Da li ste primetili da vaš pas zastane ispred televizora kada se pojavi životinja na ekranu? Ili da mirno leži dok slušate muziku, kao da uživa u svakom tonu?
Tinejdžer koji se ceo dan kontroliše u školi, u društvu i na mrežama, kod kuće često „pukne“. Ne zato što ne poštuje roditelje, već zato što više nema snage da glumi da je dobro.
Deca sa ocem koji je ulagao u njih i provodio vreme s njima imaju više šansi da steknu emocionalnu sigurnost. To im daje samopouzdanje da istražuju i izlaze iz sigurnosti poznatog okruženja.
U svetu u kom se stalno govori o pozitivnom razmišljanju, motivaciji i „lepšoj strani života“, roditeljstvo lako sklizne u zamku toksičnog optimizma – ideje da su negativne emocije nešto što treba brzo popraviti, potisnuti ili preskočiti.
I danas svedočimo pričama o detetu koje tek treba da se rodi, a koje u, još uvek brojnim slučajevima, treba da zasluži radost zbog svog dolaska, i to kako – odgovarajućim polom
Srednja deca su samostalna, pokušavaju izgladiti nesporazume u porodici, opuštena su i dosta se oslanjaju na međuljudske odnose van porodice. No, mogu biti i ljubomorni, buntovni, nesigurni i manipulativni.
Cilj je da se poruka „Svaka reč se računa” čuje u što širem društvenom prostoru i podstakne razgovor među decom, roditeljima, nastavnicima i širom javnošću.
Iz njene je škole potekao čitav niz životno važnih stavova pa donosimo samo mali deo svih njenih velikih mudrosti. Jedan od saveta jeste da deca najviše upijaju i uče iz onog što ih okružuje
U poslednje vreme pojavljuje se sve više kritika ovog pokreta, ne samo zbog nezadovoljavajućih rezultata, već se u pitanje dovodi i njegova bezbednost.
