Bajke o incestu i nasilnoj smrti: Pitali smo psihologa kako roditelji treba da se postave

Srpsku javnost ponovo je uznemirila još jedna knjiga za decu. Na Tviteru je počeo da kruži odlomak iz dečje bajke koji pominje incest. Ovo je samo još jedna u nizu knjiga koje su namenjene deci a koja se čini da je svojim sadržajem i temama neprikladna za njihov uzrast.

Foto: Freepik

Autor: Sanja Dojkić

Druga knjiga “Ne bi voleo da budeš astečka žrtva”, koja ilustruje istorijski događaj i opisuje žrtvovanje dece, takođe je naišla na neodobravanje roditelja. Potom 2014. godine, beogradska Osnovna škola “20. oktobar” nagradila je odlične učenike drugog razreda knjigom u kojoj princ hoće da “kr***e” princezu i “blene u njen grudnjak i gaćice”.

A pre samo nekoliko dana, na internetu je završila stranica iz knjige na kojoj je, iako prikladno ilustrovan za dečji uzrast, odlomak sledeće sadržine:

“Dani su prolazili a kralj se pitao kako će pronaći kraljicu lepšu od njegove žene. Jednoga dana, gledajući svoju ćerku, shvatio je da je ona već postala žena i da je lepša od svoje majke. Ne želeći da prekrši obećanje dato ženi, kralj je rekao ćerki: Kćeri moja, moram ispuniti obećanje koje sam dao tvojoj majci. Ti si jedina žena koja je lepša od nje. Moram te oženiti”.

Srpska internet-zajednica osudila je pominjanje i, možda, normalizaciju incesta u knjizi namenjenoj najmlađima. Sporna bajka, “Magareća koža”, proizašla je iz pera Šarla Peroa, u čijim klasicima poput “Crvenkape”, “Mačka u čizmama” i “Pepeljuge” su uživale generacije porodica nekoliko vekova unazad.

Istraživali smo kako takav sadržaj utiče na razvoj dece.

Deca iz različitih bajki uče o određenim vrednostima na primer, o prijateljstvu, ljubavi, porodičnim odnosima.

Nikolina Milosavljević, dečji psiholog, psihoterapeut i praktičar terapije igrom, navodi za B92.net da su bajke iz prošlosti bile priče iz tadašnjeg realnog života i već tada su nosile određenu pouku.

“Iako su neke bajke pokrivale određene neprijatne teme, koje su zapravo deo života, opet, važno je da se dete upoznaje sa tim temama na različite načine, pa, između ostalog, i kroz čitanje bajki”, smatra Milosavljevićeva.

Iako sada živimo u drugačijem vremenu, u kome se sadržaj za decu mnogo obazrivije bira, Milosavljićeva smatra da će se dete u jednom trenutku u životu sresti sa svim temama, poput smrti, zla, dobra, prijateljstva/neprijateljstva, i da je važno da ih poznaju i razviju određen stav prema tome.

“Nije dovoljno samo dati detetu da čita, već je odgovornost roditelja da sa detetom čita i da razgovara o tim temama na koje nailaze u bajkama”, ocenjuje Milosavljevićeva.

Smatra da je konkretna bajka “Magareća koža” i ideja koju plasira “bolesna” i da je u priči zapravo opisan pokušaj incesta, ali da je i to tema o kojoj treba popričati sa detetom.

“Treba objasniti detetu šta je to incest, zašto je to neprihvatljivo. Kada sa detetom roditelj pričita ovu bajku, to je prilika da dete nauči o toj pojavi, koja je nažalost realnost i u današnjem životu i da razvije kritički stav prema tome”, ističe Milosavljevićeva, dodajući da postoje i druge bajke koje se nama čine manje problematičnim, ali svakako imaju posledice po način na koje će dete da sagledava društvene i međuljudske odnose i sa porukama koje se više ne uklapaju u naš savremeni svet.

