"Da bi religija i vjera opstale moramo da ih osavremenjujemo. Moramo da ih modernizujemo, da bi postali dio života koji može da nas prati” - smatra prof. Dr Jasna Bajraktarević
U svojoj oblasti je izuzetno cenjen stručnjak, Dr Nera Nejtan je više puta govorila za New York Times, HuffPost, Forbes.com, ABC News i tako dalje. Na svom Instagram profilu deli savete koji se tiču brige o koži i dermatologije.
Jedna od tema kojih se dotakao tiče se usađenih obrazaca koje svi mi dobijamo tokom odrastanja u porodici i koliko ti usvojeni obrasci utiču na naše kasnije odnose i posao.
Kako su deca učila kroz istoriju i šta im je bilo od najveće pomoći u razvoju? Da li i danas dobijaju šta im je potrebno i koji je to ključni faktor zdravog razvoja mozga?
Redovna profesorka na Odeljenju za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Jelena Vranješević, gostujući u podkastu Agelast skrenula je pažnju na veoma značajan problem i propust u našem obrazovanju
Kada bi me neko ovih dana anketirao, i pitao koju reč najčešće koristim otkad sam postala majka, ne bih uopšte morala mnogo da razmišljam. Sasvim izvesno, prvo mesto na listi zauzela bi reč „Požuri“, odmah za njom bi bila „Hajde“ i podjednako dosadna i neizbežna „Zakasnićemo“.
Kreplji su potencijalni prenosioci zaraznih bolesti pa nije loše da naučimo da se zaštitimo od njih, ali i da umemo da postupimo pravilno kad ih pronađemo na koži deteta.
Usporavanje ili potpuni zastoj u rastu treba otkriti pre polaska u školu. Do početka puberteta mališani dostignu 85 odsto konačne visine, a u adolescenciji mogu da narastu još oko 15 do 20 centimetara
