Četiri greške kojima ubijamo dečju kreativnost

Nesvesnim i uvek dobronamernim roditeljskim postupcima, kao i željom da osiguramo uklopljenost darovite dece u društvenu okolinu i nastojanjem da ih zaštitimo od nerealnih snova, otupljujemo četiri oštrice njima urođene kreativnosti: smisao za drugačije, hrabrost, uverenje da nema nemogućeg i samostalnost

Piše: Maja Jerčić

Jedna od glavnih karakteristika darovitosti, uz visoke intelektualne sposobnosti, jeste drugačije viđenje sveta oko sebe. Velika stvaralačka snaga darovite dece omogućava im da vide krug tamo gde svi drugi vide kocku, da čuju pesmu, tamo gde drugi čuju šum, da prepoznaju potencijal tamo gde drugi vide nemogućnost. Darovitost je dar posebnosti u percepciji, interpretaciji i stvaralaštvu; a tu sposobnost misaone i duhovne kreacije u svakodnevnom jeziku nazivamo kreativnošću i originalnošću.

Naše vreme i društvo reklamiraju kreativnost i originalnost kao najpoželjnije odlike savremenog čoveka. U oglasima za posao ističe se kako se traži kreativna osoba puna ideja, u školskim kurikulumima uredno piše da obrazovanje mora da razvija kreativno mišljenje, a ekonomske analize upozoravaju da inventivnost pokreće nacionalnu i globalnu ekonomiju. Sve u svemu, kreativnost i originalnost doživljavaju svoju renesansu, cvetajući kao društveni ideali na kojima treba da se zasnivaju moderno vaspitanje i obrazovanje, razvijena ekonomija i napredna društvena zajednica. Nema profesora, vaspitačice u vrtiću, marketinškog stručnjaka, prodavačice, menadžera, bakice iz Pinosave ili uzgajivača malina koji će demantovati značaj kreativnosti i originalnosti u današnjem svetu.

To je tako u teoriji. Praksa je pomalo drugačija. Vaspitanje i obrazovanje se prema ovim dvema modernim božanstvima često odnose kao prema jeretiku čije krivoverstvo treba iskoreniti strogim uputstvima i pravilima, a svako se ”zastranjivanje” od utvrđene norme sankcioniše lošom ocenom, negativnim komentarem, kritikom, nerazumevanjem i osudom. S obzirom na njihov urođen smisao za drugačije i potrebu za ispoljavanjem toga smisla, darovita deca najviše su izložena nerazumevanju okoline i negativnim reakcijama na izraze kreativnosti. Okolina to gotovo uvek čini nesvesno, bez loše namere, ali s lošim dejstvom.

Kao u pesmi Dobriše Cesarića: Teče i teče, teče jedan slap/ što u njem znači moja mala kap?, zbir roditeljskih postupaka i postupaka nastavnika kao kapi koje naizgled, pojedinačno i zasebno gledano, nemaju nekog presudnog uticaja na razvoj kreativnosti ili nekreativnosti, na kraju se stapaju u slap i presuđuju postojanju ili odsustvu te osobine.

Kako bismo osvestili eventualne ”packe” koje povremeno dajemo kreativnosti i tako gušimo potencijalnu darovitost deteta, nabrojaćemo one ”najtradicionalnije”, grupisane u četiri tipa i povezane s glavnim obeležjima kreativnosti.

Postoji jedan ispravan način, sve ostalo je neispravno

Kreativnost znači smisao za drugačije. ”Cvet ne izgleda tako”. Ponekad već kod crtanja svojim komentarima i ”savetima” možemo da postidimo i obeshrabrimo kreativne i originalne izraze dece. Ako dete umjesto latica nacrta propelere kao na vetrenjači i lišće oboji ljubičasto, a mi njegovu viziju cveta popratimo komentarom kako ,,je lišće zelene boje”, a latice ne izgledaju tako”, lupili smo kreativnost po prstima i ona se preplašeno povlači u sigurno okrilje ”zadanog” i ”ispravnog” sveta.

Kako da darovita deca zadrže i razviju svoj poriv za razmišljanjem ”izvan kutije”, kada nizom ovakvih postupaka oko neograničenosti njihova uma gradimo ograničenu mentalnu kutiju ”ispravne” percepcije, oivičenu bodljikavom žicom -kako preslobodoumne misli slučajno ne bi prebegle u zabranjeni svet neispravnog.

Podeli tekst:

1 2 3 4 Sledeća strana