„Aplikacija-generacija“: Kako su nam deca postala bespomoćna

Oni su prva generacija koja svoj identitet ne definiše ni preko politike, ni preko ekonomije, već preko tehnologije. Površni su, narcistični i zavisni od aplikacija. Bez njih, više nisu u stanju da stignu na odrediše ili ostanu u kontaktu sa prijateljima. Zato su ih prozvali – „aplikacija generacija“   Upravo tako se zove knjiga koju […]

Oni su prva generacija koja svoj identitet ne definiše ni preko politike, ni preko ekonomije, već preko tehnologije. Površni su, narcistični i zavisni od aplikacija. Bez njih, više nisu u stanju da stignu na odrediše ili ostanu u kontaktu sa prijateljima. Zato su ih prozvali – „aplikacija generacija“

 

Aplikacija generacijaUpravo tako se zove knjiga koju su nedavno objavili američki razvojni psiholozi Haurad Gardner i Keti Dejvis, i u kojoj pokušavaju da opišu generaciju koja odrasta u Web 2.0 okruženju i koja veruje da se svi problemi u životu rešavaju uz pomoć aplikacija.

- Advertisement -

Za razliku od prethodnih, ova generacija voli da igra na sigurno, kažu oni. Umesto da sami istražuju i isprobavaju, oni radije žele da sve bude unapred provereno i bez mogućnosti neuspeha. Za početak, bilo u digitalnom svetu ili van njega, uvek traže „aplikaciju“ koja će im pomoći da postignu ono što žele. Ako aplikacija za konkretan problem ne postoji, onda se taj problem odbacuje kao nevažan.

Posebno zabrinjava to što su mladi postali „glumci“ u svojim životima, koji sve što rade oflajn, rade sa svešću da će to biti prikazano onlajn, na društvenim mrežama. Potpuno okrenuti spoljašnosti i načinu na koji se prikazuju pred drugima, nove generacije slabo su sklone sopstvenom preispitivanju i osluškivanju unutrašnjeg ja. Kada stignu u zrelije godine, to ih čini nesposobnim da preuzimaju rizike, smatraju psiholozi.

Uprkos boljoj povezanosti, mladi su sve otuđeniji jer su odnosi sve površniji, upozoravaju Gardner i Dejvis. Njihov način razmišljanja je: zašto da se vidimo i čujemo, kad možemo da pošaljemo poruku? Zašto bismo razumišljali, kad rešenje možemo da nažemo na internetu? Zašto bismo stvarali, kad možemo da modifikujemo? Zašto bismo se zbog nečeg loše osećali, kad ima toliko načina da sebi odvratimo pažnju?

Takođe, Gardner i Dejvis su istraživali kreativnost kod srednjoškolaca u periodu od poslednjih dvadeset godina i zaključili da su maštovitost, originalnost i složenost isčezli iz književnih radova mladih, ali su se povećali u domenu vizuelnih umetnosti, što objašnjavaju ogromnom izloženošću vizuelnim medijima.

 

spot_img
spot_img

Najnovije

Nemir u Sokobanji: „Seksualni zlostavljač se vraća u školu“

Učenik sedmog razreda u Sokobanji gurao je šipku u analni otvor drugom učeniku, kažu izvori „Vremena“. Roditelji su uznemireni jer bi nasilnik mogao da se vrati u školsku klupu

Najbolji praznični filmovi za celu porodicu

Ovo je pravo vreme da se ušuškate sa svojim najmilijima, uživate u mirisima čaja i slatkiša, i provedete nezaboravne trenutke uz božićne filmove. 

Pužići s cimetom iz naučne kuhinje – recept iz Naučnog kuvara

Receptu za Pužiće s cimetom u knjizi koju je napisala Zorana Kurbalija Novičić, doktor bioloških nauka i mama troje dece, prethodi priča o tome kako je cimet – kora čudesnog drveta- stigla do nas. Da li ste znali da je u Kini, a zatim i u Egiptu, zapaženo je da se meso uvaljano u cimet sporije kvari?

Šta deca treba da znaju pre polaska u školu?

Odlomak iz priručnika "Podrška roditelja u školovanju dece", pedagoškinje Jelene Holcer. 

Kako različiti žanrovi video igara utiču na decu?

Odlomak iz priručnika "Video igre bez stresa - Kako usmeriti decu da igraju odgovorno." 

Pratite nas

KOMENTARI

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img