Škole u Finskoj – mesto za rad i radost

Mnoge države su jednostavno htele da prekopiraju finski sistem, ali, ne možete dobiti finski sistem tako što ćete preslikati programe i knjige. Tamo je najvažnije da imate dobre učitelje i profesore.

Možda niste znali, ali škole u Finskoj se doživljavaju kao drugi dom, nastavnici se oslovljavaju imenom, radna je, pozitivna i otvorena atmosfera, mnogo se priča i diskutuje, vrata svih učionica po školama su uvek otvorena,  učenici su u školama ležerno i kućevno obučeni, uvek po učionici  trčkaraju u čarapama, a neki obuvaju kućne papuče.

Piše: Tarja Mitrović

Deca se raspoređuju po školama po mestu prebivališta kako bi se izbegle socio-ekonomske razlike. Finci imaju mogućnost doživotnog permanentnog usavršavanja jer je obrazovanje, ma na kom nivuo, uvek i za sve besplatno, pa čak i u privatnim školama koje su takođe besplatne i koje rade po istom planu i programu kao i državne škole. Didaktički materijali su odlični,a pošto je omasovljena upotreba kompjutera, mnogi udžbenici se štampaju i u elektronskoj formi.

Pročitajte i: Nastavnici u Finskoj – prijatelji i vodiči kroz učenje, a ne predavači i roboti

finsko obrazovanjeInače, kada se u 7:30 izjutra otvore škole u Finskoj,  đaci veselo utrčavaju u školske hodnike, skidaju cipele i jakne, odlažu ih u svoje plakare, peru ruke i toliki je žamor gde se svako svakom javlja, svi se  poznaju,  imenom dozivaju nastavnike, javljaju im se, osmeh ne silazi sa lica, muzika se čuje dok ne počne čas i to je izvrstan pozitivan efekat na radnu atmosferu koja im prehodi. Svako dete pronalazi svoje odeljenje, koje po finskim školama, ima svoje ime…najčešće su to pojmovi vezani za prirodu, imena biljaka, životinja itd. Deca sa smetnjama u razvoju stižu taksijem, koji plaća država, i nastava može da počne.

Učionice su prostrane i svetle sa mnogim pomoćnim sredstvima koja doprinose boljoj nastavi. Materijali nameštaja su trajni, a boje zidova  pastelnih veselih boja.

skolska bibliotekaU školama, pored redovnih učionica postoje i teretana, biblioteka, prostorije za razonodu, soba sa muzičkim sadržajima, soba za sekciju narodnih rukotvorina, studio za glumu, prostorija za  naučna istraživanja,  fotelje gde se učenici odmaraju čitajući, šah stolovi i mnogo toga još. Bitna stvar je i ta, da škole imaju i razne životinje koje učenici hrane, ribice, kornjače, zeke itd…a mnogobrojno bilje sami đaci zalivaju i time se uče odgovornosti i ljubavi prema prirodi. Pored ovoga, sakupljaju i materijale za reciklažu što im širi ekološku svest. Deci je dozvoljeno i da pomažu tetkicama ili u kuhinji ako to žele, i time se briše preterana hijerarhija. Kada je vreme za odmor, deci je dozvoljeno da idu napolje bez obzira da li je kiša ili sneg.

Pročitajte i: Zašto Finski obrazovni sistem intrigira svet: “Učimo decu smislu života”

Atmosfera u odeljenjima je opuštena, pa, ako učeniku dosadi da sedi, može da protegne noge, mogu da šetkaju po učionici, ali je bitno da diskusija o onome o čemu se uči, nikad ne prestaje. Svi učestvuju u radu, bez izuzetka. Nije bitno da svi sede neprirodno mirno i pravo.

„Atmosfera u odeljenjima je opuštena, pa, ako učeniku dosadi da sedi, može da protegne noge, mogu da šetkaju po učionici, ali je bitno da diskusija o onome o čemu se uči, nikad ne prestaje.“

Posle rada dolazi bogat topao obrok, često su recimo na meniju ćufte, pire, salata, hleb, a fascinantan je običaj da svi jedu za stolom na kome je uvek čist stoljnjak ili veliki salvet, na kome je obavezno vaza sa cvetom, tokom cele godine. Obroci se mogu prilagoditi deci sa raznim potrebama, ali se to unapred najavi, pa se sprema i vegetarijanska hrana, hrana za određene bolesti, organska hrana…itd. Sami obroci su nutritivno izbalansirani  i čine trećinu  preporučene kalorijske vrednosti za dati uzrast.  Statistike kažu da deca u školama najviše vole da jedu mariniranog lososa, desert od borovnica, lazanje, vegeratijanske palačinke…U školi, nastavnici jedu zajedno sa decom .Kada se vreme za ručak završi, deca sklanjaju  sve za sobom i odnose pribor  na mesto gde se odlažu  upotrebljeni  sudovi, a takvu naviku posle prenose i u svojim domovima. Inače, Finska služi đacima besplatne obroke još od 1946. godine.

