Oni su prva generacija koja svoj identitet ne definiše ni preko politike, ni preko ekonomije, već preko tehnologije. Površni su, narcistični i zavisni od aplikacija. Bez njih, više nisu u stanju da stignu na odrediše ili ostanu u kontaktu sa prijateljima. Zato su ih prozvali – “aplikacija generacija” Upravo…
Upravo tako se zove knjiga koju su nedavno objavili američki razvojni psiholozi Haurad Gardner i Keti Dejvis, i u kojoj pokušavaju da opišu generaciju koja odrasta u Web 2.0 okruženju i koja veruje da se svi problemi u životu rešavaju uz pomoć aplikacija.
Za razliku od prethodnih, ova generacija voli da igra na sigurno, kažu oni. Umesto da sami istražuju i isprobavaju, oni radije žele da sve bude unapred provereno i bez mogućnosti neuspeha. Za početak, bilo u digitalnom svetu ili van njega, uvek traže “aplikaciju” koja će im pomoći da postignu ono što žele. Ako aplikacija za konkretan problem ne postoji, onda se taj problem odbacuje kao nevažan.
Posebno zabrinjava to što su mladi postali “glumci” u svojim životima, koji sve što rade oflajn, rade sa svešću da će to biti prikazano onlajn, na društvenim mrežama. Potpuno okrenuti spoljašnosti i načinu na koji se prikazuju pred drugima, nove generacije slabo su sklone sopstvenom preispitivanju i osluškivanju unutrašnjeg ja. Kada stignu u zrelije godine, to ih čini nesposobnim da preuzimaju rizike, smatraju psiholozi.
Uprkos boljoj povezanosti, mladi su sve otuđeniji jer su odnosi sve površniji, upozoravaju Gardner i Dejvis. Njihov način razmišljanja je: zašto da se vidimo i čujemo, kad možemo da pošaljemo poruku? Zašto bismo razumišljali, kad rešenje možemo da nažemo na internetu? Zašto bismo stvarali, kad možemo da modifikujemo? Zašto bismo se zbog nečeg loše osećali, kad ima toliko načina da sebi odvratimo pažnju?
Takođe, Gardner i Dejvis su istraživali kreativnost kod srednjoškolaca u periodu od poslednjih dvadeset godina i zaključili da su maštovitost, originalnost i složenost isčezli iz književnih radova mladih, ali su se povećali u domenu vizuelnih umetnosti, što objašnjavaju ogromnom izloženošću vizuelnim medijima.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Kodeks medicinske škole u Beogradu: Nema “estradnog” odevanja ni telefona na času
Već tri godine prof. dr Nada Trifković, direktorka Medicinske škole u Beogradu, primenjuje nesvakidašnji pristup u edukaciji i zabranjuje učenicima da na nastavu dolaze u nepristojnom izdanju, a od ove...
Opisne ocene za drugi strani jezik: “Naša deca uče za ocenu, biće potpuno nezainteresovani”
Nastavnici kažu da takva odluka nije dobra, jer će đaci, kako ističu, izgubiti motivaciju da uče. S druge strane iz resornog ministarstva odgovaraju da su u toku pripreme za imene...
Evo kakve kazne čekaju učenike koji krše školska pravila
Ova vrsta rada trajaće od 15 do 45 minuta, a angažovanje učenika uzimaće se u obzir kod zaključivanja ocene iz vladanja. Đaci koji se potuku, razbiju školski prozor, neopravdano izostaju...
Kako stvoriti radne navike deteta od prvog razreda do fakulteta
Uz dobre radne navike, učenje nikada nije bauk! Saznajte kako da pomognete svom detetu da ih stvori, i olakša sebi učenje tokom celog svog školovanja. Studente sa dobrim radnim navikama...
Nema komentara.