“U bajkama poput ‘Uspavana lepotica’, ‘Pepeljuga’ ili ‘Snežana i sedam patuljaka’, možemo uvek da primetimo da su žene postavljene u neki zavisni položaj, gde je njen spas na kraju bio da se devojka uda za bogatog princa i svi su bili srećni i zadovoljni, što sa stanovišta današnjih vrednosti i odnosa društva prema ženi ne treba biti prihvatljivo. Upravo ovakve teme mogu biti predmet razgovora sa detetom gde roditelj može da objasni detetu, dakle i ćerkama, i sinovima da je ljubav važna, ali da je takođe važno pokazivati poštovanje jedno prema drugom, kao što je važna i finansijska nezavisnost oba partnera”, objašnjava ovaj dečji psiholog.

Sadržaj bajke utiče na dete zavisi od njegovog uzrasta i da je zato važno birati bajku u skladu sa detetovim uzrastom, ali i njegovim interesovanjem.

“Same bajke ne moraju da imaju veliki uticaj na psihološki razvoj deteta, već način kako roditelj pristupa čitanju bajke sa detetom, kao i kako objašnjava pojave i teme u toj bajci detetu. Ukoliko dete nema tu vrstu podrške od strane roditelja, onda će ono sadržaj bajki tumačiti u skladu sa svojim ličnim iskustvima, koja mogu biti pozitivna, ali i negativna, i donositi neki svoj lični zaključak o onome što je pročitalo”, navodi Milosavljevićeva za B92.net.

Dodaje da bajke postoje da probude radoznalost, pa ukoliko dete čuje nešto iz bajke, što je njemu nelogično i nepoznato, ono će uglavnom pitati da mu se objasni. “I to su upravo prilike, koje roditelji treba da ‘love’ i da kroz te stvari prezentuju i objašnjavaju svoje lične vrednosti detetu”, navodi ona.

Iz njenog ličnog profesionalnog iskustva, ono što je sama primetila jeste da kada koristi određene priče u cilju terapije, vrlo je bitna ta diskusija sa detetom nakon čitanja priče, “kako bi dete korisne informacije iz te priče dobro procesuirao i integrisalo”.

Bajke, iako crpe inspiraciju iz pravog života, ipak ostaju u domenu imaginarnog, retko kada su bajke zasnovane na pravim događajima sa istorijskim ličnostima. Ali šta se dešava kada predstavljamo deci istorijske događaje, svesni da je čovečanstvo u različitim periodima učestvovalo u nasilju?

“Interpretacije istorijskih događaja i činjenica treba da budu prilagođene uzrastu deteta. Predškolsko dete ne mora da bude upućeno u svaki detalj, ali kako dete raste i sazreva njegovo mišljenje, može se prilagoditi način prezentovanja istorije sa jasnijim detaljima”, objašnjava Milosavljevićeva, ističući da bez diskusije i razgovora sa nekom odraslom osobom o istorijskom događaju, ostavljamo prostora detetu da samostalno zaključuje na osnovu svog pozitivnog i negativnog iskustva.

Milosavljevićeva smatra da bajke treba da nauče decu važnim životnim vrednostima, ali je i čitanje bajki odličan način da se roditelji zbliže, povežu i zabave sa svojom decom. Roditelji treba da prihvate neprijatne teme ukoliko ih bajka obrađuje, čak i one poput smrti, rata, neprijateljstva, ili pak incesta i da ih predstave kao nešto što se dešava u realnom životu, a onda biti tu za dete kako bi mu objasnio te pojave i preneo svoj stav u vezi sa tim, savetuje Milosavljević.

“Kroz to mi učimo dete realnom životu, i na šta sve može da naiđe, kao i kako da se zaštiti. Naravno, i dalje je važno birati teme u zavisnosti od uzrasta i interesovanja deteta”, zaključuje ovaj dečji psiholog za B92.net.

Izvor: B92

Podeli tekst: