Ili pričuvajte bebu
Sećam se kako sam prvih nedelja posle prvog porođaja bila toliko sluđena oko bebe, dojenja i svega da sam pokući išla sa otvorenom košuljom, kao nekakav manijak. Muž je radio sve do uveče, kada bih mu umorna i uglavnom u suzama predala bebu koja je već uveliko prenadražena i sa grčevima urlala iz petnih žila. O kako mi je tada trebao neko da dođe i ljuljuška bebu makar 15 minuta dok se ja okupam ili jedem kao čovek, upristojim i osetim ponovo kao ljudsko biće.
Pozovite ili se jednostavno pojavite i dajte mami priliku da se oseti kao žena, a ne samo kao sisa koja hoda.