Deca koja nastavu pohađaju bez obuće u proseku se bolje ponašaju i imaju više ocene od svojih vršnjaka koji su obuveni, tvrde naučnici sa Univerziteta Bourmaut. Prateći tokom decenije đake u 25 škola širom sveta, oni su zaključili da deca koja se izuvaju pre ulaska u učionice dolaze u školu ranije, odlaze kasnije i više čitaju, pa imaju bolji uspeh.
Zašto deca treba da hodaju bosonoga
Ovu praksu sada žele da uvedu u Britaniju, gde već postoji više škola u kojima se primenjuje izuvanje đaka, po ugledu na skandinavske škole u kojima je ovaj običaj rasprostranjen.
Osim što su posmatrali decu u školama na Novom Zelandu i u Australiji, naučnici su tokom studije pratili đake u londonskoj školi u koju je uvedeno izuvanje dece. Proučavali su kako ono utiče na školski uspeh čak i u kasnijem školovanju, do univerziteta.
“Svet naopačke” srpske mame sa Novog Zelanda: Bosonogi u školu
Kada su učila bez obuće, daca su bila tiša, atmosfera je bila smirenija i deca su bila posvećenija učenju.
Naučnici misle da su deca tako opuštenija i osećaju se više „kao kod kuće“. Profesor Stiven Hepel, sa Univerziteta Bourmaut objašnjava da su deca mnogo spremnija da sednu na pod i opuste se kada nisu obuvena „Poslednje mesto na koje bi se dete smestilo da čita je uspravna stolica i 95% dece kod kuće ne čita sedeći na stolici. Na raspustu, deca čitaju ležeći.“
Kada su uslovi u učionici više nalik onim kućnim, i dečaci su raspoloženiji za čitanje, objašnjava profesor. A pošto stižu ranije i odlaze kasnije, deca koja se izuvaju u školama provedu dodatnih pola sata u učenju dnevno.
Budući da su deca u čarapama, škole koje primenjuju ovaj običaj imaju za petinu manje troškove čišćenja, a ne moraju ni da odvajaju toliko novca za nameštaj pošto deca sede na podnim jastucima.
Bosonogofobija
Naučnici tvrde i da se vršnjačko nasilje u ovim školama smanjilo. Ključno je to što je deci prijatnije kad su u školi bez obuće i zato im u svakom pogledu ide bolje, objašnjavaju oni.
Izvor: Detinjarije / Independent
