Branislav Brana Cvetković je jedan od nezasluženo zaboravljenih pesnika za decu. Rođen u Kraljevu 1874. godine, bio je savremenik Branislava Nušića, a zajedničko im je to što su slatko zasmejavali srpski narod. Sa Nušićem je osnovao i prvo srpsko dečje pozorište.
Pripremila: Jasmina Jovanović
Jedno vreme, ime Brane Cvetkovića je bilo sinonim za smeh. Ljudi iz čitave Srbije su putovali u Beograd na njegove predstave, po porciju smeha i razbibrige.
Svestran još kao dete, Brana je u Minhenu studirao slikarstvo i glumu. Međutim, nije odoleo ni izazovu štampane reči. Najpre izdaje satirični list «Satir», a potom pozorišni list «Gluma». Prvi je došao na ideju da osnuje udruženje glumaca, a onda i vodviljsko satirično pozorište «Orfeum» u Beogradu. U njemu je bio sve: pisac, glavni reditelj, glumac, scenograf, kompozitor, učitelj mladim glumcima…
Smeh kao pokretač
Smeh je bio Branina inspiracija i cilj. Upravo u jednoj od njegovih priča za decu «Cerekalo», nalazi se njegov moto: «To je što vi niste znali, Smeh vam fali! Gde smeh vlada, nema plača! Vedra duša snagu jača i veseo život sprema, a turoba snage nema!».
Čika Brana deci…
Branislav Cvetković je i jedan od pokretača «Politike za decu», u kojoj je radio celu deceniju, pred Drugi svetski rat. Za «Politiku» 
namenjenu najmlađima je pisao i crtao, a njegova popularnost je bila tolika – da su mu pisma koja su mu slala deca, naslovljena samo sa «Čika Brana», stizala iako na njima nije stajala adresa. Taj podatak dovoljno govori o njegovoj popularnosti.
Izuzetno stvaralaštvo
Nažalost, Brana je umro 1942. godine, usred rata, ne stigavši da svoje rukopise uobliči u zbirke. Njegove rimovane pripovetke su jedinstvene u srpskoj poeziji za decu, a stihovi jednostavno očaravaju mališane. U njima susreću skakavce i komarce, koke i piliće, pečurke i lonce… i razna druga «čudesa». Čika Branini likovi prosto plene: Ranko Neopranko, muha Zunzara plavoruha, mlad komarac tankog struka po imenu Zujić Zuka, mišić Micko Svebigricko, slaba žaba Kreketuša Puniguša, Zečinjak Kupušnjak, Medo Medenjak…
Neka od dela Brane Cvetkovića su «Nevidiš», «Zunzarina palata», «Predstava u praznoj šupi», «Priča o Valjušku», «Cerekalo», «Nasmejani mrgud»…
Život kao anegdota
Za život Brane Cvetkovića je vezano dosta anegdota, uključujući i dramatičnu situaciju kada su ga roditelji jedne zime izgubili u snegu, bežeći pred turskim nasiljem. Srećom, ubrzo su ga našli.
Odrastavši u Beogradu, u Hilandarskoj ulici, Brana je zabavljao komšijsku decu izvodeći predstave u podrumu svoje kuće. Tu je bio i glumac, i scenograf, i reditelj, i kostimograf – kao što je radio i 
kasnije, u «pravom» pozorištu.
Kada ga je žandar jedne noći pitao u gluvo doba šta on to radi čitavu noć kada sav svet spava, Brana je odgovorio vedro kao i uvek – da mesi hleb! Potom je začuđenom čuvaru reda objasnio da piše za novine koje mu plaćaju za to… pa on posle kupi hleb!
Širok Branin opus i oko dve hiljade pesama za decu izgleda da nisu bili dovoljni srpskoj kritičkoj misli da ga zasluženo ovenča slavom. Neumoljivo su ostali «gluvi» za Branino stvaralaštvo. Ostaje nam da se nadamo da će neki novi klinci otkriti čari njegove poezije, i da će ih preneti na pokolenja koja dolaze.
Ranko neopranko
Dok je bio sasvim mali,
Vrištao je kad ga prali!
A kada je bio veći, umeo je i uteći!
Umeo je da se skrije,
Da ga mati ne umije!
Na blato se sasvim sviko,
Beše prljav kao niko!
Drugovi ga zato zvali,
Baš u zbilji, ne u šali –
Mali Ranko Neopranko!
Zimska pomoć
Kad sekica jutros dobi
Doručak u toploj sobi,
Uzdrhtala kao klas!
Pod prozorom, usred ciče,
Zapištalo gladno ptiče,
Pa mu seka čula glas.
Da okusi nije htela,
Nego reče: «Od svog jela
Prvo gladnoj ptici daj».
U žalosti za ptičicom
Zahvatila kašičicom
Ponajveći zalogaj.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: STVARAOCI ZA DECU
Ljubivoje Ršumović: Sve se formira u detinjstvu, najčešće naši vlastodršci to ne razumeju
Pesnik, pozorišni i televizijski autor za decu Ljubivoje Ršumović za Tanjug ističe da u današnje surovo vreme u kome se dešavaju mnoge zastrašujuće situacije, roditelji uvek moraju da budu ikona...
Iz dečijih klasika uklanjaju reči kao što su „debeli“, „majka“, “otac” i uvode „prikladne“
Dečiji klasici jednog od najpoznatijih britanskih pisaca Roalda Dala prepravljaju se da bi se uklonili svi potencijalno uvredljivi i zastareli izrazi. Reč je o naslovima kao što su „Čarli i...
Desanka Maksimović: U susret proleću
U brestovom žbunu na proplanku živele tri skromne travčice: o svom odelu nisu se brinule, išle su goluždrave kao jednodnevni ptić. Žbun nije bio mnogo prostran, ali za njih je...
Ljubimci pomažu deci da izgrade samopouzdanje
Svima nama je povremeno potreban jedan mali, žuti pas, da zamaše repom i podseti nas na to da imamo moć da menjamo i sebe i svet oko sebe Mali pas...
Nedavno smo otkrili Zunzarinu palatu, šaljivu poemu, koju je ćerka brzo naučila, a potom napravila predstavu. Preporučujemo od srca!