Ne dozvoljavajući deci da se „sapliću“ na male stvari, roditelji sprečavaju razvoj veština preživljavanja i razvoj samopouzdanja,
Da li ste među onim roditeljima koji stalno „zuje“ oko deteta, proveravaju ga i kontrolišu šta radi ili onaj koji će sačekati pre nego što priskoči u pomoć? Američki časopis Psychology Today bavio se temom važnih životnih lekcija i u njih uvrstio lekciju iz roditeljstva tvrdeći da je zaštitničko roditeljstvo štetnije od „blagog zapostavljanja“. Evo i zašto.
Deca se danas ne vaspitavaju, samo se čuvaju od života
Svaki roditelj je u iskušenju da pretera u roditeljstvu. Ima puno onih koji konstantno jure za detetom braneći ga od svake nepravde, štiteći ga od drugih, pomaganjem u svakodnevnim zadacima itd. Postoje i oni roditelji koji veruju da moraju stalno da nose dete ili dele krevet sa njim kako bi ostvarili sigurnu vezu. U svim svojim formama, „preterano roditeljstvo“ izgleda sasvim logično gledano sa strane. Roditelji žele da im deca rastu osećajući se voljeno i srećno.Međutim, kako navodi Psychology Today, ovo pokazuje opšte nepoverenje roditelja, kako u druge roditelje tako i u različite institucije i ustanove, koje ih tera na preveliku brigu i zaštitu dece. Oni precenjuju sopstveni uticaj na razvoj deteta. Ovo takođe pokazuje i nepoverenje roditelja u prirodan tok razvoja i dečiju spontanu želju za učenjem. Oni nemaju poverenja u činjenicu da se privrženost razvija i nastaje iz normalne brige o bebi. Nagon roditelja da intervenišu postaje još jači kada oni decu vide kao surogate za ispunjenje sopstvenih želja i snova.
Zanimanje roditelja: smarač
Međutim, redovno uskakanje da bi se se odrasla deca zaštitila od stresa – pretpostavljajući da smo im potrebni u svakom trenutku kako bi se osećala sigurno – šteti njihovom razvoju na duge staze. Studija nekoliko stotina različitih odnosa između roditelja i dece pokazala je da roditeljstvo koje nije u skladu sa uzrastom deteta stvara besciljne ljude sklone depresiji sa manjkom sposobnosti da naprave plan i sprovedu ga u delo. Ne dozvoljavajući deci da se „sapliću“ na male stvari, roditelji sprečavaju razvoj veština preživljavanja i razvoj samopouzdanja, što prouzrokuje dugoročnu zavisnost i oslanjanje na roditelje.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
“Bože, gde sam pogrešila?” ili nema goreg od nezahvalnog deteta
'Pitam se: da li ga je previše volela? A, kako se može premalo ili previše voleti sopstveno dete? Je li ćutala kada je još kao mlađi digao glas na nju,...
Pet stvari na koje treba da mislite kad se obraćate detetu
Stručnjaci stalno naglašavaju koliko je važna komunikacija sa decom, čak i kad su ona mala. Skupili smo na jednom mestu nekoliko veoma korisnih saveta koji će vam pomoći da poboljšate...
Detetu nije potrebna „požrtvovana“ mama
Na formiranje mojih vaspitnih nazora uticaj su izvršile dve žene. Obe su imale malo preko pedeset, obe su imale muževe, decu, unučad, i obe su radile sa mnom u jednoj...
Ovako počinje sistem(at)sko upropašćavanje rođene dece
Zovem juče s posla najstariju kćerku i razgovor teče otprilike ovako: – Srećo, kako si, šta radiš? Jesi li jela? Jesi li se umorila danas u školi? – Mama, dobila...
Nema komentara.