Ispričaću vam priču koju sam čuo od bake, a njoj je tu priču ispričala njena baka, a njenoj baki pak njezina prabaka.
Radnja te priče odigrala se na prvi Božić, kada je Hrist ležao u jaslama, a u štali bilo veoma hladno.
Na zemljanom podu gorela je slabačka vatrica. Bogorodica je gledala u plamičak plašeći se kako će se svakog časa ugasiti. A snage da se pridigne i raspiri vatru Devica Marija nije imala.
Obratila se volu:
–Molim te, duni u vatru, dobri volu.
Ali golemo i snažno govedo je preživalo i gledalo svoja posla, a Marijinu molbu nije čulo.
Bogorodica se obratila ovci:
–Molim te, duni u vatru, dobra ovco.
Ali i ovca je preživala i gledala svoja posla. Udar groma bi je prenuo, ali slabašan Marijin glas nije čula.
Žara je bilo sve manje, još koji tren i vatra će se ugasiti. Najedared se začu lepet malih krila.
Bila je to ptica crvendać, samo što se u ono vreme nije tako zvao.
Ptičica je počela da maše krilima iznad ognjišta. Poput majušnog kovačkog meha, to mahanje je proizvelo strujanje vazduha. Ugljevlje je postalo vatrenocrveno, a ptičica je ubojito mahala kriocima i pritom se upinjala da cvrkuće nešto radosno.
Povremeno bi se udaljila od vatrice da bi kljunom prikupila suve grančice i bacila ih u sve jaču vatru. Plamen se razgoreo toliko da je ptičici palio grudi i one su se sve više crvenele. Ali ptičica je strpljivo podnosila bol. Jednako je tarkala vatru sve dok ona nije zapucketala u ognjištu i ugrejala štalu.
Za sve to vreme mladenac Isus je spavao i u snu se osmehivao.
Presveta Mater Božija je nežno pogledala u crvene ptičije grudi, opaljene plamenom i rekla: „Neka od danas tvoje grudi zauvek podsećaju na tvoj postupak.“
Tako je i bilo. Od te Svete noći crvene grudi crvendaća podsećaju nas na blagorodno srce i radost života, na to da veličina dela ne zavisi od veličine već od nesebičnosti onoga ko ga čini.
S engleskog preveo V. Grigorjan
Izvor: http://proza-pravoslavie.narod.ru/detskie/rojdestvenskie.htm#a1
Odabrala i prevela: Vesna Smiljanić Rangelov
