Lensi pažljivo secira i demistifikuje razne popularne roditeljske trendove iz antropološkog ugla
Decokratija uveliko vlada. Svet se okreće oko dece i sve je podređeno njihovoj sreći, zaštiti, njihovom statusu, samopouzdanju i naravno, podsticanju njihove kreativnosti.
Antropolog Dejvid F. Lensi sa Državnog univerziteta Juta u svojoj knjizi Podizanje dece (Raising Children) razmatra dobre i loše prakse savremenog roditeljstva, poredeći moderna društva zapadnog tipa sa premodernim društvima. Dok je dobro to, što danas deca više nisu izložena teškom radu, loše je što ostaju nezrela i nespremna da odrastu, a posledice su mentalne bolesti, stres i porast stope samoubistava.
Lensi pažljivo secira i demistifikuje razne popularne roditeljske trendove iz antropološkog ugla. Tako pokazuje da je naglasak na snažnoj emocionalnoj vezi majke i deteta, koja se potencira u tzv. povezujućem roditeljstvu (attachment parenting), zapravo stran većini tradicionalnih kultura. U uslovima borbe za preživljavanje, objašanjava Lensi, previše jako vezivanje majke za dete nije imalo smisla jer su deca veoma često umirala pa je svako ulaganje previše energije i zdravlja u pojedinačnu bebu, čije je preživljavanje krajnje neizvesno, moglo ugroziti opstanak porodice ili zajednice. Dok je do pre samo par stotina godina i na Zapadu odnos prema deci pre svega bio pragmatičan, mi danas “ne smemo dozvoliti da klatno suviše ode na suprotnu stranu i da zarad povezanosti sa bebom trpi čitav život porodice,” piše Lensi, misleći pre svega na prakse zajedničkog spavanja, hranjenja na zahtev i stalnog kontakta roditelja i deteta.
Na udaru Lensijeve kritike je i mit o “jedinstvenosti” svakog deteta koji, zajedno sa mentalitetom u kome je svako pobednik, stvara generaciju mediokriteta. Toliko se daleko otišlo u štićenju dece od neuspeha, da se u školama zabranjuje ispravljanje zadataka crvenom olovkom, jer to može ugroziti dečije samopouzdanje.
“Blago zanemarivanje” koje Lensi preporučuje, odnosi se na izlaganje dece izazovima i rizicima koji će ih učiniti otpornijim i samostalnijim. Kao antropolog, Lensi je imao prilike da spozna koliko se sposobnosti krije u mališanima – u mnogim tradicionalnim društvima, oni uspešno i spretno barataju raznim alatkama, noževima, mačetama, a petogodišnjaci čuvaju svoju mlađu braću i sestre. “Detinjstvo kakvo mi poznajemo je u potpunosti moderan pronalazak,” kaže Lensi. Deca se u tradicionalnim društvima obično nalaze na dnu društvene lestvice i od njih se očekuje da čim postanu dovoljno sposobna, otplate dug svojim roditeljima i zajednici za negu i zaštitu koju su im pružene u detinjstvu.
Obrazovanje se stiče posmatranjem i imitiranjem odraslih u nenadziranim grupama dece izmešanih uzrasta. Deca sama smišljaju pravila igara i pregovaraju oko njih, za razliku od savremenih organizovanih sportova gde se sve odvija u režiji odraslih. Mada se povremeno dešavaju čarke, u ovim kulturama deca veoma uspešno prevazilaze svoje različitosti i sklapaju kompromise. Starija deca popuštaju mlađoj taman onoliko koliko je potrebno da bi svi uživali u igri. Svima je cilj da ne dođe do eksalacije koja bi izazvala mešanje odraslih. Sasvim je suprotan slučaj u modernim društvima, gde su odrasli i njihovo nadziranje i mešanje glavni katalizator dečijih sukoba.
Rad i igra čvrsto su povezani u tradicionanim društvima. Deci su glavne igračke – umanjene verzije oruđa i oružja odraslih, i ona, gde god je to moguće, učestvuju sa odraslima u svakodnevnim poslovima. To je teško primeniti u savremenim društvima, ali Lensi predlaže da se maksimalno potredite da angažujete decu od malih nogu u raznim kućnim poslovima, makar ih u početku nagrađivali za to, kako bi kasnije imala osećaj odgovornosti i dužnosti.
Priredila Jovana Papan
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Jung: Žmureći na svoje nedostatke, odrasli se dočepao vaspitavanja deteta
U odraslom se krije dete, večito dete, koje se još uvek formira, nikad kompletno, kome su potrebni stalna nega, pažnja i odgajanje. To je deo ljudske ličnosti, koji želi da...
Reč psihologa: Zašto su svađe između braće i sestara zapravo dobra stvar
Bilo da je razlog svađe običan keks, igračka ili nešto ozbiljnije, jednostavno morate prihvatiti da je to nešto što je normalno i nešto što je nemoguće izbeći. Ipak, prema mišljenju...
Jesper Jul: Danas postoje dve vrste roditelja koji neizbežno zapadnu u nevolje
Piše: Jesper Jul Pre samo 25 ili 30 godina postavljanje granica je bilo daleko jednostavnije nego danas. Tome je doprinela prvenstveno usaglašenost društva oko postavljanja granica unutar porodice, institucija, škola,...
Parentifikovano dete
Svi poznajemo neku „starmalu“ ili „starmalog“, decu koja su zrela za svoje godine i koja se ne ponašaju u skladu sa godinama koje imaju. Oni se brinu o mlađoj braći...
Nema komentara.