spot_img
spot_img
spot_img

Najnovije

Da se naše trudnice i porodilje tretiraju kao u Britaniji – većina ne bi bila zadovoljna

Hrvatski profesor Žarko Alfirević već 25 godina radi u Velikoj Britaniji kao ginekolog, i tvrdi da je otkrio najveću razliku u zdravstvenim sistemima dve zemlje. "Onako kako se žene porađaju ovde, Balkankama se ne bi svidelo" - zaključuje profesor Alfirević.

Određen pritvor majci koja je pretukla nastavnicu na Novom Beogradu

Oglasilo se tužilaštvo o majci koja je pretukla nastavnicu na Novom Beogradu

NIKADA roditelj ne može da nagovori čoveka sigurnog u ispravnost svojih stavova ni da da peticu, ni da da jedinicu

Kao neko ko je bio deo prosvetnog sistema, sada i jesam i nisam, a možda ću nekada ponovo biti, želim javno da se ogradim od trenutne slike koju prosveta šalje u etar.

Pomera se MALA MATURA 2024 zbog verskih praznika

Zbog verskih praznika zakazani testovi u okviru male mature biće pomereni

Đaci iz Srbije lošiji od vršnjaka iz Hrvatske i Slovenije: Naši učenici kaskaju godinu i po dana i gube trku sa ostalima

Prema nizu međunarodnih testiranja, među kojima su najviše pažnje privukli rezultati PISA testova đaci u Srbiji lošiji su u proseku od svojih vršnjaka iz zemalja OECD i u čitanju, i u matematici i u nauci.

Pratite nas

KOMENTARI

7 COMMENTS

  1. Preporučujem toplo da pročitate knjigu „Lekcije iz Finske“, preveli hrvati, Školska knjiga, a u Prosvetnom pregledu izašlo nekoliko članaka.

  2. Kako zanimljivo, toliko bogati, tako uređene učionice, jaki pedagoški standardni (10-ak učenika u odjeljenju, da ne govorim o pastelnim bojama zidova, i sofama da učenici prilegnu), svi mogući prateći sadržaji (u nas nemaju ni sportski centri, dakle namijenjeni za tu namjenu), vrlo obrazovan kadar, vrlo „visoko“ obrazovan kadar, teško upisati fakultet (kao medicinu) A PLATE TOM KADRU I KOD NJIH ISPOD PROSJEČNE PLATE. Daklem, jedino tu štede i ne daju. Hm, treba doduše spomenuti da, eto, uživaju ugled.
    Odmah se sjetim jedne epizode američke serije Hitna pomoć, kada se jedan od doktora u avionu, u odjeljku I klase upoznaje sa komšijom, pa ga s podozrenjem pita kada čuje da je nastavnik: „A otkud vi u ovoj klasi?“

  3. Potpuno ispravan sistem koji pokazuje visi nivo kolektivne svesti i inteligencije. Medjutim, ekonomska situacija koja nije zabrinuta egzistencijalnim problemima tako nesto i dozvoljava. Ako pogledate iznos prosecne plate u EU, videcete da je Finska medju prvim zemljama. Besmisleno je i pomisljati na ovakav sistem u Srbiji, te mislim da je neadekvatno sto se poredi sistem obrazovanja sa Srbijom. Za sve postoji redosled i sistem drustvenih, ekonomskih, obrazovnih fondacija, itd.

  4. Za negovanje postupaka sticanja znanja i duhovnosti, pre svega potrebno je iskreno opredeljenje zajednice. Srbija ima svoje pravce i težnje o kojim treba kontinuirano da se vodi diskusija i analiza. Obim i efekti tih javnih i permanentnih analiza i diskusija su, nadam se, jasni i vidni. Poređenja sa drugačijim rezultatima, npr kao u Finskoj, su korisni i navode na razmišljanje svih onih koji nisu zaboravili taj proces. Međutim, zadivljujuče je stanje vitalnosti našeg naroda, posebno pojedonaca, koji i u takvim našim uslovima postižu zavidne svetske rezultate u nauci, umetnosti, kulturi, sportu… Takva žilavost pojedinaca je vera u opstanak i napredak, bez obzira što imamo višedecenijski neuređen sistem!

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img