju, skaču, viču i ni najmanje ne haju za roditeljske molbe. I pitam se – znaju li oni da u kulturu spada i to kako im se deca ponašaju, i da je, umesto da ih tako žurno dovlače u pozorište, trebalo da ostanu kući i najpre porade malo na osnovama?
“Gledam ih kako bezuspešno pokušavaju da kontrolišu svoja poludivlja čeda koja se provlače ispod stolica drugih gledalaca, šutiraju naslone ispred sebe, šetaju, skaču, viču i ni najmanje ne haju za roditeljske molbe.”
Već sam oguglala na to da mi u kuću vršnjaci moje dece ulaze bez namere da se jave i pozdrave, da na interfon kao manijaci zvone i bez predstavljanja grunu: „Jel’ tu …?“. Kućno vaspitanje odavno je postalo ružna reč i verovatno bih navukla na vrat neki odbor za zaštitu prava deteta ako bih dobro izgrdila ili poslala kući svako tuđe dete koje je ušlo u moj dom i prošlo pored mene kao pored turskog groblja.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: MAMOZOFIJA
Šest načina na koje roditelji govore “NE”
Piše: Jovana Papan “Ne” je jedna od reči sa kojom ćete kada postanete roditelj izgraditi poseban odnos. Za početak, izgovorićete je mali milion puta od trenutka kada vaša beba prvi...
Najteže letnje pitanje za svakog roditelja
Piše: Jovana Papan Svako ko postane roditelj, zna da ga jednog dana očekuju neka teška pitanja koje će mu potomstvo postavljati i koja će zahtevati ozbiljan, promišljen i dalikatan pristup....
Na šta zaista liči kad deca timski rade domaći zadatak?
Piše: Jovana Papan Primećujem da je u školama u modi timska izrada domaćih zadataka. Učitelji i nastavnici zadaju deci pripremu referata i pravljenje panoa. Predmeta je mnogo, i po mojoj...
Imate li kolica za bebe ili pokretni apartman sa pet zvezdica?
Piše: Jovana Papan Među dobrostojećim roditeljima i onima koji pokušavaju da tako deluju, kolica za bebe su predmet želja, merkanja i neophodna ulaznica za „visoko društvo“ kraj bazena sa peskom...
Odlično napisano! I nažalost surovo istinito! Raste moje dijete i uporedo sa njom raste moje ogorčenje društvom u kojem odrasta..No,ipak neću odustati od ideje da je moj zadatak da od nje napravim ČOVJEKA,ma koliko mi to ovo isto društvo otežavalo..
Nije odlicno napisano… Nije da se ne slazem sa autorkom, nije u tome stvar, nego u njenim rogobatnim i ruznim recenicama. Sustinu smo shvatili ali ako je novinar ili se bavi slicnim poslom tj. pise za javnost, morala bi i sama da se vrati klasicnoj knjizevnosti i pocne ne od pocetka ali da od sredine. Nije nacitana, to je problem. Verujem da jeste citala knjige ali recenice su neskladne te zakljucujem da nije nimalo poetski nadarena, ali takvi su danasnji novinari kad to moze da bude svako… Mogla je ovo i lepse. Ovako ispada da se samo pravi pametna.