Podela na moguće i nemoguće
Kreativnost znači uverenje da nema nemogućeg. Dete: „Kada porastem dresiraću mrave da igraju akrobatski rokenrol“. Roditelj: „Ali mravi ne mogu da nauče akrobatski rokenrol, to je nemoguće“.
Deci, pogotovo darovitoj deci, malo se toga čini nemogućim, sve dok ih razočarani svet odraslih ne nauči da se MOŽE malo toga, odnosno da je moguće jedan mali gotovo presušeni potok, a da je nemoguće veeeeeliki nepregledni okean, odnosno da se mnogo toga NE MOŽE. Naravno da afirmativne reakcije na ovakve i slične izjave deteta neće rezultirati time da dete odrasta s opsesijom da mrave nauči da igraju akrobatski rokenrol, već će mu pomoći da razvije samopouzdanje u pogledu sopstvenih misli i ideja, dok će mu suprotne inhibirajuće reakcije potkresati krila i smanjiti šanse da sebi jednoga dana postavlja velike ciljeve i ima velika očekivanja od sebe samoga. Sama je kreativnost duhovno-intelektualna snaga koja, kombinujući elemente zadatog i mogućeg, prodire u sfere nemogućeg. Kreativnost od NE MOŽE, stvara MOŽE.
