Novi načini vaspitanja dece doneli su nove „pedagoške patologije” u vidu sindroma razmaženog deteta i sindroma prezaštićenog deteta. Iako je izvestan broj dece istovremeno razmažen i prezaštićen, između ova dva sindroma postoji velika razlika.
Tijana Vraneš je psiholog psihoterapeut, mama dva dečaka i autorka novog priručnika za roditelje u izdanju Kreativnog centra “Prva godina u džepu”. Tim povodom, sa autorkom smo ragovarali o njenoj knjizi, zamišljenoj kao pomoć mladim roditeljima da što lakše i što bezbrižnije prođu kroz period od bebinog prvog plača koji se…
Ako je dete već razmaženo, a roditelj popustljiv, tada roditelj mora prvo da promeni svoju unutrašnju logiku koja je njegova „slaba tačka“ zbog koje popušta detetu. Ukoliko to ne uradi, saveti ne pomažu, jer ih neće primeniti dosledno.
Kad su pitali Gadamera, poznatog nemačkog filozofa i pedagoga: „Kako da vaspitamo svoju decu i mlađe generacije?”, on je rekao: „Vaspitajte prvo sebe. Onda će vam samo doći kako da vaspitate svoju decu, mlade generacije”. „A kakvo obrazovanje da im damo?” Kaže: „Obrazujte prvo sebe. Tu ćete naći odgovor kako da obrazujete svoju decu”.
Roditelj treba da uči dete da pravljenje grešaka nije znak da je neko glup i nesposoban, već da je to nešto što je normalno za svaku početnu aktivnost.
Kada se uspostavi simbioza između majke i deteta, pojavljuje se strah da bi ona mogla da bude narušena ili prekinuta – da majka i dete mogu da budu razdvojeni. Kako je reč o razdvajanju ili separaciji, govorimo o strahu od razdvajanja ili separacionom strahu.
