- Prestanite da govorite „Mi“. Nemamo „mi“ utakmicu, niti „mi“ upisujemo fakultet. Naša divna, dragocena čeda su naši sinovi i ćerke, i kada prestanemo da ih oslovljavamo sa „mi“, možemo da počnemo da im se sklanjamo s puta, kako bi mogli da sami usmeravaju svoje živote i ostvaruju svoje snove.
- Prestanite da omalovažavate druge odrasle osobe koje imaju važnu ulogu u životima vaše dece. Suviše lako upadamo u sukobe sa učiteljima, nastavnicima, direktorima, trenetima. Mislimo da znamo bolje od njih, ali uglavnom – ne znamo. Dozvolimo deci da nauče da se zauzmu sama za sebe, da nauče kako se razgovara sa odraslima. Detinjstvo je vreme kada treba da savladaju tu veštinu.
- Ne radite njihov posao umesto njih. Ne provodite previše vremena pomažući im oko domaćih zadataka, referata i naučnih projekata.
- Pustite ih da se osamostale. Šaljite ih u kupovine, dajte im zadatke i odgovornosti u domaćinstvu, nek nauče da sami kuvaju, sami rade domaći, sami brinu o rokovima. To nije zanemarivanje, već naša obaveza. Moramo da se izmaknemo i pustimo ih da odrastu.
Priredila: Jovana Papan
Izvor: Vašington Post
