Sanja Dutina Dragović
Kada je imala samo dve godine, američka pijanistkinja i kantautorka Tori Amos mogla je da odsvira na klaviru melodiju koju je samo jednom čula. Sa tri godine je komponovala muziku, a sa pet postala najmlađi stipendista Pibodi konzervatorijuma pri Univerzitetu Džon Hopkins. Tori, koju većina danas prepoznaje po hitu Cornflake girl, primer je čuda od deteta, takozvanog vunderkinda.
Deca geniji neobično rano razviju natprosečne veštine, svako u svom domenu. Na listi najpoznatijih našli bi se matematičar Blejz Paskal, koji je već sa 16 godina imao svoju teoremu, šahista Bobi Fišer i slikar Pablo Pikaso.
Da li se vunderkind rađa ili postaje? Ili je toliko specifičan fenomen da mu se ne može odrediti odakle potiče? Malo je empirijskih rezultata, i većina informacija koje imamo bazirane su na studijama slučaja pojedinaca. Određeni nalazi se ipak dosledno potvrđuju decenijama unazad.
Sasvim logično i očekivano bi bilo da decu genije krasi ekstremno visoka inteligencija. Međutim, istraživači su zaključili da je talenat genija toliko usko specifičan da zahteva samo određene natprosečne kognitivne sposobnosti a ne visok IQ (kao širi pojam). I zaista pokazalo se da njihova inteligencija najčešće pripada srednje visokoj, dok se od kognitivnih sposobnosti dosledno izdvaja izuzetno efikasna radna memorija.
Radna memorija je poseban kognitivni sistem zadužen za „privremeno zadržavanje i manipulaciju informacijama tokom izrade niza kognitivnih zadataka, kakvi su razumevanje jezika, učenje i rezonovanje“. Ljudi se razlikuju po kapacitetu radne memorije, što se najčešće utvrđuje primenom dvojnih zadataka. Recimo, od ispitanika se zahteva da uporedo sa rešavanjem jednostavnih jednačina pamte poslednji broj, tj rešenje jednačine, ili, jednostavnije, da ponove brojeve koje čuju ali obrnutim redosledom (umesto 2, 4, 6, 7, 8 ispitanik treba da kaže 8, 7, 6, 4, 2). Pokazalo se da na opseg radne memorije veliki uticaj imaju genetski faktori. Međutim, kako i zašto je radna memorija važna za darovitost, još uvek nije objašenjeno.
Darovita deca takođe pokazuju posebnu posvećenost aktivnostima iz domena svog talenta. Razvojni psiholog Elen Viner govori o žudnji za ovladavanjem („rage to master“) određenim domenom kako bi opisala ovu njihovu neverovatnu unutrašnju motivaciju:
„Ne možete da ih odvojite od aktivnosti iz svoje oblasti talenta, bez obzira da li je u pitanju intrument, kompjuter ili knjiga iz matematike.“
I ne samo da se bave odgovarajućim aktivnostima, oni ih konstantno usložnjavaju i čine sve više izazovnim.
Relativno novija oblast istraživanja jeste uloga prenatalnih iskustava u razvoju dece genija, gde se kao značajno sagledava povećano prisustvo preeklampsije među majkama ove dece. Preeklampsija je komplikacija trudnoće koju karakteriše visok krvni pritisak i oticanje lica, ruku i nogu. Povezuje se i sa razvojem autizma (mada ne treba mešati autistične savante sa fenomenom darovite dece o kojem u ovom tekstu govorimo).
Na strani onih koji zagovaraju tezu da se vunderkind ne rađa već stvara, Malkolm Gledvel, novinar i pisac bestselera „Natprosečni“, navodno je raskrinkao čak i Mocarta. Gledvel tvrdi je muzika koju je Mocart komponovao sa pet godina zapravo varijacija na temu tuđih kompozicija. Za uspeh je, tvrdi, zapravo zaslužan njegov otac Leopold koji je i sam bio kompozitor i violinista dvorskog orkestra u Salcburgu. Moguće je da je Leopold komponovao muziku koju je pripisivao svom sinu, mladom muzičkom čudu (a usput je lagao i da mu je dete mlađe nego što jeste). Gledvel predstavlja Leopolda kao preteču „mamadžerke“ Kris Kardašijan ili roditelja iz TLC emisije „Devojčice i dijademe“.
Kada slušate o darovitoj deci, ne možete se oteti utisku da svi nalikuju jedni drugima – pokazuju talenat od malih nogu, mnogo vežbaju, imaju odlične profesore, ali i uporne i posvećene roditelje. Zgrabili su fenomenalnu priliku u kombinaciji sa porodičnom sredinom koja ohrabruje i vrednuje njihov talenat. Zato se danas često citira psiholog Anders Erikson sa Univerziteta u Floridi (koga je baš Gledvel približio široj javnosti) da se geniji ne rađaju već stvaraju.
Kontroverzni psiholog Majkl Houv, koji je svoju karijeru posvetio proučavanju muzičkih genija, takođe tvrdi da ne postoji urođeni talenat:
„Uz dovoljno energije i posvećenost roditelja, moguće je da uopšte i nije toliko teško stvoriti genijalno dete“.
Roditelji su ti koji pronalaze profesore, vode računa da se isprati plan vežbanja, organizuju prevoz, finansije i formiraju profesionalnu mrežu i kontakte. Mocartov otac je zapostavio svoju muzičku karijeru kako bi se posvetio sinovljevoj. Venus i Serena Vilijams sa porodicom su se preselile na Floridu kako bi trenirale na elitnoj teniskoj akademiji. Pijanista Evgenij Kisin pokazao je muzički talenat od malih nogu ali je njegova majka bila profesorka klavira, i sa šest godina ga upisala u prestižnu muzičku školu za darovitu decu i upoznala sa njegovom doživotnom mentorkom, Anom Pavlovnom Kantor.
Mnogi tvrdnje da svako može postati genijalan u određenom domenu nazivaju „apsurdnim environmentalizmom“. Ne možemo osporiti okolnosti, ali ne možemo osporiti ni sposobnosti ili bar potencijal koji se nasleđuje. Pitanje da li je nešto urođeno ili stečeno više nije kontroverza, i empirijski nalazi su saglasni bar u jednoj stvari, a to je da je natprosečan talenat i uspeh u bilo kom domenu – muzici, sportu, nauci, slikarstvu – pod uticajem više faktora; kako sredinskih tako i genetskih.
Profesor pedagoške psihologije na Univerzitetu Arkanzas, Džonatan Vai, rekao je da je zapravo ispravno reći: Eksperti se prvo rađaju, pa tek onda prave. Ili u slučaju Tori Amos, prave skoro pa sami od sebe, jer je nakon nekoliko godina na konzervatorijumu ostala bez stipendije zbog toga što je odbila da svira po notama i to isključivo klasičnu muziku. Ko kaže da darovita deca ne mogu biti i buntovnici?
Reference:
Comeau, G. et al. (2018). Measuring the musical skills of a prodigy: A case study. Intelligence, 66.
Ruthsatz, J. & Urbach, B.J. (2012). Child prodigy: A novel cognitive profile places elevated general intelligence, exceptional working memory and attention to detail at the root of prodigiousness. Intelligence, 40 (5).
Wai, J. (2014). Experts are born, then made: Combining prospective and retrospective longitudinal data shows that cognitive ability matters. Intelligence, 40 (5).
Lalović, D. (2008). Efikasnost radne memorije: Teorijski koncept i praktične primene. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 40 (1).
Izvor: Psihobrlog
