Bajka utorkom: Ako ne stižeš sve, do mozga je

Najčešće pitanje koje dobijam je: Kako stižeš sve, majke ti?

Čak i mene uvek ovo pitanje iznenadi i zbuni. Počnem da premotavam svoj život i zapitam se: šta navodi ljude da pomisle da ja postižem sve.

Ajde da vam odam tajnu, ipak je ovo sto prva bajka koju pišem.

#1. Niko ne stiže sve. Totalna je zabluda da postižem sve što sam zamislio. Ne stižem sve i često me to malo jedi. Ranije bih rekao da me to često frustrira, ali ne koristim više tu reč. Umesto toga sam ubacio da me nešto „jedi“. Ova me fraza nasmeje, možda će i tebe, još kad joj dodam „malo“ onda dobijam odgovor na situaciju kada nešto nije baš kako ja očekujem:

Malo se jedim.

Primetite razliku između „Frustriran sam“, „Oću da odlepim, ništa ne stižem“, i „Malo me jedi što ne stižem baš sve“. Omekšajte reči* koje govorite sebi, tj svom mozgu – tu je tajna broj 1.

*cela radionica Besprekorna upotreba reči je satkana baš na ovu temu, držaću je kad nađem vremena

#2. Ne upoređuj se. Porediti se sa bilo kime je suludo. Svi imamo nešto unikatno, svaki DNK je jedinstven i nema stvora na svetu koji ima tvoje i moje osobine, a konstanto se upoređujemo.
Samo pitanje: „Kako ti sve stižeš?“  je zapravo: „Kako ja ne stižem, a ti stižeš“ Normalno je da te to zanima pa ću ti na kraju dati jednu tehniku koju koristim da stignem više.

Ti imaš nešto što niko drugi na svetu ne poseduje, da uradiš nešto što niko drugi na svetu ne može.

Ovo iznad shvati bukvalno i nek ti se ureže u DNK. Kada otkriješ šta je to…ehh biće ti čudesno, bajkovito, što bi rekli mladi „do jaja“ 🙂
I ne upoređuj se.

#3. Vreme ne može da se ima, vreme se stvara. Koliko me je ova rečenica nervirala, možda će i tebe malo jediti, ali je istina: Vreme je isto za tebe, Novaka Đokovića, Johny-ja Teslu i mene. I niko od nas ga na žalost nema. Od nas zavisi samo kako ćemo da ga iskoristimo.

Sebi sam obećao: Svakog utorka napisaću po jednu bajku. Obećanje sebi je važno. Tako čuvaš dostojanstvo. Lako je obećati i ispuniti nešto kada to uradiš javno, pa ti posle glupo da odustaneš. Ovo je teško.

Obećanje sebi gradi dostojanstvo.

Kada sam pogledao svoj raspored. Žena, deca, Garavi pas, dva posla i svako od njih traži svoje vreme, shvatio sam da „Nemam vremena“.

Jedino da ustanem u 5.

Nasmejah se, ali mozak mi je kroz polušalu/polukukanje našao rešenje. Super. Samo ga još treba primeniti.

Prvih dana sam uspevao lako, ne znam za tebe ali kod mene to traje do 5 puta. Toliko me drži entuzijazam, a onda počinje odlaganje… „Uh danas je kiša“, „Bolje je da odspavam i budem odmoran nego da se mučim“, „ajde samo danas da preskočim pa ću od sutra“…
Do mozga je.

Naš mozak ima jednu primarnu funkciju – Da nas po svaku cenu sačuva. Kao neka prebrižna majka nas gleda i kao strogi otac samo odgovara na pitanja. Kada mu postavite u 05.00 pitanje:

Da li da ustanem?

On će potražiti odgovore u podsvesti… tamo je brižna majka koja će ti reći „Ma odmori dete moje još malo“ I tu je kraj. Obećanje sebi propade zbog mišljenja majke.

Ne dozvoli da mozak(majka) misli za tebe. 

Obećanje sebi gotovo uvek ispunim, probaj i ti. Obećao sam tebi jedan alat – kako da ne odlažeš stvari i njega ću ispuniti. Ispuniti obećano drugima gradi kredibilitet, ispuniti obećanje sebi gradi dostojanstvo. Nekako kada ovu reč pročitam, automatski mi se kičma ispravi, probaj:

Dostojanstvo.

Evo i alata koji je kao i svi najbolji alati na svetu jednostavan. Potrebno je samo da znaš da brojiš do 5.

PRAVILO 5 SEKUNDI

Pravilo 5 sekundi je izmislila Mel Robins. Evo moje interpretacije: Našem mozgu, čitaj majci je potrebno vreme da smisli rešenje. Da nas ne bi vodili samo nagoni kao majmune moramo malo promisliti. To je i plus, ali i minus. Da ne palamudim teoriju, evo kako ja to primenjujem:

Ujutru kada zazvoni alarm, brojim u sebi 5, 4, 3, 2 , 1 i ustanem. Fokusiram se samo na odbrojavanje. Šta zapravo radim? Ne dam mozgu da smišlja izgovore. Zadajem mu zadatak: Majko, broji mi unazad do 5 dok ne ustanem.

Kada me povuče na neku lošu naviku. Na primer da pijem pivo, koje sam pio desetinama godina, a ne prija mi više. Iako me kada ga vidim povuče da ga naručim, odbrojim 5, 4, 3, 2 , 1 i dam majci da mi da savet: Nije to dobro za tebe. I poslušam je. Hvala mama 🙂

Kada me deca razjare… usmesto da se odmah izderem… dam mu ga po brojenju 5, 4, 3, 2 , 1… uglavnom me prođe i uspem da kažem na normalan način.

Imaj strpljenja. Sve stvari su teške pre nego što postanu lake.

Srećan utorak svakome ko diše, čim to možeš, možeš i mnogo više.

Johny –  sprljivi 🙂

Prijavite se na besplatni newsletter na
https://subscribepage.io/bajkautorkom

Nikola Petrović Johny je autor popularnog bloga i instagram profila “Sasvim digitalno” i kreator E-booka “Kako uspešno voditi Instagram” koji vam može pomoći da vaše ideje proširite i do vašeg hobija napravite biznis.

Izvor: Detinjarije.com