U odnosu na svoje deke i bake naša deca danas, načine dnevno 30.000 pokreta manje. Deformiteti su zato postali sve češći (kifoze, skolioze, ravni tabani…)
Atletika, kraljica sportova će od nove školske godine u klupe s decom. Mladen Šarčević, ministar prosvete, Veselin Jevrosimović, predsednik ASS-a i Milan Stošić, predsednik Udruženja pedagoga fizičke kulture Beograda i član UO Srpskog saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta, potpisali su tim povodom protokol o saradnji u prostorijama Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
– Deca od prvog do četvrtog razreda će se u već postojećoj nastavi fizičke kulture intenzivnije baviti atletikom – istakao je Stošić.
Protokolom je načinjen svojevrsni povratak u budućnost. Bitno je što u škole ulazi ne bilo kakav sport, već baš onaj koji kod mladih jača osobine neophodne ostalim sportovima i što je još važnije – neiophodan je za zdrav fizički razvoj.
Atletiku zovu kraljicom sportova pored ostalog i zato što se kroz nju ovlada, caruje: brzinom, brzinskom izdržljivošću, izdržljivošću, skočnošću (daljinskom i visinskom), snagom (fizičkom i mentalnom), okretnošću…
Kad smo pre nekoliko dana na ovu temu objavili intervju sa Slobodanom Brankovićem, direktorom ASS, izazvao je dosta reakcija, ali i pitanja na koji način će to da se čini.
Autori programa su spomenuti Milan Stošić (inače atletski trener) i Miroslav Marković, predsednik Srpskog saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta.
Obuku sa 600 profesora fizičke kulture i učitelja u brojnim gradovima od Bačke do Gore, obavlja Goran Begović, jedan od trojice stručnjaka sa sertifikatom Svetske atletike iz programa Dečja atletika. Zato smo baš njega pitali koje poruke prenosi pedagozima?
– Dečja atletika je projekat, koji ASS sprovodi u poslednjih osam godina u saradnji sa Međunarodnom asocijacijom atletskih federacija, poznatijom pod skraćenicom IAAF, koja je nedavno promenila ime u Svetska atletika – ukazuje Begović.
– Program je dostupan svakom detetu bez obzira na trenutne sposobnosti. Na zanimljiv, neobičan i zabavan način deca se uvode u svet sporta. Ovo je svojevrsna priprema učenika za kasnije usmerenje prema spotovima za koje pokažu interesovanje.
Program nema primarni zadatak da decu usmerava prema atletici već, kako rekosmo, da ih osposobi da nauče osnovne kretnje koje kasnije mogu da primenjuju i nekim drugim sportovima.
– Ciljevi su: psihomotorni i funkcionalni razvoj, socijalizacija i početni razvoj sportske kulture. U veoma osetljivom periodu razvoja učenici savladavaju jednostavne kretnje, trčanja, skakanja i bacanja i tako jačaju svoju muskulaturu.
Glavni element obuke je igra (takmičenje) i upravo se kroz igru deca se najbolje motivišu da usvajaju i usavršavaju osnovne motoričke veštine.
– Specifično je i to što je, da tako kažemo – takmičenje, ekipnog karaktera, što je nešto sasvim novo vezano za atletiku, ali se pokazalo kao veoma efektno što podiže raspoloženje na času. Za dobru organizaciju časa koriste se raznoliki rekviziti neobičnih oblika, a tokom obuke prezentira se kako je moguće i na kreativan način napraviti rekvizite koji se kasnije koriste na časovima. Pored toga ovaj program podržava veću kreativnost, aktivno učešće i dece i roditelja u pripremi i realizaciji takmičenja u razredu i školi.
Nije neophodno da se imaju fiskulturne sale, pa ni dvorište, dovoljna je učionica, jer rekviziti mogu da se prilagode svakom prostoru.
Ideja je da se u svim školama Srbije razvije program do Prvenstva sveta u dvorani 2022. godine. U nekima, u kojima postoje uslovi, naknadno će biti izlivene i atletske staze.
Izvor: Sportski žurnal
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Maniri ispred znanja – čemu Japanci uče decu u školama?
Japanci školovanje smatraju vrlo važnom odskočnom daskom. Zato je u toj zemlji 210 školskih dana. Na primer, u SAD-u ih je 180, a u Hrvatskoj 175, odnosno 160 za maturante....
Deca u školu donose svoje roditelje u mini izdanju – bilo to dobro ili loše
Međutim, domaći i školski rad, odmori, kontrolni zadaci i ostale stvari vezane za nastavu su samo jedan deo ozbiljne socijalizacije i procesa odrastanja kroz koje dete prolazi zajedno sa svojim...
Kad nastavnik pokuša da s decom razgovara o seksualnom vaspitanju, upadne u zamku
Prema najnovijim podacima, svako peto dete do 18. godine je zlostavljano. Registar pedofila, predviđen Marijinim zakonom, nije uspostavljen, a institucije reaguju tek pošto se nasilje dogodi. Kako naučiti dete da...
Krizni štab doneo odluku o povratku đaka u škole po modelu od septembra
Krizni štab je ozvaničio odluku da se od ponedeljka, 19. aprila, škole vraćaju na model rada kakav je bio na početku aktuelne 2020/21. To znači da će srednjoškolci jednu nedelju...
Nema komentara.