TINEJDŽERI

Iz ugla jedne tinejdžerke: Vikend kada roditelji emigriraju

Svake godine, tradicionalno, poslednje subote u septembru održava se roditeljski sastanak. E, o tome ću. Samo, ova priča počinje mnogo ranije…

Sigurna sam da svako ima sposobnost da iznese svoju priču. I svako ima nešto lepo što bi trebalo da ostavi za sobom.

Ne pravite se važne što imate sina nego kada od njega napravite čoveka. E tada ću vam se pokloniti i skinuti kapu.

I tako rastemo naviknuti da smo mi krivi za sve. I da se osećamo loše. I da se izvinjavamo. I da još i poverujemo u to. Jer kako drugačije?

Neću napisati njegovo ime. Kada je pošao u prvu godinu srednje škole doživeo je, kako vi odrasli to kažete, “vršnjačko nasilje”.

Pita on nju: „Gde je programer?“ a ona kao iz topa kaže: „Ko? Ona baraba?

Sačuvajte decu od “ne zna se ni ko pije ni ko plaća” sistema.

Ako su vaši sukobi sa roditeljima postali normalna pojava, preuzmite inicijativu. Ako to ne uradite spremite se na doživotno komplikovan odnos.

Dadoše mi onu „skuplju“, moderniju… Ma ok. Daj šta daš samo da se više rešimo korone, maski, testova…

Kaže čitateljka „A šta ako je jedan roditelj glup a drugi pametan?“ E… to je jedna velika muka. Baš, baš…