Oni su prva generacija koja svoj identitet ne definiše ni preko politike, ni preko ekonomije, već preko tehnologije. Površni su, narcistični i zavisni od aplikacija. Bez njih, više nisu u stanju da stignu na odrediše ili ostanu u kontaktu sa prijateljima. Zato su ih prozvali – “aplikacija generacija” Upravo…
Upravo tako se zove knjiga koju su nedavno objavili američki razvojni psiholozi Haurad Gardner i Keti Dejvis, i u kojoj pokušavaju da opišu generaciju koja odrasta u Web 2.0 okruženju i koja veruje da se svi problemi u životu rešavaju uz pomoć aplikacija.
Za razliku od prethodnih, ova generacija voli da igra na sigurno, kažu oni. Umesto da sami istražuju i isprobavaju, oni radije žele da sve bude unapred provereno i bez mogućnosti neuspeha. Za početak, bilo u digitalnom svetu ili van njega, uvek traže “aplikaciju” koja će im pomoći da postignu ono što žele. Ako aplikacija za konkretan problem ne postoji, onda se taj problem odbacuje kao nevažan.
Posebno zabrinjava to što su mladi postali “glumci” u svojim životima, koji sve što rade oflajn, rade sa svešću da će to biti prikazano onlajn, na društvenim mrežama. Potpuno okrenuti spoljašnosti i načinu na koji se prikazuju pred drugima, nove generacije slabo su sklone sopstvenom preispitivanju i osluškivanju unutrašnjeg ja. Kada stignu u zrelije godine, to ih čini nesposobnim da preuzimaju rizike, smatraju psiholozi.
Uprkos boljoj povezanosti, mladi su sve otuđeniji jer su odnosi sve površniji, upozoravaju Gardner i Dejvis. Njihov način razmišljanja je: zašto da se vidimo i čujemo, kad možemo da pošaljemo poruku? Zašto bismo razumišljali, kad rešenje možemo da nažemo na internetu? Zašto bismo stvarali, kad možemo da modifikujemo? Zašto bismo se zbog nečeg loše osećali, kad ima toliko načina da sebi odvratimo pažnju?
Takođe, Gardner i Dejvis su istraživali kreativnost kod srednjoškolaca u periodu od poslednjih dvadeset godina i zaključili da su maštovitost, originalnost i složenost isčezli iz književnih radova mladih, ali su se povećali u domenu vizuelnih umetnosti, što objašnjavaju ogromnom izloženošću vizuelnim medijima.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Psihijatar o prevelikim očekivanjima: Deca imaju panične napade jer moraju da imaju prosek 5.0
Povodom konstantnog rasta broja dece sa paničnim napadima, doktorka Katarina Dodig-Ćurković govori o lošem obrazovnom sistemu koji deci nameće pritisak i dovodi do raznih frustracija u vezi sa uspehom. Obrazovni...
Ministar Šarčević: Pokušaćemo dogodine da digitalizujemo malu maturu
Autor: Dragana Jokić-Stamenković Već narednog juna svi osmaci u Srbiji mogli bi da polažu digitalnu malu maturu. O tome su počeli da razmišljaju nadležni u prosveti posle incidenta koji je...
U odnosu na 2018, najgore urađen kombinovani test
BEOGRAD - Mali maturanti ove godine su, u odnosu na prošlu, najgore uradili kombinovani test, izjavila je danas pomoćnica ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje Vesna Nedeljković. Nedeljković je...
Jung: Nije cilj škole da glave napuni znanjem, već da od dece napravi ljude
Čvrsta vezanost za roditelje stvara prepreku za kasnije prilagođavanje svetu. Čovek koji je odrastao predodređen je, međutim, za svet, a ne da zauvek ostane dete svojih roditelja. Ima, nažalost, veoma...
Nema komentara.