Nova studija objavljena u časopisu Biološka psihijatrija proučavala je vezu crevne flore i mozga kod beba, sa ciljem da se otkrije postoji li njen uticaj na buduće kognitivne sposobnosti deteta.
Mi smo više od ljudske biologije. Značajan deo naših tela čine različiti “mikrobiomi” – mali raznovrsni bakterijski svetovi koji su u suživotu sa nama, koji nam štete ili koriste a da toga nismo ni svesni. U očima nam žive mikrobi koji ih štite od infekcija, u crevima bakterije koje utiču na naše raspoloženje i imaju veliki uticaj na naš svakodnevni život – iako još ne znamo na koji način se to dešava.
Nova studija objavljena u časopisu Biološka psihijatrija proučavala je ovu vezu crevne flore i mozga kod beba, sa ciljem da se otkrije postoji li njen uticaj na buduće kognitivne sposobnosti deteta.
Naučnici su prikupili uzorke stolice 89 jednogodišnjaka i utvrdili koje vrste bakterija preovlađuju. Podelili su ih na tri grupe – jednu sa visokim nivoom bakterija iz roda Bakteroides, drugu u kojoj dominira rod Fekalibakterijum i treću sa još nezavedenim rodom iz porodice Ruminokoka.
Godinu dana kasnije, istoj deci zadali su osnovne kognitivne testove kako bi utvrdili koliko su pametna, koristeći Mulenovu skalu ranog učenja – niz testova motornih veština, sposobnosti opažanja i razvoja jezičkih veština.
Ono što su utvrdili jeste da su deca iz prve grupe, u čijim crevima preovlađuju bakterije iz roda Bakterotides, pokazala bolje rezultate na testu nego deca iz druge dve grupe, a mališani koji su svrstani u grupu Fekalibakterije test su uradili najlošije.
Takođe se pokazalo da su deca sa manje raznovrsnom crevnom florom bila uspešnija u odnosu na onu u čijoj stolici je pronađena raznovrsnija flora.
Naučnici kažu da na crevnu floru utiče nekoliko spoljašnjih faktora, poput etničkog porekla roditelja, postojanja starije braće ili sestara, trajanja dojenja i načina rođenja.
Za sada nije poznato na koji način bakterije utiču na mozak deteta i njegove kognitivne sposobnosti, pa naučnici pozivaju na dodatna istraživanja.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: VESTI
Fondacija Novak Đoković vas poziva da se priključite „Sezoni darivanja“ i podržite otvaranje vrtića za 100 mališana u Nišu
Pre nego što vam ove praznične sezone vaši kostimi superheroja postanu mali, zamolićemo vas da ih izvučete iz ormara, stresete sa njih prašinu, zategnete plašt – i krenete na jug! Koje...
Sastav koji je dirnuo region: “Volim svoj Daunov sindrom, takav sam se rodio. Imam sreće što imam dobre ljude oko sebe
Dominik ima Daunov sindrom i napisao je domaći zadatak "Život kao tkivo moje priče", u kojem je opisao izazove sa kojima se svakodnevno suočava. Njegov zadatak objavljena je na Fejsbuk...
Zašto sanjamo? Snovi u službi pamćenja, razumevanja i obrade emocija
Da bismo pokušali da razumemo zašto sanjamo, ne možemo se samo pitati zašto spavamo i pretpostaviti da sanjanje služi istoj svrsi. Spavanje je funkcionalno. Činjenica. U stvari, spavanje je multifunkcionalno:...
Ovaj grad pušta decu da kreiraju prazničnu rasvetu i rezultati su divni
U gradu Njuburgu na škotskom poluostrvu Fajf, već skoro 20 godina postoji neobična ali veoma lepa tradicija za Božić. Dok su nekada ulice kićene uobičajenom prazničnom rasvetom, vremenom se raširio...
Nema komentara.