Blago zapostavljanje bolje od zaštitničkog roditeljstva

Deca se danas ne vaspitavaju, samo se čuvaju od života

Svaki roditelj je u iskušenju da pretera u roditeljstvu. Ima puno onih koji konstantno jure za detetom braneći ga od svake nepravde, štiteći ga od drugih, pomaganjem u svakodnevnim zadacima itd. Postoje i oni roditelji koji veruju da moraju stalno da nose dete ili dele krevet sa njim kako bi ostvarili sigurnu vezu. U svim svojim formama, „preterano roditeljstvo“ izgleda sasvim logično gledano sa strane. Roditelji žele da im deca rastu osećajući se voljeno i srećno.Međutim, kako navodi Psychology Today, ovo pokazuje opšte nepoverenje roditelja, kako u druge roditelje tako i u različite institucije i ustanove, koje ih tera na preveliku brigu i zaštitu dece. Oni precenjuju sopstveni uticaj na razvoj deteta. Ovo takođe pokazuje i nepoverenje roditelja u prirodan tok razvoja i dečiju spontanu želju za učenjem. Oni nemaju poverenja u činjenicu da se privrženost razvija i nastaje iz normalne brige o bebi. Nagon roditelja da intervenišu postaje još jači kada oni decu vide kao surogate za ispunjenje sopstvenih želja i snova.

Zanimanje roditelja: smarač

Međutim, redovno uskakanje da bi se se odrasla deca zaštitila od stresa – pretpostavljajući da smo im potrebni u svakom trenutku kako bi se osećala sigurno – šteti njihovom razvoju na duge staze. Studija nekoliko stotina različitih odnosa između roditelja i dece pokazala je da roditeljstvo koje nije u skladu sa uzrastom deteta stvara besciljne ljude sklone depresiji sa manjkom sposobnosti da naprave plan i sprovedu ga u delo. Ne dozvoljavajući deci da se „sapliću“ na male stvari, roditelji sprečavaju razvoj veština preživljavanja i razvoj samopouzdanja, što prouzrokuje dugoročnu zavisnost i oslanjanje na roditelje.