Roman Boje drugarstva vešto primenjuje savremene narativne metode, a na tematskom planu, otvoreno i bez predrasuda, prikazuje aktuelne probleme mladih, na prvom mestu sve prisutniju diskriminaciju i vršnjačko nasilje.
Glavni likovi ovog romana su Viktor, duhovit, osećajan i načitan tinejdžer, koji se bavi modernim plesom, i Marko, njegov hrabri i pravdoljubivi prijatelj, ne toliko naklonjen knjizi, koji trenira fudbal. Njihovi likovi ne samo da su građeni po principu suprotnosti, već su oni i nosioci dva narativna toka koji počinju kontrastnim replikama na kraju i početku svakog narednog poglavlja. Ova zanimljiva pripovedno-kompoziciona tehnika na kraju potvrđuje snagu prijateljstva sposobnog da prevaziđe sve razlike, jer se njihove replike spajaju u jednu sa istim značenjem: Ti si moj najbolji drug. I ti si moj najbolji drug.
Pored Marka i Viktora u romanu je prisutan veliki broj likova, koji oslikavaju neke od tipičnih karaktera i tipova ličnosti. Tu su: Slaven, glavni negativac i nasilnik, Tamara, Markova devojka i Viktorova najbolja drugarica, impulsivna, otvorena i pravdoljubiva tinejdžerka, Sandra, brbljiva, sujetna i sklona spletkama devojčica… Na taj način Marković stvara likove koji su nosioci tipičnih osobina današnjih tinejdžera i prikazuje čitaocima koliko je ta populacija iznijansirana, kompleksna, sa brojnim socijalnim, ali i individualnim motivacijama i faktorima koji su ih izgradili da budu baš takvi. I ne samo to, svojim govorom, blago žargonizovanim, ali sa neophodnim poštovanjem književnojezičke norme i uljudne komunikacije bez vulgarnosti, svi ovi likovi su i glas svoje generacije, polifon i iznijansiran osećanjima, osobinama i namerama, kao i oni sami.
Bez obzira što su građeni po uzoru na modele iz stvarnosti, najveći broj likova je dat u procesu svoje evolucije. Dok čitamo roman, mi možemo pratiti kako se na primer Marko menja od zbunjivog dečaka koji ima problem da verbalizuje svoje misli i osećanja, koji nije u potpunosti sposoban da prihvati drugačije od sebe, do samouverenog i požrtvovanog prijatelja spremnog da poštuje i brani različitost, a pobuni se protiv nasilja i diskriminacije. S druge strane, čitajući roman, i mi kao čitaoci se menjamo: uviđamo da svet nije crno-beli, već šarenolik, sa mnoštvom nijansi koje isprva možda nismo uočavali. Na taj način roman Boje drugarstva kod čitalaca izaziva svojevrsno otrežnjenje i oslobađanje od nasleđenih predrasuda i zabluda.
Roman Boje drugarstva, uzbudljivo, nelicemerno, književno i pedagoški uspelo štivo za tinejdžere, predstavlja glas generacije koja je odrasta uz TikTok, Instagram i druge vizuelne sadržaje savremene tehnike, ali i generacije koja se bori sa nasleđenim tabuima i predrasudama. Pored toga što će se današnji tinejdžeri lako prepoznati u ovom romanu i identifikovati sa likovima, čemu doprinose i majstorske ilustracije akademskog slikara i ilustratora Igora Krstića, on može biti i dobar pedagoški podsetnik odraslima, kako roditeljima tako i onima koji su profesionalno upućeni na rad sa decom.
Izvor: Detinjarije.com
