Teškoće ne smeju biti tolike da obeshrabre dete, niti toliko male da destimulišu napor. Ovo je osnovni princip od rođenja pa sve do smrti. Mi učimo kroz stvari koje sami radimo.
“Želja deteta da uči je toliko snažna da roditelji samo treba da mu pruže priliku. Dajte detetu šansu da se razvija i njegovi napori će učiniti ostalo. (…) Deca uče sopstvenim tempom i pogrešno je pokušavati da ih forsiramo. Veliki podstrek za napor, tokom celog života, jeste iskustvo uspeha posle početnih teškoća. Teškoće ne smeju biti tolike da obeshrabre dete, niti toliko male da destimulišu napor. Ovo je osnovni princip od rođenja pa sve do smrti. Mi učimo kroz stvari koje sami radimo. Ono što odrasli mogu da urade to je da izvedu neku jednostavnu radnju koju bi dete volelo i samo da izvede, kao što je mahanje zvečkom, a da potom puste dete da nađe način kako se radi. Ono što drugi rade samo je stimulans za ambiciju; samo po sebi to nikada nije vaspitanje.
I, nemojte potpomagati njegov osećaj sopstvene važnosti tako što ćete mu dozvoliti da vidi da ste zabrinuti ako ono ne spava, ili ne jede, ili se ne prazni kao što bi trebalo. Ovo važi ne samo za prvu godinu života, nego još i više u kasnijim godinama. Nikada ne dozvolite da dete misli kako je nužna normalna radnja, kao što je jelo, koja treba da predstavlja zadovoljstvo, nešto što vi želite, i da želite da je dete čini kako bi vas zadovoljilo. Ako tako učinite, dete će uskoro zapaziti da je steklo novi izvor moći, i očekivaće da ga privolite onim radnjama koje bi trebalo da spontano izvodi. Nemojte misliti da dete ne poseduje inteligenciju za takvo ponašanje. Njegove su snage male, a njegovo znanje ograničeno, ali ono ima upravo toliko inteligencije koliko i odraslo lice tamo gde takva ograničenja ne deluju. Ono nauči više u prvih dvanaest meseci života nego što će ikada posle naučiti u istom razdoblju, a to ne bi bilo moguće kada ne bi imalo veoma aktivnu inteligenciju.
Da zaključimo: ophodite se sa poštovanjem čak i prema najmlađoj bebi, kao prema osobi koja će morati da zauzme svoje mesto u svetu. Nemojte žrtvovati njegovu budućnost zbog vaše sadašnje lagodnosti, ili zbog vašeg zadovoljstva da od njega učinite nešto veliko: i jedno i drugo je štetno. Ovde, kao i drugde, kombinacija ljubavi i znanja je neophodna da bi se sledio pravi put.”
Bertrand Rasel, “O obrazovanju i vaspitanju” (Klub NT Beograd, 1996)
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: VASPITARIJE
Zašto u porodice sa troje dece u Srbiji gledaju kao da su nenormalni
A. Milutinović "Mora da ste ludi i hrabri kada čekate treće dete. Da li se slučajno desilo? Kako ćete sada?", ovo su najčešće rečenice koje umesto čestitki čuju roditelji iz...
Mama iskreno: 5 stvari koje neću ponoviti sa drugim detetom
Razlika u brizi za prvo i drugo dete i te kako postoji, koliko god to neki roditelji ne žele da priznaju. Stefani Houp, autorka članka za Kidspot, podelila je pet...
Jung: Žmureći na svoje nedostatke, odrasli se dočepao vaspitavanja deteta
U odraslom se krije dete, večito dete, koje se još uvek formira, nikad kompletno, kome su potrebni stalna nega, pažnja i odgajanje. To je deo ljudske ličnosti, koji želi da...
Reč psihologa: Zašto su svađe između braće i sestara zapravo dobra stvar
Bilo da je razlog svađe običan keks, igračka ili nešto ozbiljnije, jednostavno morate prihvatiti da je to nešto što je normalno i nešto što je nemoguće izbeći. Ipak, prema mišljenju...
Nema komentara.