Oni su prva generacija koja svoj identitet ne definiše ni preko politike, ni preko ekonomije, već preko tehnologije. Površni su, narcistični i zavisni od aplikacija. Bez njih, više nisu u stanju da stignu na odrediše ili ostanu u kontaktu sa prijateljima. Zato su ih prozvali – “aplikacija generacija” Upravo…
Upravo tako se zove knjiga koju su nedavno objavili američki razvojni psiholozi Haurad Gardner i Keti Dejvis, i u kojoj pokušavaju da opišu generaciju koja odrasta u Web 2.0 okruženju i koja veruje da se svi problemi u životu rešavaju uz pomoć aplikacija.
Za razliku od prethodnih, ova generacija voli da igra na sigurno, kažu oni. Umesto da sami istražuju i isprobavaju, oni radije žele da sve bude unapred provereno i bez mogućnosti neuspeha. Za početak, bilo u digitalnom svetu ili van njega, uvek traže “aplikaciju” koja će im pomoći da postignu ono što žele. Ako aplikacija za konkretan problem ne postoji, onda se taj problem odbacuje kao nevažan.
Posebno zabrinjava to što su mladi postali “glumci” u svojim životima, koji sve što rade oflajn, rade sa svešću da će to biti prikazano onlajn, na društvenim mrežama. Potpuno okrenuti spoljašnosti i načinu na koji se prikazuju pred drugima, nove generacije slabo su sklone sopstvenom preispitivanju i osluškivanju unutrašnjeg ja. Kada stignu u zrelije godine, to ih čini nesposobnim da preuzimaju rizike, smatraju psiholozi.
Uprkos boljoj povezanosti, mladi su sve otuđeniji jer su odnosi sve površniji, upozoravaju Gardner i Dejvis. Njihov način razmišljanja je: zašto da se vidimo i čujemo, kad možemo da pošaljemo poruku? Zašto bismo razumišljali, kad rešenje možemo da nažemo na internetu? Zašto bismo stvarali, kad možemo da modifikujemo? Zašto bismo se zbog nečeg loše osećali, kad ima toliko načina da sebi odvratimo pažnju?
Takođe, Gardner i Dejvis su istraživali kreativnost kod srednjoškolaca u periodu od poslednjih dvadeset godina i zaključili da su maštovitost, originalnost i složenost isčezli iz književnih radova mladih, ali su se povećali u domenu vizuelnih umetnosti, što objašnjavaju ogromnom izloženošću vizuelnim medijima.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Pritisak da se učeniku popravi ocena tretirati kao mobing
Nerealno ocenjivanje, tj. praksa poklanjanja ocena jedan od najvećih problema našeg prosvetnog sistema, mnogi su me pitali kako bih ja rešio taj problem. Ovde izdvajam samo deo koji se tiče...
Opravdanje se baš brzo troše!“ reče doktorka. „Veliko interesovanje, znate…“
„Milović!“ začu se iz ordinacije. Gordana nežno uhvati Ninu za rame, i njih dve nesigurnim korakom priđoše vratima. Gordana duboko udahnu pre nego što je pritisnula kvaku. Ako je išta...
Kako da mozak bolje radi: Strategije za stvaranje snažnih moždanih veza
Dakle, kako možeš da izgradiš jače veze između nervnih ćelija? Evo nekoliko saveta i strategija. Vežbanje Naravno! Ali vežbanje nije samo beskonačno ponavljanje jednog te istog. Vežbanje mora biti osmišljeno...
Dojave o bombama stigle u više od 200 škola u Beogradu
DOJAVE o postavljenim eksplozivnim napravama jutros su poslate na adrese više škola u Beogradu, a roditeljima je poručeno da ne dovode decu na nastavu. S tim u vezi, oglasilo se...
Nema komentara.