Za mnoge porodice leto je vreme odmora, slobode i predaha od školskih obaveza. Ipak, kod pojedine dece i tinejdžera prelazak iz ustaljenog školskog ritma u opuštenije letnje dane može da izazove osećaj anksioznosti.
Roditelji često traže „magični broj”. Da li je to osam? Deset? Dvanaest? Zanimljivo je da u mnogim zemljama zakon ne određuje minimalni uzrast deteta za ostajanje kod kuće bez nadzora.
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
„Dečiji naučni karavan” donosi novu dinamiku: ova jedinstvena avantura pakuje kofere i stiže direktno na Lidl parkinge u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Požegi, kao i na posebno odabrane lokacije u Kragujevcu, Subotici, Zrenjaninu, Šapcu, Kraljevu i Novom Pazaru.
Jul je mesec kada se svet čini najživljim. Dan traje duže nego što nam treba, večeri su tople i mekane, a priroda je u punoj zrelosti. Sve je nekako zlatno, zasićeno, ispunjeno. I baš u tom periodu, kada leto dostiže svoj vrhunac, rađaju se sasvim posebne julske bebe.
Doneti dete na svet tek je prvi stepenik u preuzimanju odgovorne uloge roditeljstva. Dati svoj puni doprinos u procesu socijalizacije i razvoja samostalne ličnosti uz puno uvažavanje ličnih osobenosti, ali i moralnih načela – proces je koji traje godinama, i to bez pauza.
Istraživanja pokazuju da deca koja su odrastala tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka nisu postala stabilniji ljudi zato što su imala bolje roditelje ili kvalitetnije obrazovanje, već zato što su mnogo ranije naučila da se nose sa problemima, međusobnim sukobima i dosadom.
Samokontrola se može definisati kao sposobnost da „upravljamo našim jakim osećanjima tako da ih možemo doživeti bez da se osećamo preplavljeno ili da se ponašamo na način koji šteti nama i drugima.“
Srbija ima jednu od najboljih nastavnica na svetu, koja putem savremenih tehnologija menja tradicionalne metode nastave. – Šta u školama trenutno rade nastavnici u Bugarskoj i Mađarskoj
Psiholog Nataša Janković o pripremi dece za polazak u prvi razred: Mališani koji su išli u vrtić lakše se adaptiraju . Dete treba bodriti rečima “ti si sposoban i pametan, snaći ćeš se i u školi”
Nastavnici koji odbijaju da spuste kriterijume u ocenjivanju, trpe posledice, od pritisaka do suspenzija i smanjenja plate, tvrde u prosvetnim sindikatima.
