U centru grada: besplatno voće i povrće za svakoga

Svačije dvorište

Tikvica više nema – ubrane su. Još se samo tu i tamo prepoznaje žuti plod. Ali, zato je bundeva ogromna. „Nju se još niko nije usudio da ubere“, kaže gospođa Fajfer, dok uživa u sunčanom danu i šetnji sa svojim malim psom Lucom Gasi. „Čekam kako bih krišom mogla da čupkam grožđe“, namigne ona i polako produži dalje. Luc njuška narandžaste cvetove potočarke uz put. Kad god se on želi približiti, ona ga brzo, ali s osećajem povlači dalje.

Branje dozvoljeno, ali tek kada su svi plodovi zreli

 

Mušmule, dunje, kaki – uzduž gradskog bedema u Andernahu, uz grašak, jagode i ostale uobičajne biljke, napreduju i već zaboravljene voćke. Nekoliko metara dalje između kupusa i kelerabe na jednom znaku stoji natpis „Nije zrelo za berbu“. „Nemamo problema s vandalizmom otkako gredice nasađujemo voćem i povrćem“, priča Karl Verf iz Kancelarije za mlade i suorganizator ovog projekta pod nazivom „Jestivi grad“. Jedini problem je što građani beru plodove, iako oni još nisu dovoljno zreli ili narasli.

„Branje dozvoljeno“ umjesto „Prolaz zabranjen“

Ali to je i razumljivo. Ko vidi svetlozeleno grožđe na suncu, dobija želju da ga za nekoliko nedelja i pojede. „S našim smo ‘jestivim’ gradom verovatno dotakli duh vremena. „Ljudi imaju želju za osvajanjem grada i obrađivanjem zemlje“, kaže Verf. „Urbano baštovanstvo“ je moderna krilatica za ovu pojavu. Neobrađena zemlja, kružni tokovi ili zeleni pojasevi između saobraćajnica postaće povrtnjaci za svakoga.

U vrtu ima voća i povrća za svakoga

 

Bilo blitva ili kupus – razne šarene vrste povrća u gradu na Rajni ne treba samo da ozelene javni prostor, već da služe i za podizanje ekološke vrednosti grada. Na malim trgovima i uglovima zgrada stoje drvene kutije s biljnim mešavinama. Građani beru ono što je grad posejao. „Salatu i kupus sam već jednom uzela“, kaže žena, koja provodi svoju pauzu za ručak na osunčanoj klupi. Jedna majka gura dečja kolica po baštenskoj stazi. Po njoj šetaju i vlasnici pasa. Smatra da je odlična ideja što svi mogu da je koriste. Dok šeta, uvek gleda i zrele plodove. Da li se zabrinula da bi ono što ostaje od četveronožaca moglo smanjiti želju za jelom voća i povrća koje se nalazi uz put? Gospođa odmahuje glavom. „Po mom dvorištu trče mačke i kune. I poljoprivrednici koriste đubivo – to se može oprati.“

Jačanje turizma

Zanimanje za “Jestivi Andernah” je ogromno. Karl Verf vodi grupe novinara i međunarodnih delegacija niz ulice kako bi im pobudio interes za bašte u gradu. Na dodatnom prostoru izvan centra uzgajaće se komercijalno voće i povrće – bez staklenika, u skladu s godišnjim dobima. To je vrt koji će služiti kao model tzv. večnim kulturama. Tamo će se držati i retke i ugrožene vrste svinja, kokoški, goveda i ovaca. Za regionalne i sezonske proizvode i na tržištu postoji veliko zanimanje.

Podsticaj za turizam u Andernahu

 

Koncept privlači turiste. „Došli smo u Andernah posebno zbog projekta ‘Jestivog grada’,“ kaže jedan bračni par. „Zanimaju me zeljaste višegodišnje biljke. Naša bašta je ispunjena njima. Kod nas u bašti nema ruža, samo čičak i kupus“, kažu. Sa šeširom i ruksakom prolaze kroz gradska vrata i slede označen put.

Mnogostruka korist

Gredice se zasigurno moraju intenzivno održavati, ali isplati se ulagati vreme u ovaj projekt. Karl ponosno priča turistima koji se raspituju o imenima raskošnih cvetnica u lejama – iako su to zapravo sadnice krompira i raznog bilja. Usred leja, neki ljudi kopaju zemlju i uklanjaju korov. Projekat ima i jednu društvenu komponentu: dugotrajno nezaposleni i tražioci azila se pripremaju kako bi ovde počeli da rade – to je jedan celoviti i održivi pristup, kaže Karl Verf.

U vrtu ima i vinove loze

 

„Radujem se poslu ovde, jer opet imam redovnu dnevnu rutinu“ ispričao nam je radnik, koji bi radije ostao anoniman. Iako ga svi mogu videti kako kleči između cveća i leja s povrćem, ipak mu je neugodno da govori o svojoj nezaposlenosti. Ipak, naglašava kako mu je nešto ipak važno: s ovim poslom može društvu vratiti uslugu za to što ga je finansijski podržavalo kada mu je bilo teško.

Izvor: Dojče Vele